Cvijetin Milivojević

Čekam, evo, već mesec, da se neko, u ime službenog Beograda, oglasi glede pokušaja veleposlanika Ditmana da, u svečarskom štimungu nemačkog veleposlanstva, u prisustvu odabranih Srbalja, sa sve Vrhovnikom kao najdražim gostom, preko tvrdnje...

Iščekivah, zaludu, skoro dve nedelje da se neko, u ime službenog Beograda, oglasi glede pokušaja veleposlanika Ditmana da, u svečarskom štimungu nemačkog veleposlanstva, u prisustvu odabranih Srbalja, sa sve Vrhovnikom kao najdražim gostom, preko tvrdnje da se "Srbija i Nemačka zajedno suočavaju sa teškim poglavljima istorije i prošlosti", srpskom narodu uvali "štafetu genocidnosti".

Mislim, stvarno: da li i vi, poštovani evrofanatici, baš kao i mi evrorealisti, verujete da je naš Vrhovnik sve ono, baš onako, rekao Baćuški, pošto ga je, jelte, baš na rođendanak, pozvao da mu (na ruskom, logično) otpeva "Happy birthday"?!

Hvala vladi u Madridu i španskome kralju što (još) nisu priznali nezavisnost jedine NATO države u Evropi, ali, dok sam juče slušao izjave naših zvaničnika protiv referenduma u Kataloniji, nikako iz vidokruga nisam mogao da sklonim lik genseka Severnoatlantske alijanse iz 1999, onog Solane (znači, Španca!) koji je izdao naredbu: "Spržite tu zemlju Srbiju!"

Iako sam mnooogo duže germanoljub, tj. poštovalac nemačkog identiteta i kulture nego naš preumljeni Vrhovnik, priznajem da sam ostao "magarac koji se ne menja", jer ne delim trendsetersko oduševljenje Vrhovništva i dvorske mu i medijske kamarile povodom mršave pobede "Mutti Merkel" i njene politike koja, prevedeno na srpski glasi: Nema Srbiji ulaska u EU bez odricanja od Kosova i Metohije!

Čarobna reč "kompromis" trebalo bi da označi i potvrdi takav završetak sukoba ili nesporazuma u kome svaka strana dobija upravo onoliko koliko je dovoljno da se oseti pobednicom, ali i gubi baš onoliko koliko je neophodno da se ne oseti pobeđenom i poniženom.

Aferim. Kad je, tradicionalno principijelno nepristrasna izvestilica Evropskog parlamenta za Kosovo, frau Ulrike Lunaček pozdravila kao "pozitivan signal što je Srpska lista ušla u vladu premijera Haradinaja, jer je realnost nešto što traži i predsednik Vučić" - to je to i šta tu ima više da se komentariše, cepidlači ili, Bože sačuvaj, dovodi u sumnju!

Kad god se Vrhu prohte da od birača (računajući i onu četvrtinu svojih!) utaji nešto poput aktuelne operacije oktroisanja Ustava Srbije narodu iza leđa, kad poželi da slaže kako "samo što nismo ušli u EU" ili sakrije činjenicu da je, baš on, Vrhovnik...

"Nije rimska vojska osvojila Galiju, već Cezar; nije kartaginska armija kod kapije Rima naterala republiku da drhti, već Hanibal; nije makedonska vojska bila na Indu, već Aleksandar; nije pruska vojska sedam godina branila Prusku od tri najjače evropske države, već Fridrih Veliki", pisao je Napoleon o ratnim genijima i genijima među državnicima, ali, iz skromnosti, sebe nije umetnuo u taj spisak.

Koliko je vojvoda Mišić bio u pravu, potvrđuje ovih dana slučaj državnih službenika AV, ID i Ane B. Tako je, vojvodo, "jedan (ili jedna) koji hoće, uvek je jači od dvojice koji moraju".

Kao što predvidi Domanović, otkako je, ministar privrede ozakonio obavezu da "žito i, uopšte, usevi, moraju dobro uspevati, i mora ih biti što više", a ministar policije Ustavom propisao da "svaki građanin zemlje Stradije mora biti raspoložen i veseo i s radošću pozdravljati mnogobrojnim deputacijama i depešama svaki važan događaj i svaki postupak vlade"...

Kao bivši novinar, tražim od UNS-a i NUNS-a da konačno pokrenu zakonsku inicijativu da se, konačno, stane na put onim hordama bezimenih naprednjačkih botovskih bitangi koji, pozivajući se na imunitet anonimnosti, maloletnost ili maloumnost, šta li, po onlajn izdanjima i portalima tradicionalnih medija brutalno a nekažnjeno blate, urnišu, linčuju ljude koji, po mišljenju njihovih stranačkih komandanata (imena poznata javnosti!), nisu na putu koga se dohvatio Vrhovnik...

Braćo... Moramo poći i potražiti bolju, plodniju zemlju, gde će nam se mučan trud nagrađivati bogatijim plodom...Mi moramo znati kuda idemo, inače ćemo propasti gore, mesto da se spasemo.

Uzalud ga prodani i plaćeni i poslušnici im bestidno klevetaju i nazivaju "izdajnikom"! Uzalud neki ne uviđaju veličinu njegove žrtve za spas srpskog naroda!

Mora da se Broz Tito Josip u grobu prevrtao kada su, pre mesec dana, ovdašnje režimske javne are, arare i kakadui plastično uspoređivali diplomatski nivo, kvalitet i kvantitet sahrane počivšeg druga Starog i inauguracije Vrhovnika (skraćeno: Vrh) današnjeg.