Cvijetin Milivojević

Sjatilo se kuso i repato, sa svih strana, i "dobromisleće i "zlomisleće", i režim i parlamentarna mu, kao, opozicija, pa ceo svet, tj. Zapad, tj. onaj njegov deo koji se samoproglasio "međunarodnom zajednicom" da, a propo Predsednikove platforme koju, usput budi rečeno, skoro niko nije ni video, a nekmoli pročitao - uputi blanko podršku Kancelaru, anticipirajući, valjda, da bi upravo on mogao da bude taj koji je presudno protiv Ekselencijinog predloga, što će, pak, "ubrzati evrointegracije", tj. izbaciti Kosovo iz Ustava i priznati ga kao nezavisnu državu.

Ukapirao sam napokon zašto su Kancelar i ovi, u prvom prstenu oko njega (Dačić, Vulin, Doktor Stefanović i tome slično) tako junački protiv "ništavosti" komunističke presude 69 godina mrtvome Draži (o nekakvoj rehabilitaciji sudija Trešnjev, pre pet dana, ni "R" nije prozborio) - biće da su im, iz njihove današnje evrofanatične vizure, prijemčiviji, a možda ih i na njih same podsećaju, "jugoslovenski nacionalista" i nemački simpatizer Ljotić i Nedićevo kvislinštvo sa Nemcima "zarad najviših nacionalnih interesa".

Svaki građanin ove zemlje mora biti raspoložen i veseo i s radošću pozdravljati mnogobrojnim deputacijama i depešama svaki važan događaj i svaki postupak vlade - propisivao je, po Domanoviću, ustav one države S. čiji se najvažniji grad na vodi zvao Kradija.

Dok ovo pišem, u kujni Njegove ekselencije još se krčkala kompromisna "kroki sarma" (red Ekselencijinih želja, red anticipiranih Kancelarevih očekivanja) glede futura prvog Kosova i Metohije, ali je bilo najavljeno da će, odmah posle praznika, neznano koga, konačno biti skinuta sa šporeta i poslužena Kancelaru i njegovim degustatorima.

Odavno, još od kada se, činom izbora Dačića za predsednika Vlade, ondašnji vicepremijer samopostavio za srpskog kancelara, "drvim" da će silazna putanja "videlista" započeti onog trena kada budu morali (a moraće mnogo pre nego što su očekivali) da se odluče: EU ili Kosovo, NATO ili Rusija, penzioneri ili partijski uposlenici i tome slično?! Dočim glodur "Danasa" - gledah ga prekjuče u "Nije srpski ćutati" - misli, otprilike, isto, samo što zbori inverzijom: tajna naprednjačkog konstantno visokog rejtinga upravo je u tome što se u vezi s bilo čim bitnim nisu konkretno izjasnili.

U nezavisnoj Srbiji nema nezavisnog lista političkog. Al' što je još štetnije i protivurečnije: u ustavnoj Srbiji nema ne samo ni jednog nezavisnog političkog lista, nego nema ni jedne prave političke stranke, koja bi po utvrđenim načelima javno radila... Ko će izmiriti dubljinu zabune političke, u kojoj svak zna samo za sebe, u kojoj svaki o svakom sumnjiči, u kojoj se preko noć menjaju vere, u kojoj niko ne zna kud idu drugi, ni kud ide sam!?...

Umesto da - posle Ramine najave ujedinjenja Kosova i Albanije, ali i zbog ukidanja Civilne zaštite na severu Kosova i Metohije, opet po nalogu Evropske unije - "pripreti" Briselu, makar privremenim, stopiranjem pregovora s Prištinom, "Nemanjina street" spinuje građane Srbije "spuštanjem lestvice očekivanja". Pa, namesto da muški ustane u odbranu KiM u Srbiji, na šta se zakletvom na Ustavu obavezala, vlast građane ove zemlje ubeđuje kako treba da budu srećni ako se lažna država Kosovo - ne ujedini sa Albanijom!?

Opisujući britansku propagandu tridesetih godina prošlog stoleća, onovremenski publicisti su primetili da Englezi, čak i u ulozi propagandista, glume džentlmene koji mirno izvršavaju svoje zadatke, nikada ne govore o sebi, prave se da im drugi narodi zadaju brige koje oni moraju da rešavaju i pretvaraju se da se rukovode samo etičkim načelima dok opravdavaju svoje političke mere i namere...

Onaj dvojac koji nas je, devedesetih, iz Evrope, sve zajedno, katapultirao u izolaciju "koja nema alternativu" - jedan predlogom da bi se za jednog ubijenog Srbina moglo porazmisliti o ubijanju stotinu Muslimana, drugi koji je predlagao da se opet ratuje za Kosovo - poslednjih meseci doživljava proviđenje.

Na jučerašnji dan: 1391 - umro je bosanski vladar Tvrtko I Kotromanić, u manastiru Mileševa krunisan kao kralj Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana; 1801 - u zaveri dvorskih oficira ubijen ruski car Pavle I Petrovič Romanov; 1919 - Benito Musolini, u Milanu, osnovao Fašističku partiju; 1999 - predsednik SRJ Slobodan Milošević odbio poslednji ultimatum Ričarda Holbruka - mirovni plan i razmeštanje stranih trupa na Kosovu, posle čega je generalni sekretar NATO aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara na SRJ. Na današnji dan, 1999, u 20.45, prve NATO bombe na Srbiju, moja malenkost je, sa kolegama i političkim neistomišljenicima iz nekadašnje dnevne "Demokratije", Vladom Marešom i Vjekom Radovićem, uz tamno točeno, prečula u beogradskoj "Kasini", a vest o tome ekskluzivno nam je saopštio konobar tamošnji.

Pitam se nešto, sve i kad bi nekim neverovatnim slučajem to i hteo, kome bi naš kancelar podneo ostavku? Lako je bilo đeneralu Milanu Nediću - on je svoj samootpust, sa potpisom ostavki svih svojih ministara, 16. septembra 1942, lično predao nemačkom Vojnom zapovedniku Srbije, artiljerijskom generalu Baderu. A mogao je da se obrati i komandantu SS trupa ili šefu "Virtšaftsfirunga" koji je, i inače, u tzv. srpsku vladu nacionalnog spasa ubacivao ministre po svom nahođenju i đeneralu Nediću izdavao imperativna naređenja!

Juče je bio 9. mart, dan sećanja na sva ona, olako data, lažna obećanja i ubijene nade i dan uspomena na sve prevare, premenjuvanja i preumljenja naših političara. A već sutra bi Evropski parlament mogao da usvoji rezoluciju o Srbiji u kojoj se zahteva da zvanični Beograd uskladi spoljnu politiku sa EU (čitaj: da se priključi sankcijama protiv Rusije).

Za šest godina, otkako živi u "Danasu", nikada ova kolumna nije imala manje poseta, manje komentara i manje prenošenja, od prošlonedeljne pod naslovom "Antiustavni predsednik". Kritička javnost je zaverom ćutanja odgovorila na dva pitanja koja, stoga, ponavljam za one koji ih nisu dobro čuli: Prvo, živimo li bolje otkako je Njegova ekselencija zaseo na tron srpskih vladara ili, što nas više bombarduju s tim da će nam, za dve, tri, pet, (...upiši sam...), "samo što nije", godina, biti bolje - to nam je sve gore? Drugo, gde je Kosovo i Metohija; da li je, svakim danom, u svakom pogledu, sve dalje od Srbije?

Živimo li bolje otkako je Njegova ekselencija zaseo na tron srpskih vladara? Dapače, što nas jače bombarduju s tim da će nam, za dve, tri, pet, (...upiši sam...), "samo što nije", godina, biti bolje - to nam je sve gore. Gdje je Kosovo i Metohija? Svakim danom, u svakom pogledu, sve dalje od Srbije. Eno ga po svetskim forumima, bez Borkove "fusnote", eno ga u MOK-u, u međunarodnoj rukometnoj, u plivačkoj, uskoro i košarkaškoj organizaciji, nogometna momčad Republike Kosovo igra međudržavne utakmice...

Dačiću je, verujem, baš Švarceneger otkrio tajnu prepumpanih bicepsa, a ovaj, da bi pretekao ostale ulizice, sve istrtljao našem milom kancelaru: "Što više starite, neke vežbe šipkom više ne možete da radite, ali te grupe mišića vežbajte na spravi, kombinujući to s čučnjevima, podizanjem na prste i radom na rukama i ramenima. Zabavno je ako uvek ispred sebe imate cilj. Morate da verujete u sebe, imate jasnu viziju i vatru u stomaku, kao i da se ne stidite da se potrudite." Zbog čega se naš Arnold hitro katapultirao u Zagreb, da ne bi "klečao" za svih 35 poglavlja pojedinačno...