Cvijetin Milivojević

Prođe i 100 dana nove vlade, pa je osnovni red da podsetim euforičnog premijera kako sadašnja vlast ipak nema mandat građana da, „za ovog svoga mandata“, prepusti Kosovo, čak ni po cenu dobijanja „uslovnog datuma“ za otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom!

Kapitulacijom bez borbe, Boris Tadić bi izdao pola sopstvene stranke i svoje dvomilionsko vanpartijsko biračko telo.Ostavio na cedilu i prepustio na milost i nemilost najlojalniji deo svojih stranačkih aktivista.

Ne podsetih li ja lepo, prošli put, poštovani gospodine M. T. i ostali moji kritičari s radikalne levice, na staru istinu da, kada konkurišete za neko radno mesto, poslodavac je taj koji daje poslednju reč, on je taj koji presuđuje ko može, a ko ne može da uđe u njegovu kompaniju?

Turska je - nije potrebno biti neki turkofil da bi joj se skinula kapa - za našu otadžbinu, u pogledu teritorije i broja stanovnika, na planu razvoja ekonomije i društva, da ne govorim o njenom geostrateškom položaju, preozbiljna država.

Ima tome, bogami, skoro decenija - ovom državom još su tada zajednički vladali Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, a partizani se i dalje masovno upisivali u četnike, sve u nadi da će dobiti status petooktobarskih spomeničara - otkako se, svakog petog oktobra, ja ne prisećam 2000. već 5. oktobra 1991.

Kad su, krajem jula, prve kolone ratnih profitera iz Krajine pohrlile ka istoku, Radulović je (dobrovoljno!) iz Beograda hvatao poslednji autobus u suprotnom pravcu. Zatekao je Krajinu na samrtnoj postelji, ali još pri svesti. I vinograd u Polači rodio kao nikad...

Dočim sam se ja, u tekstu „Treće strvodersko poluvreme“, odveć precizno izjasnio, nisam ni očekivao drugo do da će moji dragi kritičari, u nedostatku protivargumenata, promovisati novu teoriju zavere o nekakvom jakom DSS lobiju u „Danasu“ koji će nam „jednog dana doći glave“. I tome slično.

Da je Vojislav Koštunica bio ozbiljan, državnoodgovoran premijer, kakvim se naknadno predstavlja, „tradicionalnom srpskom prijatelju“ Kameronu Manteru (ambasador SAD u Beogradu, od polovine 2007. do 2009) bilo bi, ekspresno, sve po diplomatskom protokolu, još onomad, otkazano gostoprimstvo. Zbog otvorenog rada na rušenju države u koju je odaslat kao diplomatski predstavnik svoje otadžbine, Manter bi regularno bio proteran iz Srbije, a do „paljevina ambasada“, uprkos željama sa jednog ili drugog boka pakla, sigurno ne bi došlo.

Skroz je neracionalno, ali, priznajem, gotovo uvek mi je srce na strani slabijih.Zato, zbog onih koji ne vole smeštanje činjenica u širi kontekst, ne bih da gazim baš preduboko u prošlost:... 27. februar 2000: Zoran Đinđić - Slobodan Vuksanović 605:485.... 22. februar 2004: Boris Tadić - Zoran Živković 1.538:296.... 8. septembar 2012: Dragan Đilas & Bojan Pajtić - Boris Tadić 208:144.

Bolesti koje, prema međunarodnim zdravstvenim propisima, nalažu obaveznu izolaciju inficiranih su kuga, kolera, boginje i, gle čuda - žuta groznica. Navodno, tvrde novosadski „žuti“, ovih dana, neki hotel na Fruškoj gori, stranke koje pokušavaju da preuzmu vlast u „glavnom gradu“ / „administrativnom centru“ Vojvodine, pretvorile su, prevencije radi - u kontumac, gde se zaraženi političkim žutilom, odvikavaju od političkog slepila. Što je oštro demantovano, ali silinom prosute vreće perja sa vrha „Albanije“.

Meč u Pazaru tačno će pokazati koji su nam kapaciteti po pitanju karaktera i mentaliteta posle utakmice koja nas je dosta potrošila, energetski i emotivno. Moramo da se regenerišemo što pre, a to jeste negde u genetskom kodu „Crvene zvezde“, da morate da se preispitujete na svakoj utakmici i da u svaki meč ulazite sa istom ambicijom...

Tako jednom, pre četiri godine, otputujem ja na kratko, a kad se vratih – sačeka me nova politička snaga u Srbiji, opoziciona, a još od pre krštenja mezimica medija i tada vodeće vladajuće partije u Srbiji. Stvar je, doduše, potom evoluirala, pa je, danas „najjača konstruktivna opozicija“, u suton svog prethodnog života, svojom negdašnjom ljubimicom, kao babarogom, plašila sav normalan svet po Srbiji. A izbori pokazali da je bilo – plašenje mečke rešetom.

Bio sam u pariskom Diznilendu baš onoga dana kada je ovde konačno skuvana vlada koja se, prethodnih nedelja, krčkala na tihoj vatri. Kako su pristizale SMS vesti iz Beograda, tako mi je u glavi bujao sve veći haos.

E, alal im vera što su izabrali tajming!? Taman što smo se, mi politikolozi i ostali pravni laici, počeli da presabiramo nije li slučajno, u onoj revolucionarnoj halabuci u vezi s reformom srpskog pravosuđa, i sam Ustavni sud Srbije negde stradao kao „kolateralna šteta“, a da to nismo ni primetili, niti mu odali dužno poštovanje, kad ono, iznebuha - tri u jednom!

Dojučerašnji predsednik Srbije susreo se s licem sa poternice. Doduše, pošto se naše tužilaštvo već izblamiralo sa poternicama za Čekuom, Ganićem, Divjakom - možda osoba Hašim Tači više i nije na „tjeralici“ države Srbije.