Cvijetin Milivojević

Da Cvetković, nekim slučajem, ima malo kuraži, a za marketinškog savetnika, umesto partijskih ulizica, nekog stranački neopterećenog lika, ovako bi protekao jučerašnji monolog u Nemanjinoj: „Dobar dan, pomoz’ bog, zdravo, kako ste; e, da vidimo: znači, milion potpisa? Kad je tako, kad narod zahteva - a građani su za nas svetinja - neka izbori budu 30. maja! A sad svi na svoje radne zadatke! Razlaz!“

U dve decenije dugoj istoriji restauriranog višestranačja u Srbiji, prvi put se u Narodnoj skupštini svih 250 poslanika saglasilo o nečemu (i to ne o bilo čemu!): o tome da se moraju osuditi, ali i kazniti svi konkretni pojedinci - izvršioci zločina, u Srebrenici, ali i širom bivše Jugoslavije.

Uoči prvih višestranačkih izbora u BiH, 1990. godine, građani su se, u javnim anketama, skoro horski izjašnjavali za nadnacionalnu partiju Ante Markovića.

Uvek mi se digne kosa na glavi kad neki prepotentni teoretičar medija, „eminentni“ novinar ili, pak, „osvedočeni“ borac za slobodu štampe spomene termin „istraživačko novinarstvo“. Skoro onako kao kad su, devedesetih godina, nama iz antirežimskih medija, đuture, oni koji nas nisu zvali „izdajničkim“, tepali pridevom „nezavisni“. A tek kad čujem kako je neko nekome dodelio nagradu za - kakve li em hiperbole em pleonazma - „istraživački žurnalizam“!?

Obama je zaradio „Nobela“ za samo pola godine predsednikovanja; i Tito je bio kandidat za istog, a ako se dobro sećam, nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, neke prišipetlje su razmišljale i o kandidaturi Slobodana Miloševića za doprinos svetskog miru.

Nemojte da od mene neko brani demokratiju, pa ja sam Demokratiju uređivao u najteža (1996-1998), „vunena“ vremena - tako a priori odgovaram svima koji se ne slažu s onim što u nastavku ovog teksta sledi!

Pitao me juče „Kažiprst“ - pošto, još od probiranja po Voždovcu, tj. mnogo pre Tome, Velje i dvojice Vojislava, prejudiciram - kome bi to, ako uopšte jesu potrebni, odgovarali vanredni parlamentarni izbori?

Kad je ono svoje putešestvije, nakon karambola kod Troje, Odisej završio brodolomom, uzburkano more ga je izbacilo na Ogigiju, Atlantovoj kćeri Kalipso u naručje. Junak i nimfa voleli su se sedam godina, čak mu je i besmrtnost obećavala samo da s njom ostane. Iako je nimfa noću bila njegova opsesija, Odisej je danju plakao za svojom kućom, za sinom Telemahom i ženom Penelopom, za svojom rodnom Itakom... Tako je strast pokleknula pred domoljubljem.

Nikada nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova - od pre dve godine, političkom Srbijom odjekuje onaj starojevrejski zavet.

Platonov đak Aristotel podelio je državne oblike na dobre i loše, imenujući kao loše tiraniju, oligarhiju i - demokratiju.

U danu u kome je Šutanovac, sve naivan kakvim ga je Bog dao, otkrio rupu na saksiji (DSS hoće da iskoristi anti-NATO peticiju za političku promociju!), a Batić ultimativno zamolio koalicionog partnera Mrku da „skine Slobu“, potpuno van konteksta, pade mi ponovo na um Branko „Priča s tužnim krajem“ Lazić, znan iz postdevetomartovskih „bogojavljenskih“ parlamentarnih noći 1991.

Vojislav Koštunica je uzleteo jednom kada se, onomad protiv Miloševića, izjašnjavalo aklamativno „protiv“. Pobedio je samo zato što je „smeo da nas pogleda u oči“.

Taman da ga pohvalim zbog hrabrosti u vezi sa Srebrenicom, a naš ničim izazvani, tj. Šutanovcem isprovocirani, predsednik, u ciglo dva dana, ljutito saopšti građanstvu kako referendum o pristupanju NATO nije u njegovoj agendi; o kolateralnom trošku istim (referendumskim) povodom - u prisustvu, u Bosni, jelte, neutralnog, turskog šefa diplomatije - pripreti Dodiku; a stiže i da iskaže ljubomoru Josipoviću glede Sejdijua.

Josipović je osvojio 5,72, a Bandić čak 94,28 odsto glasova!

U Srbiji je, podsetiću našu zaboravnu političku javnost, na delu proporcionalni izborni sistem. To je ono kada ne birate između dva ili više kandidata sa likom i delom u prvom, a strankom u drugom planu, već baš glasate za partijsku listu, pa posle izbora stranački lider naknadno tumači vašu izbornu volju, tj. odlučuje koga će delegirati u parlament.