Cvijetin Milivojević

Danica Drašković je, pre devet godina, biće, bila u pravu. Nekim institucijama je (u SPO-u su mislili na tajne službe), umesto rekonstrukcije, izgleda, bila neophodna totalna destrukcija, pa potpuno novi početak.

„Kako smo se sastali, možemo i da se rastanemo“, pripretio je, pretprošloga leta, tek ustoličeni vicepremijer dr Krkobabić svojima suvladarima iz Nemanjine. Pa su se, Mirko & Dijana, elem, još jednom presabrali i bilo je povećanja od 10 odsto, pri kursu od 77-78 dinara za jedan evro. Srednji kurs Narodne banke Srbije juče je bio 96,16.

Car je, stvarno, naš marketinški imperator. Tek što je Đelićima, Krkobabićima i ostalim Dinkićima - ako ne laže kolega mi po funkciji (mislim, kolumni) Zoran Živković - dekretom pogasio „ložione“, sam se zaigrao „ćorave koke“ s narodom, pa iz „low profile“ faze, u ciglo četiri dana, uskočio u „high visibility“ etapu komuniciranja s narodom.

Dok još nije dockan, dok još drži stvari pod kontrolom, dok još ima čime opipljivim da se pohvali - ukidanjem viza, biće odmrzavanjem Prelaznog sporazuma, možda... - predsednik Republike mora, već danas, da raspiše vanredne izbore na svim nivoima. Ako misli da pobedi. Sutra već može da bude „kasan datum“, kako je nekoć, priča se, zborio večni Baki Anđelković. Ovo je moj besplatan savet predsedniku Demokratske stranke.

Kao kada je sa Koštunicom zakazao demonstracije protiv međunarodnog priznanja Kosova, pa zbrisao s megdana u prijateljsku i ničim izazvanu Rumuniju, Boris Tadić je, još jednom, veštom eskivažom, odložio preteći nokaut.

Nedelja u kojoj se, povodom odlaska jednog dobrog čoveka na onozemaljsko večno putovanje, samopostavilo pitanje smisla sveg našeg ovozemaljskog nastojanja, trajanja i opstajanja - bila je i nedelja otrežnjenja i izneverenih evrointegrativnih nada.

Ako čak ni Čanku, nakon haubične razmene međuparlamentarne brze pošte i niskih rukopisa između Petrovaradina i Kalemegdana, nije jasno je li Novi Sad glavni grad ili glavni administrativni centar - otkud meni pravo da o tome pišem?!

Svedočeći na nedavnom suđenju, „reprodukterka“ (Vujaklijo, pomozi!) u III odeljenju Centra Resora DB Beograd priznade da je onomad skidala „bezbednosno interesantne“ delove prisluškivanih telefonskih razgovora Vuka Draškovića, ali - naglasi - ne i njegove telefonske dijaloge iz stana u Budvi jer tamo „nije bilo mera“.

„Diplomatski zgusnuti“ Tadić o’ladio je, prošloga tjedna, Dodika, zarad Abdulaha Gula, i odložio sastanak Veća za saradnju Srbije i Srpske.

Celokupni aparat državne vlasti činila su samo četiri organa: Ministarstvo istine koje se bavilo informacijama, zabavom, prosvetom i kulturom; Ministarstvo mira koje se igralo ratom; Ministarstvo obilja koje je bilo odgovorno za privredne poslove; Ministarstvo ljubavi koje je održavalo zakon i javni poredak. U zvaničnom jeziku, novogovoru - Ministin, Minimir, Miniob i Miniljub.

Rusoskeptici s digitronima preračunavaju koliko nas košta ljubav majčice Rusije; rusoljupci likuju, veruju da će Tadića napokon isterati na čistac: oli NATO, oli Moskva – jer ne može i jare i pare?!

Zoran Đinđić, mozak kampanje „Ko sme da vas pogleda u oči“, izračunao je, pre devet godina, da Slobodana Miloševića može da pobedi jedino Vojislav Koštunica.

Da bi bio dobar mentor, moraš da budeš i dobar domaćin. Jedan sam od uglednijih domaćina u Barajevu, a možda i svojom fizionomijom pristajem kao ličnost koja bi mogla da odgovara toj ulozi – smatra Dragan Mladenović Proka, mentor ukućana ružičaste TV „Farme“.

Kolega mi Dačić, opijen prvim borbenim učincima propagandne ofanzive na sve desno od levog centra u Srbiji, uspeo je da nadgornja čak i mog favorita Đilasa - označio je Cvetkovića kao smetnju za hapšenje „onih koje javnost zahteva da ih policija pohapsi, a tužilac traži da se zabrane“!?

Naučili smo kako da u sukobu svi pobedimo - hvali se jedan osnovac, u oglasnoj kampanji (ekspertski: internal bus advertising) u vozilima GSP-a, onim što je dobio od predmeta „građansko vaspitanje“.