Dragan Vujadinović

U Srbiji ipak nešto novo. U eri jednopremijersko-partijskog sistema, SKGO (Stalna konferencija gradova i opština), uz sveopšti konsenzus svih gradonačelnika (naprednih i nazadnih, žutih, crvenih i crnih) traži od Ministarstva finansija da povuče iz javne rasprave nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim se povraćaj poreza na zarade na "lokal" sa 80 smanjuje na 50 posto, čime prihodi opština i gradova padaju za osam milijardi dinara. Iako je zahtev, na prvi pogled "nemoguć", jer su usvojenim budžetom za Leto Šesnaesto u poreske prihode države uključeni povećani prihodi od poreza na zarade, "oni dole", solidarisani u nevolji i nemaštini, se neće lako predati. Zahtevaće rebalans budžeta. Usred zime kad mu vreme nije. I kad MMF stalno ponavlja kao eks otporaši "samo vas gledamo".

Izgubismo opkladu. U prošloj kolumni smo pogodili nagovestivši šekspirovsku dilemu oko Telekoma, ali smo promašili krajnji rezultat. Jeste nas premijer od reči do reči citirao. Šta god da učinimo, kajaćemo se. Bolji bi nam bio vrabac u ruci ("brzi keš") nego golub na grani (da ostane "naš a svetski", i da polako ubiramo sve veće i veće dividende). Ovakvo "porodično srebro" nije dovoljno konkurentno, pa se, ako ostane naše, mora što šta menjati (ma i otkaze davati).

A ne da crkne. Što je glavna parola i filozofija "naših" vremena. Mnogobrojne posetioce poslednjeg oktobarskog Sajma knjiga, sigurno je obradovala ova parola na jednom štandu u hali "malih izdavača". Dokaz da ima i "drugačijih". Koji ne bi da učestvuju u ovom našem "pozorištu u kući". U kome je Hobsova teorija "o ratu svih protiv svih" kao prirodnom stanju društva, postala svakodnevna. Čitajte "Informer"i "Kurir" i gledajte "Pink". Svi protiv svih. Do "golih kraljeva". Jedino nije jasno što vlast sama protiv sebe priprema državni udar, pa ga posle "otkriva" i "razbija", da bi na samom kraju priznala da ga nije ni bilo. Tresla se gora, da "crkne" jedna mala kravica.

Nismo hteli da nastavljamo temu o najavljenoj pobuni i generalnom štrajku "poniženih i uvređenih"(F. M. Dostojevski) cifara, započetu prošlog ponedeljka 23. Novembra Leta Petnaestog, ali se "namestilo".

Uznemirile se brojke. Najavljuju generalni štrajk. Možda će i gladovati. Pred Parlamentom. Da se utvrdi istina. Na "svetom mestu" gde su svi koji ugrožavaju bezuslovni (tako se nekada mislilo, ali sada i ekonomiju i cifre "pišu" pobednici) autoritet cifara. Jači i večniji od "gole" politike. Naravno, pred Vladu i premijera neće ići, jer je Parlament "stariji" od svih ostalih.

Prošle nedelje smo započeli "poreski maraton". Sa "obrnutim" primerima. Koji pokazuju da naše "uniforme" još ne znaju ili ne razumeju zbog čega postoje i za koga "žive i rade". Ponekad i dobre namere bivaju kontraproduktivne. Kad se preventivno ne pita "struka i privreda". One koji su u praksi prošli "datume". Pre svih "petnaesti" i "dvadeset peti". Kad se obračunavaju i plaćaju "živim parama" PDV i plate. Tada mora da se ima. I kad nema.

Čuvena izreka knjaza Miloša o modelu postupanja sa rajom otprilike glasi: "Kad kukaju i galame, steži, kad ćute popuštaj". Prvi deo ove knjazove "formule" bukvalnoprimenjuju naši poreznici (Poreska uprava, PU, ili Harač servis, po S. Basari, koji je poznat po izrazima iz turskog "vakta"). Što privreda više kuka i bolje plaća (po tvrđenju samog premijera naplata poreza navodno nikada nije bila bolja), to PU više liči na Harač servis koji "trenira strogoću na malim greškama i malim obveznicima, avelike obilazi samo po "spisku" iz centrale partije" (citat iz naših nedavno objavljenih aforizama - paradoksa "obrnute ekonomije"), a manje na servis onih od kojih živi čitavo država i društvo.

Beše nekada onaj čuveni "partizanski" aforizam (mora da je bio Vibov, jer je on smeo i kad ostali nisu). Pre rata nismo imali ništa. Onda su došli Nemci i uništili sve. Sadašnji "partizani" su očigledno kopirali i parafrazirali rođake i prethodnike. Njihov aforizam glasi. Nisu ništa podigli i izgradili. Ni kamen na kamenu. Onda su sve to pokrali. Sve je isto, samo su Nemci i "žuti" zamenili uloge. Izražavaju se "partizanski" iako na vrhu imaju zvanične četničke vojvode.

Odmah ćete pogoditi da je ovih dana naša kolumna putovala Srbijom da bi ustanovila da li je tačno ono što vidimo na televizijama i u novinama, ili ono što se čuje po kućama i kuloarima. Poput onih što "mere" procente stranaka i političara, mi smo "merili" stanje tražnje i gradnje "uzorkovanjem" (posmatranjem) najvećeg, tri velika (za naše uslove) i dva manja grada i dva turistička centra. Jedina razlika između nas i uzorkovača rejtinga partija, je što smo mi nezavisni. Niko nam nije ništa "naručio", ili ne daj Bože platio, niti ikome polažemo račune. Do sebi i Kantu (kategoričkom imperativu).

Naša kolumna, kao nezvanična besplatna vladina agencija za ekonomske analize, dijagnoze i recepte je u obavezi da periodično "sabere" i selektira paradokse "obrnute ekonomije" i da ih prezentira javnosti i svom mentoru (aktuelnim vladama), e da bi, shodno svom cilju i zadatku, doprinela smanjivanju razlika između naše "obrnute" i "normalnih" ekonomija.

Jedan IMT je propao, (ne)srećom nasledio ga je drugi. Nema više traktora, ali "Ima li Tu Mene" se stalno širi, razvija i usavršava. Istina, ovi veliki "IMT" kapitalci stalno se virtuelno proizvode, o njima bruje novine i javnost, čak stižu i međunarodna priznanja o kontinuiranom napredovanju na svetskoj rang listi korupcije, samo nikako da od mnogih izlicitiranih imena naš pravosudni sistem nekom konkretnom imenu i prezimenu dokaže IMT. Koji je neovlašćeno "maznuo" koristeći partijski ili državni monopol i poziciju.

Kuda ideš, Beograde (na vodi). Opšte mesto naše politike. Koja je kod nas sve. Život i priključenija, kako bi rekao mudri Dositej. Zato da i mi zakukuljimo i zamumuljivo. Malo latinskog, malo skraćenica, malo hemije. Slično teku beskrajne rasprave o ugovoru o BGH2O. Koji na engleskom ima 70, a na srpskom 270 stranica. Dovoljno da se posumnja da su naši čak i prevod "zakukuljili". Tek kad se krene po "članovima". Od blanko odbijanja, do hvalospeva. U ovim "danima BGH2O", uvek se setim profesora Tomislava Bandina sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je pre tridesetak godina imao studiju o "ourizaciji" pod nazivom "magistrala revolucije, ili udes bez šansi", sa eksplicitnim izjašnjenjem za prvu opciju. Slično je i sada. Nema dodirnih tačaka. Ili - ili (Seren Kjerkegor).

Još jedan biser "obrnute ekonomije". U dvodecenijskoj nisci. Jedna ista stvar, posmatrana iz dva različita ugla, predstavlja se potpuno suprotno. Iako je reč o ciframa i ekonomiji. Gde bi morala postojati samo jedna "gola" istina. Time se opet potvrđuje ona naša već izrečena teza - da posle istorije, i ekonomiju pišu pobednici. Tako što je sve njihovo nepogrešivo i "božansko", dok sve loše potiče od opozicije i "bivših". Opozicija (čitaj: bivši) opet, da bi se revanširala, sve što "sadašnji" rade proglašava istim onakvim kakvim oni njih "vide".

Još jedan biser "obrnute ekonomije". U dvodecenijskoj nisci. Jedna ista stvar, posmatrana iz dva različita ugla, predstavlja se potpuno suprotno. Iako je reč o ciframa i ekonomiji. Gde bi morala postojati samo jedna "gola" istina. Time se opet potvrđuje ona naša već izrečena teza - da posle istorije, i ekonomiju pišu pobednici. Tako što je sve njihovo nepogrešivo i "božansko", dok sve loše potiče od opozicije i "bivših". Opozicija (čitaj: bivši) opet, da bi se revanširala, sve što "sadašnji" rade proglašava istim onakvim kakvim oni njih "vide".

Zaista, zaista vam kažem. Nešto će se čudno dešavati. I bi tako. Počeše čuda. Prvo je, Leta Osmog, došla SEKA (svetska ekonomska kriza) i napravila dar mar. Padale su akcije, cene, kompanije, banke kao glineni golubovi. Čitava "papirnata" virtuelna ekonomija se strmoglavila. Čisti neoliberalni "lesse fear" koncept ekonomije je bespovratno izbačen iz ekonomske istorije. Time što se u kolevci tržišne ekonomije (EU i SAD) država umešala u "neumitnu ruku tržišta", direktno spašavajući i subvencionišući privatne kompanije i banke.