Cvijetin Milivojević

Čitam, nagađaju na nekim forumima, da i moja malenkost ima nekakove veze s radikalskom izbornom parolom "I Kosovo i Rusija".

Da ne grešim dušu - nisu PPV i pripadajući mu mediji, jelte, otkrili rupu (da ne rečem, borbu protiv korupcije) u saksiji, kao efikasno sredstvo za političko hipnotisanje građana.

Sve vreme, od 2004, urušavao sam preovlađujući stereotip o postđinđićevskoj Demokratskoj kao stranci levice (Tadić) ili poslovnom klubu (Đilas). I tvrdio da je „izvorna DS“, u prve dve trećine svog života, od rođenja 1989, bila samo pragmatična stranka demokratskog (češće levog, ali, neretko, i desnog) centra.

Svoj je potpis ispod smrtne presude Narodnoj skupštini, u ranu jesen 1993, tadašnji predsednik Srbije objasnio etičkom metafizikom i lirikom o Srbiji koja „hoće parlament kojim će se ponositi“. I onomad je, razume se, narod bio „oduševljen“, a ni svet nije imao ništa protiv vanrednih izbora, jer je diplomatski sve „konstruktivniji“ Milošević već bio započeo pretragu po Srbiji u ime Međunarodnog suda za ratne zločine.

Ako je već naš Troglavi dinast hteo da opseni većinsko biračko telo u Srbiji, ugledajući se, makar u ponečemu, na braću Ruse, nije morao baš da kopira jedan od najneodgovornijih i najgorih poteza tamošnjih vladara u istoriji Rusije.

Moj „apsolutni šampion“ dosadašnjeg toka nove zove se... Taj što, mimo hrišćanskih običaja, Badnje veče i Božić ne provodi u krugu najuže porodice, kako vera propisuje, već zapuca čak do Dečana Visokih, sve zaobilazeći severnokosovske srpske barikade. Ispao je mučenikom prvog reda, em junačinom pride; em je u manastiru rekao da je „Kosovo srpska zemlja, te da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, te da Srbija nema nameru da povuče paralelne strukture sa severa Kosova“...

U jednom izbornom rovu „Evropska unija po svaku cenu“, a u drugom „Kosovo pre Evropske unije“/ „Kosovo je Srbija“ (ovim, preventivno, patentiram i sopstveno kumstvo!) - to je ono što nas, javlja mi se, čeka na uveliko nadirućim vanparlamentarnim izborima.

Juna 2010, na lokalnim izborima u Boru, ubedljivo je pobedila koalicija „URS - (Ljajićev) SDP - Mlađan Dinkić“, sa 25,15 odsto, a srebro je pripalo Tadićevom „Za evropski Bor - DS, SPO, VDS i DHSS“, sa 17 procenata, a bronza „SPS - PUPS - Jedinstvena Srbija - Ivica Dačić“, sa 11,8 odsto glasova.

Ko učestvuje u manifestovanjima neprijateljskim prema Nemačkoj svake vrste ili u skupovima na ulicama i trgovima, ili ko bez odobrenja nadležnih nemačkih vlasti priređuje ili učestvuje na javnim sastancima ili povorkama, kazniće se smrću, robijom ili zatvorom. Kao manifestovanje neprijateljsko prema Nemačkoj smatra se i cepanje ili oštećenje izloženih Obznana nemačkih nadleštava. (čl. 10)

Pobeđeni smo u ratu koji nam je nametnut. Istorija će mnoge mračne stranice naše brze propasti i neviđene kapitulacije brzo razjasniti. Ali, kad smo pobeđeni i kad pobednici od nas ništa više ne traže nego red, rad i mir, onda šta se mi kočoperimo; šta se mi naduvamo kao žabe danas, kad nismo to činili onda kad je trebalo?...

Od Sterije i njegovog Lepršića („Rodoljublje sve dopušta“) do legendarnog mudrozborja predsednika Nikolića (hvala hroničaru mu Slaviši Lekiću!) iz, na primer, zrele radikalske faze („Sve dok u mojoj kući moja žena bude spremala supe, sarme i podvarke, dok bude kuvala pasulj i boraniju, moja deca neće ići u Mek Donalds.“) - usud je srpski bio da se, sa svakim histeričnim presvlačenjem i prekonoćnim zapiranjem voždova ovdašnjih, po pravilu, iz korita s prljavom vodom, izbacuje i - dete.

Janjićev Forum za etničke odnose potvrdio je, na osnovu „istraživanja građana u fokus grupama“ (a uredno beleži „Politika“), ono što novovučićevci već mesecima spinuju - da čak ni građane četiri opštine na severu Kosova ne zanima njihov odnos prema Srbiji i uticaj na Vladu Srbije!? Ključni problemi za Srbe Kosmećane, navodno, jesu nezaposlenost, infrastruktura, korupcija, kriminal i tome slično, a gorepomenuto pitanje je tek sedmo na listi prioriteta severnokosmetskih hajduka.

Jedan moj lapsus - calami, linguae, memoriae; nameran ili nenameran, izaberite već po volji - uzburkao je, po raznim forumima, vascijeli dunjaluk internetski, više nego i sam, ljotićevski obojeni, prilaz posttrećenovembarskoj kosovskoj stvarnosti, iz prethodne kolumne: Pre nego što se postavi pitanje kojim putem, nužno je odgovoriti - gde smo došli i kome cilju mislimo ići?!

„Neprestano se istura pred nas pitanje: kojim putem? I na to obožavaoci demokratije odgovaraju: putem demokratije, vladavine naroda, parlamentarizma, slobode itd.i mislimo da pitanje nije tačno postavljeno, upravo da je rano postavljeno, da pre pitanja kojim putem, treba dve stvari na čisto izvesti, pa tek potom smeti postaviti to pitanje i na njega odgovor - koliko toliko tačan - dati.

„Na poziv vlade Rajha posetila je, pre kratkog vremena, jedna delegacija srpskih novinara, prvi put posle rata, Nemačku. Svrha je bila da se predstavnici srpske javnosti na licu mesta uvere o prilikama u kojima žive srpski radnici u Nemačkoj. Tom prilikom, međutim, srpski novinari mogli su da vide još jednu stvar: da je nemački front nepokolebljivo čvrst ne samo spolja nego i iznutra, da je u Nemačkoj svako na svom mestu i na svojoj dužnosti. Da tamo udruženi nemački narod krajnjim zalaganjem sprovodi nove ideje koje treba da znače obezbeđenje i spas Nove Evrope i njenih naroda.