Dragan Vujadinović

Šta to beše Fond za razvoj RS. Od jula Leta Trinaestog, prestao da radi. Tadašnji novi ministar privrede kome resorno pripada Fond (po zakonu o ministarstvima, dok po zakonu o fondu i statutu Fonda pripada Ministarstvu regionalnog razvoja, čiji je ministar i sadašnji predsednik Upravnog odbora Fonda) proglasio ga za „političku“ instituciju i privremeno zamrznuo rad, dok se sve ne „ispita“.

Nije samo kod nas „dug najbolji drug“. Bivalo je to i u „normalnim“ ekonomijama. Samo što je to kod njih prošlost. Dok kod nas traje i razmnožava se. U Engleskoj su ovaj sindrom rešili „dužničkim zatvorom“. Država na osnovu posebnog zakona, privede dužnika u „komforan“ zatvor.

Osluškujući šta obični građani i privrednici razmišljaju, dolazimo na ideju šta bi prvo trebalo usvojiti, a šta ukinuti u novom parlamentu. Naš prvi „pik“ za hitan ulazak u Skupštinu jeste Zakon o poreklu imovine državnih funkcionera, bivših i sadašnjih. Kao početna i ključna tačka borbe protiv korupcije i „obrnute ekonomije“. Jer je sada na sceni selektivna pravda. Sa velikom uticajem političke odmazde i revanšizma. Sadašnjih protiv prethodnih.

Nedavno beše veliki kolegijum u jednoj „našoj“(prema vlasničkoj strukturi) banci. Skupila se čitava rukovodeća elita. Banka pre dve-tri godine bila najbolja u kategoriji „malih“ banaka, u poslednje vreme „posustala“. Neki u kuloarima tvrde da ima i „politike“. Najveći akcionari, deponenti i kreditni dužnici oni sa naslovnih strana „žutara“. A zna se ko tamo „boravi“.

Bi šta bi. Tresla se gora, rodio se PPV na kub (kvadrat je malo). Opozicija u tragovima. Idila – sami smo vlast. Jednopartijski sistem se vraća. Josip Broz Vučić. Potencijalni kritičari su ili „ispod crte“, ili oko izbornog cenzusa („petice“).

Danas će izbori već biti „juče“. Saznaćemo ono što već znamo. PPV (prvi potpredsednik vlade) gubi jedno P. Postaje PV (predsednik vlade), ili skraćeno „samo“ P (premijer). Glatko i slatko. Po izbornoj većini. Gorko po stanju države i ekonomije.

Hvala Bogu, i nama jednom „krenulo“. Nema dana da se ne otvori neka fabrika. Ili se „baci prva lopata“. Ostaje malo nejasno gde su dosada bili. Jer su u poslednje dve godine stranci investirali samo 875 miliona evra (2012 - 232 i 2013 - 643). Ili prosečno godišnje „tričavih 440 miliona“ (u odnosu na očekivanja i potrebe od dve milijarde godišnje), dok je šest godina pre toga (od 2006. do 2011), godišnje investirano prosečno po 1,84 milijarde evra, ili četiri puta više.

Ne videsmo davno hleba. Tako kaže narodna pesma. Ali i zvanična statistika. Pratite samo ove cifre. Industrijska meljava pšenice u periodu od 2009. do 2013. godine je bila sledeća: 2009 - 800 hiljada tona; 2010 - 794; 2011 - 761; 2012. - 781; 2013. - 664 hiljade tona. Prosek petogodišnjeg perioda bio je 784 hiljade tona. Proizilazi da je u odnosu na petogodišnji prosek industrijska meljava u 2013. godini bila manja za oko 15 posto, a u odnosu na 2012. godinu za 14 posto ili 117 hiljada tona.

Nastavljamo za besplatnim ekonomskim „predizbornim servisom“. Pa ko voli nek izvoli. Možda će naša kolumna malo približiti ekonomske programe pozicije i opozicije. Konkretno, naš ekonomski program ima četiri „stuba“ (kako to političari vole da nazovu) i dva strateška ugovora (ili „istorijska“ ako primenimo političko hiperbolisanje).

Počelo je. Sve partije i koalicije „dobile” specijalističke timove. Svi sve znaju i obećavaju. Odjednom se sve „otvorilo”. I onima koji su bili i onima koji nisu. Zato našu kolumnu privremeno pretvaramo u „predizborni servis”. Da pomognemo ”timovima” u davanju dijagnoza i određivanju terapija.

Reče mi jedan čoek, sve ovako, od reči do reči.Pre nekoliko godine me zamolili da idem na poslaničku listu. Prihvatih, verujući da kao kandidat iz "provincije" nemam šansi. Kad me prvi, pa onda i drugi put izabraše u Parlament. Posle me opet "izmolili" da budem predsednik provincijske opštine.

Minuše već dve decenije od uvođenja Avramovog novog dinara, 23. januara leta devedeset trećeg. A kao da je juče bilo. Najveća novčanica 500 milijardi. Jedna marka (nemačka) 13 milijardi. Jedna milijarda za dva, a ako se urani na pijac, tri jajeta. Nikada u istoriji sveta i veka nije bilo više golih i bosih milijardera. Čak ni tridesetih godina dvadesetog veka, za vreme velike svetske ekonomske krize, prema kojoj je sadašnja SEKA samo bleda kopija.

Slika prva - 15 godina posle.

Još jedan, ovoga puta „personalni“ slučaj, koji obogaćuje već obilnu riznicu paradoksa naše rubrike. Istog dana, u petak, 27. decembra Leta Trinaestog, jedan isti čovek dobio nagradu kao „reformator godine“ i istovremeno podneo ostavku na svoju funkciju.

Gde bi ova rubrika mogla bez komentara Budžeta za leto četrnaesto. U njemu su kumulirani svi glavni parametri naše „obrnute ekonomije“.