Branislava Antović Aleksić

Dugo nisam napisala ni reč za Danas. Nisam imala niti inspiracije niti volje. Ove kolumne vidim kao svoj mali način borbe za neko bolje sutra, a trenutno sam sve svoje borbe stavila na čekanje.

Jednom sam čula rečenicu koja najbolje opisuje stanje stvari u Srbiji – svaka pozitivna promena u ovoj zemlji, uglavnom je posledica entuzijazma pojedinaca, a skoro nikad sistema.

"Nas tri iz sobe zanemele. Kažem ja njima da idem u wc, da ne gledaju, da je to to i da nemam šta da čekam više. Odem u wc, jer nisam imala izbora.

Godina osvešćivanja. Ponavljam ovo gde god stignem jer mislim da je važno da upamtimo koja je najveća zaostavština 2021 – osvešćivanje o problemima koji su se decenijama gurali pod trule naslage patrijarhata, a sve pod okriljima navodne borbe za ‘’porodične i tradicionalne vrednosti’’.

Ovih dana jedna žena nailazi na svoj lik gde god da krene. Na putu do prodavnice, dok šeta gradskim parkom, na putu do posla.

Verujem da je veliki broj vas video fotografiju kamiona kojeg je ‘’progutao’’ asfalt u Kačerskoj ulici na Voždovcu.

U saopštenju sindikata „Sloga’’ objavljenog 29. novembra, o Mariji Stakić iz Loznice pisalo je sledeće:

Duboko me je potresla vest o 500 radnika iz Vijetnama koji u nehumanim uslovima rade i žive u fabrici Linglong u Zrenjaninu.

Dok sam pre neko veče sebe zabavljala gledanjem snimaka sa antivakserskih protesta u Beogradu (vašoj pažnji preporučujem kratke klipove koji se mogu naći na Tviteru, a sa isečcima najzanimljivijih momenata), pažnju mi je posebno privukla jedna izjava.

U jučerašnjem danu izgubili smo dve trudnice. Njih ukupno devet otkako je počela pandemija. Nijedna nije bila vakcinisana.

Osećam moralnu obavezu da priliku koja mi je data da na platformi kakva je ova iznesem svoje mišljenje i stav usmerim u pravcu teme od koje smo izgleda svi digli ruke, a zbog koje nam trenutno dnevno umire pedesetoro ljudu.

"U Kombank dvorani služe muški meni" glasila je jednostavna poruka koju mi je pre desetak dana prosledila čitateljka. Pratila ju je fotografija reklame tog istog menija. Naćos čips sa umakom i pivo.

Gađenje. Ono koje se fizički oseti, pa momentalno stvori knedlu u grlu zbog koje imate utisak da vam fali vazduha.

Dok sam u subotu uveče, verovatno kao i dobar deo Srbije, uzbuđeno čekala početak finala Evropskog prvenstva u odbojci, pomno prateći svaki njegov segment, pa i izvođenje himni, za oko mi je zapala žena u stručnom štabu italijanske reprezentacije.

Poslednje dane avgusta ulepšala mi je informacija da će od oktobra Filozofski fakultet u Novom Sadu postati prva obrazovna institucija u Srbiji u kojoj će studentkinjama biti dostupni besplatni higijenski ulošci.