Cvijetin Milivojević

Na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, na kojima je ostalo je još 793 slobodna mesta za upis studenata (296 budžetskih i 497 samofinansirajućih) u školsku 2015/2016. godinu, u toku je drugi upisni rok. Prijavljivanje zainteresovanih za upis na neki od 12 fakulteta Kragujevačkog univerziteta okončano je juče, a polaganje prijemnih ispita biće organizovano do kraja nedelje.

Tamo negde, početkom leta 1990 - dok je naš sadašnji Kancelar rintao po Londonu, u gvožđarskoj radnji onog Indijca za dve funte na dan, a Potkancelar mu snevao mladosocijalističke snove uoči incestuoznog "Kongresa ujedinjenja" Saveza komunista, sa samim sobom, tj. Socsavezom - prvi i jedini put u životu, izveštavao sam sa pravog kraljevskog dvora.

Onima koji mne da sam imao i aktuelnijih tema od (jezičkog) "Zaumlja i preumljenika", tek da otpišem da sam bio uzeo malo vazduha. No, evo me pripravnog, da opet nerviram novovučićevce i ostale indoktrinirane preobraćenike plus mazohistički deo ovdašnje javnosti koji bi, osim Kosova, što se, samo po sebi, podrazumeva, rado prepustio još ponešto od teritorije Srbije, samo ako bi to neko iz Brisela ili Vašingtona poželeo.

Nisam, kao što pogađate, od onih antisrba po profesiji, a ni od ovih pomodarskih preobraćenika - novovučićevcima ih kličem - što smatraju da je, za "normalnu komunikaciju" sa bivšom jugoslovenskom braćom, nužno da se svaki Srbin, preventivno i nužno, "preumi", samozapljucne ili bičem od volujskog repa trired ošine po leđima. Što kaza Antonije Pušić, neka se mire oni koji su pujdali na rat, a što bih se ja mazohistički izvinjavao za nešto u čemu nisam učestvovao...

Čitam izdaleka, odavde iz "puste Londre", da se Ekselencija, izgleda, ispisao iz "sestara karmelićanki", reda bosonogih zavetnica tišine, u koje se, onomad, dragovoljno zaredio, vukući za sobom, u tamu ćudoređa i muka, kao odlazeći faraoni svoje žive sluge u tminu zazidane piramide, i tzv. sudije tzv. Ustavnog suda Srbije.

Taman ja, u "Srpskoj šutnji", preovlađujuću javnu žabokrečinu svedoh na onu mazohističku poslovicu "ćutanje je zlato", kad ono, Amerikanci nam, za primerno vladanje i kukavičko držanje, zauzvrat, darovaše - pravo zlato!

Srpsko kolektivno sećanje svelo se, kao puki element ličnog identiteta svakoga od nas, na onih nekoliko stotina dinara, vrednih dva ili tri odsto penzije više ili manje, koliko Kancelar, na sva zvona, najavljuje da će, do kraja godine, vratiti "trpeljivom srpstvu", pošto mu je, prethodno, iz novčanika zagrabio svih 10 procenata.

Slažem se, delimično, sa tezom glavnog urednika magazina "Diwan" da je, posle memorijala u Potočarima, celo težište stvari, sa boli majki Srebrenice (dodaću: čije je najmilije ubijao neko, udobno zaklonjem iza onog "u srpsko ime", brukajući vavek time upravo to "srpsko ime") prebačeno na bol Vučića prema naočarima (a ovde dodajem: koga su nameravali da linčuju neljudi koji su uzurpirali baš suze majki Srebrenice).

Da li ste se nekada upitali koliko je, pre 10. travnja 1941, na teritoriji budućeg Hitlerovog monstruma, iz milošte nazvanog "Nezavisna Država Hrvatska", živelo srpskog naspram hrvatskog življa? Nećete verovati: Hrvata je bilo oko 3,3, a Srba čak 1,9 miliona!

Neću baš danas, na Ivanjdan, na datum kad je Žikica Španac ubio srpskog žandarma, zbog čega slavimo Dan ustanka naroda Srbije protiv, pazi sad, nemačkih fašista (?!), na dan kada nam po Ist Riveru lektorišu najnoviju rezoluciju, a samo 24 sata uoči cirkularne ture frau Merkel po brdovitom Balkanu - da pristajem na muku našem Kancelaru i onom delu hipersenzibilnog čitateljstva osetljivog na moje nesuvislo kompariranje Nedićeve i Vučićeve kolaboracionističke kopče s Nemcima. Razočaraću neke, dakle - ništa Nedić, evo malo jednog Švajcarca, nemačkog porekla, a srpskog srca:

Ekselencija ponovo verbalno srbuje. Pametnom dosta da zaključi kako se Vrhovni Vožd nije pozitivno izjasnio o "krokiju krokija platforme o Kosovu".

Dok ovo čitate, već je otpočeo završni čin "operacije Kosovo". Dođe, nekako, u potaji, dok su nas - kao i obično, kada "izgovoramo" ono što nam biva nametnuto, tj. kada budzašto rasprodajemo ovo malo što nam je ostalo od "južne srpske pokrajine" - spinovali i filovali nekim drugim temama. Pošto su Kancelar i Dačić mu nevoljno priznali kako nas neke EU države ucenjuju Kosovom, Potkancelar nastavlja da cinkari "naše evropske prijatelje":

Trebalo je da, u poslednju nedelju, osvane dan svetog mučenika Justina Filosofa, pa da i Kancelar srpski i Potkancelar mu konačno ukapiraju i priznaju: neke zemlje Evropske unije nas ucenjuju Kosovom, a jedna od njih, u predlogu rezolucije o Srebrenici, iako joj je "navodni cilj" pomirenje, "genocid pominje na 20 mesta (mada se Dačić malo zabrojao: spomenut je tek 11 puta), a pomirenje samo na jednom mestu"...

Kad imate evrorealističnog predsednika Republike koji je, mesec pre ubistva pokojnog premijera, poručivao: "Ako vidite Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt hramao..."

Ljute se neki čitaoci zato što često pominjem đenerala Milana Nedića kao nemačkog kolaboracionistu, jer je, vele, "spasao mnoge Srbe, ali i Slovence" s one strane Drine, Dunava i Save. S čime se potpuno slažem. Nisam istoričar i ne pišem ja ovde o Nediću radi Nedića, već da bih ilustrovao svoju, možda preslobodnu, tezu kako je sve ono što govori i dela naš sadašnji Kancelar već viđeno, već rečeno, jednom već rađeno. I nije morao Bler da zapuca čak ovamo da bi našeg Kancelara uputio u odgovarajuće štivo za pokrivanje takve politike, kad mu je ja, iz utorka u utorak, serviram na tacni.