Branislava Antović Aleksić

Davno sam ovde napisala svoje ljubavno pismo pripadnicima generacije Z. Davno sam i naslutila da će nam ti mladi ljudi biti jedina nada. Ovih dana mi potvrđuju da moja nadanja nisu uzaludna. Ovih dana, oni svima nama drže čas – čas morala, čas dostojanstva, čas borbenosti i čas otpora.

Milica Đurđević Stamenkovski, aktuelna ministarka za brigu o porodici i demografiji, ovih dana naporno radi i to na - srozavanju rejtinga svojih političkih gazdi.

Razvoj događaja je sledeći: u martu 2021. godine, Staša Ivković, tada dvadesetjednogodišnjakinja, izlazi u javnost sa informacijama o dešavanjima unutar domaćih Telegram grupa koje služe za deljenje sadržaja koji najčešće opisujemo kao ‘’osvetnička pornografija’’.

Za svojih 37 godina bila sam na poprilično velikom broju protesta. Povodi za sve te proteste su se razlikovali, ali u osnovi su to uvek bili slični skupovi sa ciljem sličnim prethodnom i sa masom koja se, u manjoj ili većoj meri, ponašala kao i ona pre nje. A onda su se desili ženski protesti ispred redakcije Informera u septembru 2022. godine. Bilo je to jedno sasvim drugačije iskustvo.

Biće ovo ko zna koji tekst na ovu temu i sasvim je sigurno da vam neću reći ništa novo. Ili makar ništa što već niste čuli, pročitali ili i sami pomislili. Ali kako znam da je u situacijama kakva je ova postizborna, spoznaja da nismo sami u svojim mislima izuzetno blagotvorna, odlučih da vama, a i sebi obezbedim taj osećaj. Možda zaista pomogne.

Sve svoje tekstove pišem, zapravo, iz vrlo sebičnih razloga. Njima pokušavam da umirim osećaj koji me u tom trenutku muči. Skoro uvek uspe.

“Iako do juče nisam imala smisao života, danas ste mi ga dali, a to je – da vas upoznam”, ovim rečima Anita Mančić završila je svoje kratko javno obraćanje Aleksandru Martinoviću, ministru u Vladi, predavaču na fakultetu i čoveku čije će mnoge izjave ući u anale beščašća ove zemlje.

Ništa u Srbiji ne može da izazove takvu salvu uvreda i takav nalet otvorene mizoginije i seksizma, koliko prijava za seksualno uznemiranje ili zlostavljanje na račun nekog od miljenika domaće javnosti.

Počeo je 55. dan 2023. godine. Doduše ne za sve. Za njih osam nije sigurno.

Dok je većina građanki i građana ove zemlje privodila kraju poslednje pripreme za prelazak iz stare u novu godinu, u centru Niša, u kafiću o čijem se imenu i dalje nagađa, negde malo pre 22 časa, jedna devojka krenula je ka ženskom toaletu.

U proteklih godinu dana, četiri puta sam u ulazu svoje zgrade zalepila UNDP poster protiv porodičnog nasilja (dostupan je na sajtu UNDP-a tako da ga i vi možete preuzeti).

Danas se navršava 17 dana od masovnog i po svemu sudeći organizovanog ubijanja pasa vatrenim oružjem u centru Smederevske Palanke. Odgovora o počiniocima i organizatorima jednog od gnusnijih zločina prema životinjama u skorijoj istoriji Srbije i dalje nema.

Još uvek su se vesti o ubijenoj 27-godišnjakinji iz Zemuna vrtele po portalima, kada je stigla informacija o novoj žrtvi porodičnog nasilja. Ovaj put bila je to žena iz Subotice. Za manje od 24 časa, u dva različita grada u Srbiji, dvojica muškaraca ubili su dve žene. Svoje supruge.

Čini mi se da na svakih par meseci pročitam ili čujem za smrtni slučaj uzrokovan bolničkom bakterijom. Uglavnom su to pacijenti u postoperativnom periodu kod kojih dolazi do naglog pogoršanja stanja.

Dva meseca nisam mogla da pišem za Danas. Ove tekstove vidim kao svoj vid borbe, a prethodnih nedelja zaista mi nije bilo do nje. Nisam joj videla niti svrhu niti smisao.