Duško Bogdanović

Znate li čime se bavi Ivan Tasovac?Ne, ne mislim na onog talentovanog klinca koji je trebalo da svojim pijaninom - uz bogomdani mu dar i veštinu sviranja koju je mukotrpno navežbao kao istinska nada Moskovskog konzervatorijuma - pokori Svet. Ne, ne mislim ni na veštog vođu Beogradske filharmonije, onog koji je od poprilično oronule starice načinio zavodljivu lepoticu, spremnu da pod svoje skute baci zapanjenu i opčinjenu publiku, po najvećim planetarnim koncertnim dvoranama. Ne, ne mislim ni na duhovitog, šarmantnog i dobronamernog člana žirija muzičkog rijalitija „Ja imam talenat“. Ne, ne mislim ni na onog čoveka, čak i za belosvetske prilike, tako osobenog imidža, kojeg - sa onom frizurom i pažljivo odabranom i neobično usklađenom garderobom - kada jednom vidite, definitivno ste ga zapamtili.

Pomno sam minulih dana, slušao, gledao i čitao mnogobrojna medijska istupanja ministra finansija Dušana Vujovića, u vezi sa rebalansom državnog budžeta, posebno one detalje vezane za takozvanu finansijsku konsolidaciju, a još preciznije, stavke koje se odnose na smanjenje penzija i plata u javnom sektoru.

Ne sećam se kada su u posleratnoj Hrvatskoj mediji bili tako - pa, gotovo, do pucanja - nabrekli od prevelikog angažmana i nemalih emocija, kao u poslednje četiri noći i tri dana. Televizije, naročito!

Ako mi je išta lepo i ljudski ostalo kao utisak - posle onih odvratnih scena, u utorak, na stadionu Partizana - to je ponašanje velike većine naših reprezentativaca.

A činilo se da će to biti - nakon dugih posnih i turobnih godina - perfektan fudbalski dan za vaskoliku Srbadiju - ko zna zašto - još beznadežno zaljubljenu u taj, ovde makar, sport za žešće jadikovanje i povelika razočaranja.

Uverivši se, po ko zna koji put, u besmislenost rasporeda emisija na programima većim od dva naša javna medijska servisa, setih se onog cinka koji je tragajući za najpotpunijim opisom ružnoće jedne dame, efektno poentirao stavom kako dotična ima prelepe crte lice, samo su iste pogrešno raspoređene.

Slučajevi troje beogradskih novinara (Bećković, Mićić i Sarapa) i sudbine njihovih emisija na dvema televizijama (B92 i Studio B) vrlo ubrzano se bliže konačnom rešenju. Još koji dan perolakih priča i vrlo skoro će sve natopiti novembarske kiše zaborava. Tako to ovde biva.Nažalost, siguran sam da od ovih novinarskih „ozima“ ništa lepo ni dobro neće proklijati ovog proleća. Jednom, možda...

Na sajtu jednog novinarskog udruženja (UNS) jate se zahtevi članova za nastavak emitovanja „Utiska nedelje“ na televiziji B92, sutra će članovi drugog udruženja (NUNS) mirnim protestom ispred zgrade televizije Studio B, zahtevali da se na program te medijske kuće vrate ukinute emisije „Problem“ i „U centru“.Lepo! Podržavam - doduše, kao „neudruženi“ pojedinac - obe akcije, sa obe mi ruke.Ali, kolege drage, odveć je sve to nedovoljno. Ale se močugom gone, šešir je više za dosadne vrane, reče davno narodni mudrac...

Čitam ovih dana knjigu, hm, hm... hajde da ponudim naslov - „Muška igra“ (makar je onaj originalni - „Đokare da uomo“ - višeznačniji i nudi još neke, ne samo sportske, konotacije). Dakle, autobiografske zapise Havijera Zanetija, argentinskog fudbalskog reprezentativca i jedne od ikona milanskog Intera. Pupo, kako ga zovu još iz vremena njegovog bezbrižnog - ali vrlo organizovanog i odgovornog, kada je reč o školi i o sportu - detinjstva u Buenos Ajresu, u dugoj i blistavoj, naročito klupskoj, karijeri osvojio je - znam, ovo jeste teška frazetina - sve što je u fudbalu moguće osvojiti. Ali, baš je tako, bez imalo preterivanja!

Nisam se uključivao u onu i-ale-i-vrane halabuku oko sudbine emisije „Utisak nedelje“. Ne samo zato što ništa od mene u tom slučaju zavisilo nije, već zbog iskrenog mi verovanja da ma koliko nerazumnih i nerezonskih poteza u poslednjih nekoliko godina povlačili ljudi iz menadžmenta i uredništva televizije B92, sebi, takvima kakvi jesu, novu besmislenu grešku dozvolili ne bi. Jesu! A tek će...

Jonas Gutjerez bivši je argentinski reprezentativac i jedan od najvoljenijih fudbalera engleskog premijerligaša Njukasla. O kakvom igraču je reč, možda najbolje ilustruje izjava Maradone, u vreme njegovog vođenja „gaučosa“: „Ko će igrati za Argentinu? Maskerano, Mesi, Jonas i još osmorica!“ E, kada je baš tako rekao božanstveni Dijego - kojem je bilo lakše izvaditi kutnjak na živo nego li mu izvući iskreni kompliment za nekog fudbalera - onda je sve jasno.

Sećate li se crnogorske junačine Marka Miljanova i njegove brilijantne definicije čojštva i junaštva, zapravo one ključne tačke spajanja i razdvajanja tih, tako retkih, osobina u ljudi?

Tajm-aut je važan, često odlučujući segment u mnogim sportovima. Patentiran je u tipično sveameričkim igrama poput bejzbola, tamošnjeg fudbala i košarke. Docnije je počela primena i u odbojci i rukometu, potom u hokeju na ledu i vaterpolu... Na letošnjem samitu u Brazilu prvi put je - zbog previsokih temperatura i vlažnosti vazduha - taj vanredni predah u igri eksperimentalno promovisan u fudbalu.

Hrvatska je eksplodirala od sreće i ponosa. Marin Čilić, pobednik turnira u Njujorku, novi je nacionalni heroj, koji se slavi, ali bukvalno, na svakom mestu: od zagrebačkih fensi kafića, zagorskih kleti, slavonskih bircuza do dalmoških konoba...A tek mediji! Slapovi rečenica, kilometri teksta opisuju podvig nad podvizima derana iz Međugorja.

Erupcije letošnjih emocija lagano prekrivaju kopakabanski pesak i amazonsko rašće. Brazilski fudbalski samit klizi u (ne)prijatna sećanja, a deo globalnog loptačkog karavana se preselio u staru, dobru Evropu. Juče je počela - tokom ove sedmice će se nastaviti - besomučna torba kroz kvalifikacione grupe za mesta na kontinentalnom prvenstvu, za dva leta u Francuskoj.