Jasmina Lukač

Dvanaestogodišnja koalicija Dačićevih socijalista i Vučićevih naprednjaka ne može da se raskine bez da jedan uhapsi drugog, odnosno ključno doprinese tome.

Bilo je pomalo čudovišno gledati sednicu Glavnog odbora SNS, sve te ljude koji su se pravili da se ništa nije desilo, koji su se međusobno srdačno pozdravljali i ćaskali. Oca, koji je došao da podrži sina visoko držeći glavu.

Jedan je novosadski pisac nekoliko dana uoči tragičnog obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici objavio tekst o „neprijateljskoj arhitekturi“.

Pupinov most koji spaja Zemun i Borču ima istaknuto mesto u našem političkom pozorištu, ali drugačiju simboliku nego most na Adi.

Knjige istaknutog člana grupe ProGlas Miodraga Majića, bez obzira kakve su kao književnost imaju tu svrhu da vraćaju čitaoca u atmosferu „žutog pravosuđa“.

Ići ću na protest protiv rudnika litijuma, iako bi trebalo da beogradskih protesta budem sita doveka.

Srpska opozicija deluje rastrojeno, i kao da je stalno u raskoraku sa raspoloženjem dela naroda koji predstavlja i koji je za smenu Vučićevog režima.

Ima duboke simbolike u tome što je poslednji polazak sa stare beogradske autobuske stanice, u sitne posleponoćne sate, po laganoj kiši, bio baš za Ljubljanu.

Verujete li da su Vučić, Đinđić i Čeda mogli posle 2000. da vode skriveni, privatni razgovor o Kosovu, kako ispriča predsednik Srbije u nedelju, u uključenju uživo sa Ist rivera? Da je Čeda svedok kako je Đinđić rekao Vučiću da su dve zapadne zemlje najstrašnije sabotirale novu srpsku vlast i ideju da je Kosovo samo pitanje demokratije u Srbiji?

Kosovo će uvek biti zavisno od Srbije, sve i da za srpskog predsednika bude izglasan, na primer, Zoran Vuletić (GDF), koji će svakog Vidovdana da kleči na Gazimestanu u znak izvinjenja i pokajanja.

Osam sati Vučićevog brifinga sa narodom i predstavnicima top i lokalnog menadžmenta Rio Tinta, u prisustvu izmeštenog personala užeg i šireg Vučićevog kabineta (Ivica Kojić, Branka Đukić, Suzana Paunović, Siniša Mali, Dubravka Đedović…) pruža neposredan uvid u prirodu srpske vlasti.

Sin poznatog akademika iz redova važne opozicione stranke, aktivan na društvenoj mreži, u objavi kaže da, kao što on prepoznaje razliku između novinara, tako i novinari treba da prepoznaju razlike u opoziciji.

Srpska opozicija, kako prozapadna, tako i proistočna, pala je na litijumskom ispitu, koji je bio nedvosmisleno test njene zrelosti da ključno doprinese smeni Vučićeve vlasti.

Veliki skup antimiloševićevske opozicije održan 19. avgusta 1999. pamtiću ne kao Preobraženski miting, već onako kako je ostao zabeležen u mojoj glavi, kao „fatal eror“.

Kada se nekad bude izučavala Vučićeva vladavina, makar i iz kaprica nekog strastvenog istoričara, biće to primer diktature koja ne može da „živi“ bez pobune.