Branislav Božić

Teško je proveriti da li je bilo slučajno to što je nedavno, istog dana kada je potpisan sporazum o izgradnji gasovoda Nabuko, potpisan i sporazum o razumevanju o realizaciji projekta Dezertek, kojim bi gotovo šestina potreba Evropske unije za električnom energijom bila zadovoljena iz solarnih elektrana iz pustinja Afrike i Bliskog istoka. U ovaj mega-posao koji bi trebalo da košta više od 400 milijardi evra, što je najveće ulaganje u istoriji u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije, uključilo se dvadesetak moćnih kompanija i banaka Nemačke, a učešće su najavile i druge zemlje EU, Afrike i Azije.

Ako saznate da se kotrljate na „psećoj glavi“, prolazite pored „stanica duhova“ ili ste u „Pjongjang“ vagonima sigurno je da ste nešto više od običnog turiste koji se zadesio u Berlinu. Ili manje, ako se pod tim podrazumeva želja da u par dana prođete nekoliko linija metroa i gradske železnice, umesto klasičnih tura u dabldekerima, krcatih namirnicima iz celog sveta.

Svetska ekonomska kriza se u najvećoj meri odrazila na građevinarstvo, a poznato je da ova delatnost prva ulazi u krizu, ali i prva izlazi iz te krize. To nas je značajno pogodilo, kao i sve druge investitore i izvođače u zemlji. Mnoga gradilišta su zatvorena, a samo se projekti u odmakloj fazi izgradnje nastavljaju, tako da je situacija zaista kritična.

Zbog negativnih posledica ekonomske krize i smanjene potrošnje u svetu očekuje se da će naredne godine posebno velike kompanije biti daleko opreznije u plasiranju sredstava i otvaranju novih proizvodnih pogona, pa će u odnosu na oko pet milijardi evra ove godine, priliv direktnih stranih investicija u narednoj godini biti prepolovljen. Opštinske vlasti često nemaju čak ni tačne podatke o tome koje je zemljište u njihovom vlasništvu, a visoke cene parcela koje se nalaze u privatnom posedu obeshrabruju posebno investitore koji žele da ulažu u proizvodnju

Kada saznate da je neko mesto posetilo više od 10 miliona ljudi za sedam godina, očekujete da je rečo nekom haj-klas turističkom mestu. Volfsburg je daleko od takvog nivoa, izuzev jednog hotela u centru, a ono što u „rodnom“ mestu nemačkog giganta Folskvagena privlači toliki broj turista jesu automobili, ali i još mnogo toga. Zapravo, ovde je u jednom centru integrisano više sadržaja, pa su tako magnet za posetioce i stara „firerova“ fabrička hala, futuristički toranj sa svim modelima Narodnih kola, ogroman i prelep park sa jezerima, dečje igraonice, naučne laboratorije, specijalni tržni centri, restorani sa većetabliranom ponudom ekstra kobasica...

Za razliku od srpskog glavnog grada gde su prve široke ulice prosečene tek posle Prvog svetskog rata, a posle drugog nastali i bulevari, prestonice gotovo svih država u Evropi tom luksuzu nisu odolele još u 18. i 19. veku.

Čista je slučajnost i sreća biti u dva nemačka „grada nauke“ uzastopce, u Braunšvajgu lane, a u Jeni ovog leta. Nije slučajno to što je teško uporediti tako značajna mesta, jer bi to iziskivalo pozamašnu priču sa jakim istorijama.

biodizel, etanol i biogas, i sve veće korišćenje sunčeve energije, gotovo je sigurno da će ova zemlja uskoro prestići SAD - glavnog takmaca u proizvodnji "zelene" energije, ali i tehnologija za njeno stvaranje. Značajan iskorak Nemačka je učinila pre nekoliko godina u oblasti primene vetrogeneratora, kojih sada ima oko 20.