Dragan Vujadinović

DANAS sutra postaje punoletan. Što je ogroman uspeh u našim partokratskim vremenima. Gde je bitno "čiji si" a ne "ko si i kakav si". Verovatnoća da u osamnaest smutnih godina, u kojima su se "gazde" često menjale, postaneš, opstaneš i ostaneš "svoj", meri se promilima. Osim državnih, paradržavnih i stranih, takvih dnevnih novina, osim, Danasa više nema. Zato je sutrašnje punoletstvo za divljenje i nadu. Da pored "prve Srbije" koja živi od "privremenih i povremenih" naslovnih strana, postoji i ona "druga", koja hoće istinu, slobodu i pravdu. Naravno, za te vrednosti, Danas, što bi rekli pravnici, jeste nužan, ali ne i dovoljan. Ako se "virtuelna" (partijska) i stvarna, živototvorna Srbija ne spoje na više mesta, uzaludan je i Danas i ostali "danasi".

U agraru košmar i konfuzija. Jedni hvale "haračke" prelevmane na mlečne proizvode, iako se njima krši SSP. Drugi traže isto i za ostale poljoprivredne proizvode. Da zaštitimo naše seljake. Treći tvrde da su to falš mere. Koje dalje urušavaju naš agrar. Za primer navode ovaj "dramatični"podatak. Mi po hektari "pravimo" 720 evra, a Holanđani 30 hiljada, mi izvozimo dva, a oni 72 miliona evra. A oni su veliki kao naša Vojvodina. Umesto da postajemo konkurentniji i smanjujemo troškove, mi se večno "štitimo". Iako smo potpisali da to više nećemo.

Ako se još sećate, naša rubrika "Obrnuta ekonomija" je krajem 2012. godine, "zvanično", preko novina, uvela vanredno stanje u privredi Srbije. Tada smo, pored SEKE (svetske ekonomske krize) kao objektivnog spoljnjeg faktora, kao tri glavna domaća interna faktora identifikovali: devastiranje privrede od strane kamata i drugih finansijskih rashoda naših i (belo)svetskih banaka; "ničim izazvani" nabildovani dinar, koji je najviše doprineo, u koprodukciji sa bankama, da "cvetaju" trgovinski lanci i "sitiji" sa uvoznim "markiranim" potrošnim dobrima, a da se na proizvodne hale stavljaju "lanci i katanci"; bujanje partokratije, u kojoj je bitno "čiji si"(koje partije), a ne "ko si", šta znaš i koliko umeš i možeš.

Dođoše i prođoše „svečani dani“: Dva ratna(onog već davnog, Drugog svetskog) i jedan savremeni mirnodopski. Pobeda nad fašizmom, i maratonska rehabilitacija „čiča“ Draže, iliti generala Dragoljuba Mihajlovića. Po aktuelnosti, dovoljno da makar nekoliko dana, naslovne strane budu „zauzete“. I da nas poštede onih skaradnih ogromnih slova na naslovnici, tipa(slede citati): „Kolinda u seks – akciji“, „Vučić će svima j . . . ti mater“ , „Lažov“(ombusman, ko bi drugi).

Posle prošlonedeljne čestitke Vladi na godišnjici i/ili trogodišnjici sa priloženom specifikacijom sadašnjih važećih paradoksa "obrnute ekonomije", zove me prijatelj i ekspert (ali stvarni, ne "opšte prakse") i prekorno pita. Što preskoči ova dva pitanja (paradoksa).

Naša rubrika "obrnuta ekonomija" želi da bude dobronamerna i konstruktivna. Vladi čestitamo jubilej. Godišnjicu ili trogodišnjicu, kako god hoće. Uz najlepše "želje i čestitke" da u našoj rubrici svakim danom ima sve manje tema i paradoksa (podsećamo da je u našoj "obrnutoj" sve ili mnogo toga obratno u odnosu na "normalnu" ekonomiju) u jubilarnom tekstu pravimo popis nekih sadašnjih paradoksa.

Naša rubrika "obrnuta ekonomija" želi da bude dobronamerna i konstruktivna. Vladi čestitamo jubilej. Godišnjicu ili trogodišnjicu, kako god hoće. Uz najlepše "želje i čestitke" da u našoj rubrici svakim danom ima sve manje tema i paradoksa (podsećamo da je u našoj "obrnutoj" sve ili mnogo toga obratno u odnosu na "normalnu" ekonomiju) u jubilarnom tekstu pravimo popis nekih sadašnjih paradoksa.

Sve su ovo predvidele i rekle Ere sa Tare u "Kremanskom proročanstvu". I za "male žute" i za "gospodara Vučića". Otkuda bi se baš onako dugačka prestonička ulica tako zvala da to sudbina nije predodredila. Tako da se "gospodar" s pravom ljuti na ova povremena nezadovoljstva i kritike raznoraznih "uzaludnika". Čim je od Boga, mora da je dobro.

Kod nas sve zavisi od naočara. Ako su ružičaste (pink) onda je ovo prva puna godina vlade i premijera, u kojoj su započete "bolne" reforme kojima se dive (belo)svetski lideri, institucije i savetnici.

Najpre da ponovimo i podsetimo. Od kada je premijer proglasio "bespoštednu borbu protiv kriminala i korupcije" i počeo da apsi, i naša rubrika je roglasila "bespoštednu borbu za donošenje zakona o ispitivanju porekla imovine državnih i partijskih funkcionera".

Teška i nesrećna su vremena kad je građanin (po Ustavu, glavna i osnovna "jedinica" društva) slobodan (što bi trebalo da bude osnovno obeležje) u mašti, toaletu i u kafani, kad se "otkači".

Prvog januara 2009. godine počela je primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao glavnog ulaznog dokumenta na budućem putu ka Evropi. Kojim putujemo od dvehiljadite. SSP je predvideo postenenu sveopštu liberalizaciju poljoprivrede u narednih 5 godina, tako da bi od prvog januara 2014. godine preko 90 odsto proizvoda bilo na slobodnom režimu, dok bi za manje od 10 posto ostale minimalne carine i prelevmani. Ceo SSP je bio zasnovan na planu da Srbija bude član 2015. godine. Dakle ove, kad smo tek postali kandidati i gde nijedno poglavlje još nije otvoreno za pregovore.

Prvog januara 2009. godine počela je primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao glavnog ulaznog dokumenta na budućem putu ka Evropi. Kojim putujemo od dvehiljadite. SSP je predvideo postenenu sveopštu liberalizaciju poljoprivrede u narednih 5 godina, tako da bi od prvog januara 2014. godine preko 90 odsto proizvoda bilo na slobodnom režimu, dok bi za manje od 10 posto ostale minimalne carine i prelevmani. Ceo SSP je bio zasnovan na planu da Srbija bude član 2015. godine. Dakle ove, kad smo tek postali kandidati i gde nijedno poglavlje još nije otvoreno za pregovore.

Završismo četvorobrojnu priču o Smederevu. Pod šifrom "Vujo kuje, narod ga (ne) kune". Bi sve onako kako su mi dobro upućeni rekli da će biti, davno pre "raspleta". Što drugim rečima znači da je Esmark bio "trojanski konj" za "naše". (Ima dosta "naših" i među strancima). Slično kao kad su naše firme kupovale neke ostrvske kompanije sa čudnim i nerazgovetnim imenima. Iza kojih su, kad su se "stranska" imena dešifrovala, stajali sve naši. Mujo i Haso, Petar i Pavle. Bre, ako proradi druga "visoka peć", neka uzme ko hoće. Da se jednom "narod" smiri. Počesmo da sanjamo nekakvu ogromnu peć i okolo vatru. Kao što smo već u "serijalu" rekli, naša kolumna je skeptična.

Najpre o kratkom sadržaju prva tri nastavka. Vujo je ime “od milja” za našeg premijera, koji “kuje” čelik u Smederevu. Paralela na “Muja” iz čuvene pesme Safeta Isovića, koji “kuje konja po mjesecu”. Agendu o Železari Smederevo otvorili smo pomalo paradoksalnom pričom (kakva i dolikuje “obrnutoj ekonomiji”). Najpre je mesecima vladala euforija “Esmark” (da li će i koliko će), zatim se odjednom “okrenulo” (sreća što odustaše).