Dragan Vujadinović

Kao što smo najavili, došlo vreme za rekapitulaciju makroekonomskih kretanja u prvom polugođu Leta Šesnaestog.

Svima je dobro i sve je dobro. Već duže vreme slavodobitno zbori mandatar. Usamljeni i jedini zvanični predstavnik vlasti (svi ostali su u tehničkom mandatu, malo jesu, malo više nisu). Rastemo kao gljive posle letnje kiše.

Da rezimiramo na temu "putarska je tuga pregolema, posla ima, naših nigde nema".

Svi znamo onu narodnu o "prvim petlovima". Prerano ili nezgodno počnu da kukuriču, pa završe u supi. Šta vredi što posle svi počnu da isto kukuriču. Dockan.

Oštro protestujemo. Javno, iz sveg glasa.

Već petnaest godina, svakog juna ili jula, naša kolumna zabeleži silazak Crvene kraljice u sela i krajolike Zapadne Srbije.

Putarska je tuga pregolema, posla ima ali naših nema. U kontinuitetu. Zato nastavljamo ovaj sumorni "serijal".

Premijer je odložio formiranje vlade na "neodređeno vreme". Dok ne dođe i ne ode kineski predsednik. Koji, samo što nije došao, a ka' će, ne znamo (kao u onoj čuvenoj seriji o Đekni). Neki sumnjaju da čekamo Kineze zbog "trećeg puta". Umesto evropske ili ruske (kako je predlagao sadašnji predsednik) da budemo kineska "ekonomska" provincija. Izlaz Kine u Evropu. Njima "izlaz", nama "ulaz". Velikih investicija i koncesija za infrastrukturu.

Premijer se pokazao kao izumitelj i teoretičar teze o "prvih sto dana". Time se upisao u koautore naše "obrnute ekonomije". Gde se upisuju samo pronalazači originalnih izuma. Obratnih u odnosu na "normalne" ekonomije i države. Nekoliko puta u prethodne četiri godine apsolutne vlasti je imao "prvih sto dana". U kojima je najavljivao diskontinuitet u odnosu na sve "bivše".

U ovih dugih 17 leta naše kolumne ravnopravne tri najsjajnije medalje na tabeli "obrnute ekonomije" imale su tri pojave (paradoksa). Kurs dinara, partokratija i banke i kamate.

Premijer nas je opet poslušao. Za sada nećemo tražiti autorski honorar (kad nismo, kad smo pre desetak godina "tražili" 120 poslanika, pa su nas posle svi "velikodostojnici" citirali, nećemo ni sada, mada ko zna, steže kriza). Počeo je da koristi naš termin o predstojećim "zlatnim godinama". Istina, mi smo govorili o predizbornom prvom "zlatnom kvartalu" Leta Šesnaestog, kada je "reka investicija" tekla Srbijom i kad su sve cifre "poludele" (kao svetska ekonomija i berze prošlogodišnjeg "ludog avgusta").

Nekada, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, čuvena kosovska parola, kao simbol tadašnjeg centralizma je glasila - Trepča radi, Beograd se gradi. Na kraju smo, najviše zahvaljujući toj izgleda urođenoj sklonosti ka vođama i "jakoj" centralnoj vlasti, ostali sami. Jednostavno, niko nije hteo sa nama. Niti iko hoće da se vrati. Iako su naše mudre vlasti prognozirale "da će ubrzo propasti i moliti da se vrate".

Kompjutere zamenile gusle. Bože mili, čuda velikoga, kad Sorabi biraše Skupštinu. Sinu munja na Cveti Gospodnje, grom udari na biračke kutije. Prebrojati niko ne mogaše. Ne bi mi bili "obrnuta ekonomija" kada bi važila opšta pravila i narodne izreke i običaji. Oborismo i onu čuvenu - svako čudo za tri dana. Tako je i zakon predvideo. Zna se "preliminarno" istu noć ili sutradan, a za tri dana se sve zvanično objavljuje. Međutim, naša "izborna čudesa" su trajala četiri puta po tri dana.

Ovaj tekst se piše u predizbornoj ćutnji, a pojaviće se kad se već sve bude znalo. Reka investicija se vratila u korito u četvrtak u ponoć, uz povremene izlive tokom petka i vikenda. Behu to dani kad smo živeli kao sav "normalan svet". Televizije i "naslovne strane" su bile dosadno obične. Narod je tri dana bio "gladan i žedan".

Dok reka investicija i dalje "kruži Srbijom", mi otputovasmo u "ostrvske" poreske rajeve. Maštom i olovkom, se najbrže i najeftinije, stigne na svaki kraj sveta. Nađeni tamo "mnogi naši". I to oni koji su se potpisali i objavili. Mnogi drugi su ostali anonimni. Na troškove otvaranja ofšor kompanije od najviše hiljadu dolara, dodate još 500 i jednokratno(zauvek) kupite direktora, iliti zakonskog zastupnika.