Cvijetin Milivojević

Posle Vulinovog junačkog TV pričešća u Hilandaru, i Njegova svetost Irinej, naslednik pok. patrijarha Pavla na tronu arhiepiskopa pećkog, pristao je, bože mi oprosti, da sekundira Dačiću u obračunu sa srpskim neposluhom na severu Kosova.

Onih ludih devedesetih, prošloga veka, kolala je gradska legenda, prema kojoj nema tih predizbornih uslova pod kojima bi srpski liberali Nikole Miloševića i Koste Čavoškog izašli na izbore. A ovih dana se ispisuje novokosovski kontramit: Nema tih ucena i poniženja zbog kojih bi srpski vladajući trijumvirat prestao da uteruje severne Srbe Kosmećane na predstojeće izbore u Republici Kosova!

Hoće to od previše popuštanja... Mislim, to da beogradskim pravednicima Dačiću i Vulinu njihov partner iz Brisela Hašim Tači lupi, kao, embargo na predizborni hadžiluk u Štrpce.

Moja zemlja iskreno želi rešenje koje je održivo, balansirano i uzajamno prihvatljivo. Naš stav je da svaka država, prema međunarodnom pravu, ima pravo... i zato moja zemlja neće pregovarati u sporu izvan takvih okvira. Ako ovo pitanje ne može da se reši sada, onda će rešiti neka buduća generacija u drugačijim okolnostima. Uz tvrdnju da njegov narod nikada neće prihvatiti nametnuto rešenje, premijer je pozvao Ujedinjene nacije da se aktivnije uključe u rešavanje ovog spora.

Odbornici Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije u Skupštini Beograda predali su juče inicijativu za razrešenje gradonačelnika Dragana Đilasa. Time je Vojislav Koštunica, preostalim svojim simpatizerima, poručio da su mu, ako bira između naprednjaka, „barjaktara i predvodnika zapadne politike u Srbiji“ po pitanju briselskih sporazuma i Demokratske stranke (citiram baš Koštunicu od pre neki dan), kao „izvorne zapadne opcije“ koja je te sporazume „ipak sprovodila s više oklevanja“ - bliži oni prvi. To jest oni koji nas prema EU (bez Kosova) vode brže, efikasnije i bez oklevanja.

Ime „Srbija“ se, od vikenda, na 15 odsto neotuđivog dela teritorije Republike Srbije, što bi rekli Nikolić, Dačić i Vučić, ima - bože mi oprosti - smatrati uvredljivim, inkriminišućim, diskriminišućim, tj. zabranjenim.

Na sam dan potpisivanja Prvog briselskog sporazuma jedan veoma važan - verovao sam, i obavešten - čovek iz DSS-a ubeđivao me je da su pregovori „doživeli krah“, što njima (de-es-esovcima) i SNS-u „otvara velike mogućnost za saradnju“. Kakvi vizionari, takva im i podrška u biračkom telu.

U zimu, s početka 1907, čak 17 dana vođena je skupštinska rasprava povodom interpelacije Ljube Davidovića čiji predmet je bio rad ministra unutrašnjih dela Stojana Protića i njegovog resora. Najslikovitiji u kritici bio je vođa „samostalaca“ Dragoljub Joksimović: „Poslanici mu (Protiću, prim. C.M) kažu - „gospodine ministre, tvoji policajci čine falsifikate, čine krađe, čine prljava dela za koja se ide na robiju“, a ministar odgovara - „Dženks veli, Bartelemi veli“. Mi mu govorimo o nasilju u ovoj zemlji, a on nama govori kakvi su samoupravni sistemi u Francuskoj i Engleskoj...“

"Tri stvari pametan čovek nikada nikome drugome ne daje: ženu, pušku i vlast. Da sam predao vlast, svi bi se podgurkivali i podsmevali mi se. Ovako, da uradim i nešto naopako, reći će da je pametno. Ne dam, more, ništa iz ruku dok mi je daha na usnama."

Pisao jednom davno jedan: „Sloboda i demokratija suprotne su samoj suštini građanskog društva, podeljenog u klase. Što se Srbije tiče, društvo u njoj je u klasnom pogledu manje-više homogeno, što predstavlja povoljnu okolnost za neposrednu izgradnju socijalizma i to putem udruženog rada...“

Kada je o rekonstrukciji „Družine Sinjeg galeba“ (koja, za sada, kasni samo koliko od kraja srpnja do konca kolovoza) reč, ukapirao sam da su „od izvora dva putića“, tj. jedan par kriterijuma. Teorijske šanse za ufur u osveženu Nemanjinu, poštovani čitaoče, imate: samo ako ste premlado Srpče školovano negde na zapadu ili, pod uvjetom, da ste matori, perverzni ili, makar, kontroverzni stranac.

Ako ćete pravo, baš me briga hoće li – čak i pod uslovom da vanrednih izbora, ipak, ne bude – u dekonstruisanoj Vladi ostati URS ili SPS, ili, pak, neće; ko će izaći, koga će sve poslati na zagrejavanje sa dugačke klupe za rezerve i ko će, napokon, ući. Ne smeta mi ni to što su Krkobabići i ostali sitni tamponeri po foteljama moći, i u ovom provetravanju, zaštićeni kao indijske krave. Za Palmu Čudotvorca navijam da konačno, kao Njegova Ekselencija ministar, jagodinskim pelcerom osemeni celu Srbiju. I tome slično.

Dok beogradski mediji horski i, „po zadatku“, ignorišu konstituisanje Privremene skupštine AP Kosova i Metohije jednako unisono kao što su, od početka do kraja devedesetih, žmurili na proces formiranja i zaokruživanja albanske državnosti na Kosovu; dok Drecun, Vulin i onaj Predsednikov savetnik Ledeni, (još koji dan) šargarepom, pa onda samo štapom, uteruju Severne Srbe Kosmećane u državnopravni sistem Republike Kosovo - evrofanatična državna propagandna mašinerija skraćene Srbije hoće da nas uveri u ono što biti ne može.

Iako ne sporim da je cela stvar spinovana iz nekakvog propagandnog štaba, između ostalog, i stoga što, posle okončanja „Farme 4“ i „Velikog brata“, narodu fali „... igara“ i SMS izbacivanja, kad već nema dovoljno hleba, Sveti Zelenko se „ne sipa u traktore“, a i Kosovo sve manje stanuje u Srbiji - jedan sam od onih lakomislenih koji se „primio“ na priču o rekonstrukciji Vlade! Poverovao sam, dakle, da Prvi Beglerbeg - uz Krkobabića seniora jedini član Vlade koji još nekako drži reč, makar u onome što mu jeste u prevashodnom opisu posla - pod pojmom rekonstrukcija ne podrazumeva liposukciju, „fejs lifting“ ili jeftinu šminku, već, zaista, hiruršku operaciju „na otvorenom srcu“.

Ko je, u direktnom prenosu, ispratio dolazak naših glavešina na sastanak o rekonstrukciji („personalnoj, ali i ciljeva i politike...“) Vlade, mogao je lako da zaključi: za svoje pozicije sigurni su, za sada, samo oni koji su u nedelju zasedali u vili „Bokeljka“! Ne računam tu mogućnost da Vučić, dobrovoljno, ili Dačić i Dinkić, silomvoljno, deakumuliraju delove sopstvenih nadležnosti.