Duško Bogdanović

Verovatno iz vrlo ličnih razloga - početak višestranačja u Jugoslaviji, pa dakle i u Srbiji - doživljavam sa viškom emocija.

Bio sam siguran, valjda još u utorak, onako "u glavu" - što bi kazao Aleksandar Vučić, najpoznatiji ovdašnji brojač ljudi i brojeva - ko će biti gosti sledećeg "Utiska nedelje". (A priznajem, nisam bio insajderski instruisan.)

Ženče moja ovde sve kasni sedimo ko bubice mirno nema muvanja pa da ti napišem poručicu.

S vremena na vreme - ređe, ipak, nego što me svakodnevno buljenje u televizor provocira - pišem o programima televizija N1 i Nova S.

Lagano ispraćamo ovu godinu, a tako želimo da joj što pre vidimo leđa. Retko je odvratna bila.

Juče sam nabacao predloge za poboljšanje i veću efikasnost dragih mi televizija. Danas nastavljam u tom duhu...

Godinama traje - svedočimo tome svakodnevno - precizno smišljena akcija raznoraznih zvaničnika režima, uz logističku podršku dobro istreniranih medijskih poslušnika, najstrašnije pljuvačine novina i televizija, u kojima se ne propoveda vladajuća dogma: N1, Danas, Vreme, NIN, Nova S...pa tako u krug.

Veoma volim autobiografska štiva. Nadahnjuje me intenzivnost osećanja koja nude autori, često kroz sukobe stvarnog i sanjanog.

Oj, Srbijo, među komentatorima: (spoljno)političkim, ekonomskim, medicinskim, sportskim, televizijskim...

Pre četiri dana N1 - ne samo moja omiljena, već uz tri emisije u ponudi kanala Nova S, i jedina informativna TV koju uopšte gledam - obeležila je šest godina rada.

Nekoliko dana nakon poslednje intervencije famoznog Kriznog štaba, u smislu pooštravanja mera svenarodnog ponašanja glede korona virusa, u mom komšiluku se dogodila sledeća scena: u radnju sa zdravom hranom (poštovanom čitaocu je od volje da li akcentovati pridev, imenicu ili celu sintagmu, jer za priču u daljem toku, može da ima dodatnu važnost) je ušao "gospodin" vrlo respektabilnih godina, te na izrazito ljubaznu molbu prodavačice da stavi masku na lice - kako jedna od "steži-popuštaj" odredbi pomenutog štaba nalaže - ispaljuje smrdljivu verbalnu izlučevinu: "Nabijem na k...c i tebe i masku!"

Da produžim gde minule sedmice stadoh.

Teško mi je da se odlučim da li (mi) je više (o)tužna ili (mi) je više urnebesno smešna količina neznanja ponekih likova koji, vrlo intenzivno, cirkulišu u ovdašnjem javnom prostoru, po medijima naročito.

U dve predivne novosadske večeri, u zagrljaju odlazećeg leta i tek pristigle jeseni, malobrojni ljubitelji lepog - onoga što, prvenstveno, između korica knjiga slažu mudri ljudi - baš su uživali.

Minule sedmice najpopularniji ili, makar, najbolje rangirani srpski fudbalski klubovi, suočili su se sa surovom sudbinom da im konačni rezultat u evropskim kupovima zavisi od izvođenja jedanaesteraca, kolokvijalno penala, ili sa "kreča" kako - zbog belom bojom markiranog mesta sa kojih se taj udarac izvodi - vole da kažu posvećeni korisnici loptačkog žargona.