Cvijetin Milivojević

Nisam imao nameru da remetim svečarsku atmosferu povodom otvaranja Svetih Poglavlja 32 i 35, jer očekujem da dogodine, preostanu li na vlasti ovi naprednjaci što na turbomlazni pogon, bez vazduPLohova, kao muve bez glave, jure ka EU, ma šta to značilo, ali pošto naslućujem da ćemo, već od dogodine, morati da slavimo tzv. Sveti Pasusdan, takoreći "najrevolucionarniji datum u novijoj srpskoj istoriji", ne da mi se da ćutim.

Da bi doneli pravilnu, spasonosnu odluku od koje će zavisiti biti ili ne biti srpskog naroda, kazaću vam još samo ovo: Srpski narod živi na Balkanu i u Evropi. Tu on mora da ostane do kraja svoje istorije. On pripada evropskom kontinentu. On mora da dovede svoje interese u sklad sa sadašnjom vodećom državom Evrope - Velikim Nemačkim Rajhom. Mi moramo saobraziti naš budući život Novoj Evropi koja se rađa pod vođstvom silnog Nemačkog Rajha...

Srbi, hajdete sa mnom, budućnost je naša. Pojavljuje se sunce na horizontu, ako je još zubato, ipak je sunce. Lažu vas doušnici, koji vam stalno šapuću kako su nam Nemci najveći neprijatelji i kako hoće da nas istrebe, rasele i upropaste. Vi ne znate istoriju, ali ja vam velim da je njihov osećaj pravičnosti vrlo blizak našem. Treba samo da pokažemo svu svoju dobru volju i gotovost u pogledu zavođenja reda i rada na našoj obnovi. Uveren sam da tada veliki nemački Rajh neće vam uskratiti mogućnost da i mi damo svoj prilog novom evropskom poretku. Nemačka nije bila naš neprijatelj. Ona to nije ni danas, i zavisi od nas da ne bude ni sutra...

Često prođem pored impozantnog zdanja, na početku Bulevara kralja Aleksandra, gde mi, osim mesinganog ispisa firme "Ustavni sud Srbije", uvek za oko zapadne i ono: "Ne blokiraj raskrsnicu". Saobraćajni znak, postavljen, slutim, ne za nas, obične pešake i vozače, već specijalno za "sestre karmelićanke" iz takozvanog Ustavnog, znate one što su, pred Ekselencijom, prihvatile večni zavet ćutanja kad je o Kosovu i Metohiji reč. Da i ne pomisle, ne dao Bog, da ometaju supebrzu ultraevropsku (za)ustavnu traku, da ne blokiraju nipošto, pa ni po cenu odricanja od dela naše okupirane teritorije u južnoj pokrajini - obavezno skretanje za EU!

Priznajem da nisam imao snage da, poslednje hefte, odslušam sve one sate i čase preš konferencija, javnih izjava, medijskih monologa i skupštinskih soliranja našeg Kancelara, ali sudeći po novinskim naslovima, biće da i nisam nešto propustio. Ustvari, razumeo sam da se Prvi (među nejednakima...) opet žalio na pomanjkanje građanskog razumevanja prema njegovoj mesijanskoj misiji, pa je potražio saveznike među onima koji mu još ponajmanje ne veruju, pošto ionako nikome više ozbiljno ne veruju...

Na kraći put u Beč bio sam poneo za usput neko štivo o sudbinama Milenka Stojkovića (onog koji nije bio poznat samo po haremu što ga je preoteo od Turaka na Dunavu) i Petra Dobrnjca, dvojice vojvoda iz Prvog srpskog ustanka koje sukob s Voždom otera u majčicu Rusiju, da tamo, na Krimu, na koncu, i kosti ostave.

Ako je tri dana izgubio kod Medvedeva i Putina samo da bi otuda poslao dve poruke za domaću javnost, mogao je i da ne ide tamo - malo li je devetoro ministara koje je, na ovu skupoću, letelo u Moskvu, o državnom trošku?

Kad nemaju ništa pametnije (ili, po zadatku, kad moraju da se dodatno dodvore svojim evroatlantskim partnerima), Kancelar (K.) Beograda i sve Srbije bez Kosova i Metohije i njegov ortak Samodržac Crne Gore i Brda zapljucnu po Moskvi, bocnu Putina, lupe čvrgu majčici Rusiji... Kao, vele, Rusi su nam najpreči, pa nam neće zameriti.

Priznajem da zadovoljno trljam ruke: da su izbori, na primer, u decembru, a ne za šest meseci, Kancelar bi razvalio kilavu opoziciju - ovako, kandidat za najnovijeg srpskog Vožda, odlučio je (a ja mu još verujem na reč da on sve što čini, čini za dobro našeg, a ne, recimo, nemačkog naroda) - da baci rukavicu u lice građanima Srbije? Da ih priupita za zdravlje, da im objasni da oni, zapravo, statistički žive mnogo bolje nego u vreme žutih pod navodnicima, samo to još ne osećaju i da od sirotinje raje zaište podršku za "Srbiju u EU, bez Kosova"... Sve to na referendumu, na kome bi mogao i da izgubi bude li branio ono u šta ne veruju ni njegovi najbliži naprednjaci!

U moru groznih vesti koje nas, jedna za drugom, intenzivno sustižu od početka nedelje, ima i jedna dobra: osvanuo je i taj dan u kome će naš Kancelar morati da se definitivno odluči - je li "EUropejac" bez alternative ili će, pak, da zastane pred nekom od 36 "crvenih linija" kosovskometohijskih koje se tiču "Svetog Poglavlja 35"?! Zastane i priseti se da je čak i u Orvelovom "Novogovoru" iz "1984", kojim je bilo isključeno izražavanje ma kakvog jeretičkog mišljenja, bilo dozvoljeno izreći, makar ono, logički besmisleno, ali kritičko - "Veliki Brat je nedobro". Za razliku od Srbije, 2015. godine, u kojoj, eto, i Ekselencijin kroki krokija platforme o Kosovu, čami čekajući već pet i po meseci u nekoj mračnoj fioci, jer je u koliziji sa Kancelarevim pretpostavljenim stavom...

Ako me pitate šta mi dođe 5. oktobar, reći ću vam, a kazaću vam čak i ako me ne upitate: Ništa! Ni rod ni pomoz' Bog, iako sam ceo svoj prethodni, dotadašnji novinarski, život bio antimiloševićevac. Zašto? Pa, bolje pitajte one koji su došli i dolazili na vlast, za ovu deceniju i po. Toliko o idealima.

Levo smetalo, desno zanovetalo. Ma, borio se na Kajmakčanku i Čuturpogači... ili, pod jorgan - planinom... tamo neke četrdeset leve... Ali, kakav je da je - naš je! Tako nekako, kroz narodne poslovice, prost svet, tešeći sebe, objašnjava i razume ulogu i misiju neposredno - narodnom voljom - biranog vladara s Andrićevog venca.

Jesam li ja lepo, sa ovog mesta, pre sedam dana, predložio Njegovoj ekselenciji da se spusti do Nemanjine 11 i, tamo, na pisarnici, proveri šta se dešava s onim (zagubljenim) kovertom u kome je stajao "kroki krokija platforme" o Kosovu? Ekselencija, elem, poslušao moj besplatni savet (opet častim!), urgencija kod onoga goluba pismonoše Krkobabića, izgleda, uspela, tek - posle četiri i po meseca koliko joj je bilo potrebno da prevali razdaljinu od 295 metara - "Platforma je u Vladi", tvrdi predsednik Republike!

Ako me pitate ima li već opipljivih rezultata Kancelarevog vazduPLohošestvija od Berlina do Abu Dabija, da vam rečem: kako da ne, evo ih, baš države "brata bin Zajeda" i obožavane "muti Angele", promptno, potpisale zahtev za prijem Kosova u Unesko! Nije badava naš prvi putnik mira stalno s koferčetom u ruci: među onima koji smatraju da srpske hramove, kulturno i istorijsko nasleđe na Kosmetu najbolje mogu da čuvaju Tači i Haradinaj su i ostali s kojima se Kancelar, malo-malo pa viđa - naši tavariši iz Ljubljane, "naš prijatelj Kurc" iz Beča "i, naravno, Džej", tj. Tirana "našeg prijatelja Rame".

Ne smemo nikako zaboraviti da mi Srbi danas vodimo jedan drugi rat; rat protiv sveg onoga što je u nas ostalo iz pokojne epohe. Bar taj rat ne smemo izgubiti... Ispitajmo svoju savest potomaka Nemanjića, potražimo svoje mesto u novom svetu, zaboravimo našu tragičnu prošlost i uputimo se budućnosti koja će biti onakva kakvom je budemo sami načinili! Iskoristimo priliku koja nam je data da se rehabilitujemo pred samim sobom i pred istorijom... Jer, naše tlo, bez obzira na svoje krajnje dimenzije, biće i dovoljno prostrano i dovoljno bogato da se na njemu snađemo... Inače, istorija nam neće oprostiti.... Najveći učitelj energije u povesti ljudskoj, nemački narod, neka nam za to bude najbolji primer i ugled...