Jasmina Lukač

Tako je trebalo da izgleda reujedinjenje Demokratske stranke - da ih Zoran Lutovac za govornicom pozove pošto su gotovo sve podignute ruke uvis glasale za, a da u salu pozdravljeni burnim aplauzom uđu Boris Tadić i Nebojša Zelenović. I da zauzmu mesta za "predsedavajućim" stolom, slično onako kako su se Dragoljub Mićunović i Demokratski centar "vratili" u DS.

Mogućnost da Đilas pobedi u Beogradu mnogo više medijski, a to znači i politički i psihološki, uznemirava režimske ljude i njihove tabloide nego mogućnost da Marinika Tepić na predsedničkim izborima uspe da obori Vučića ispod pobede u prvom krugu.

Pojedini posmatrači oštro se protive poređenju sadašnjih dešavanja u vrhu SNS-a sa komunističkim Brionskim plenumom pre više od pola veka, i to sa pravom.

Aleksandru Vučiću nije stalo, uprkos tome što priča, to da se Srpska napredna stranka ne pretvori u Demokratsku stranku, koliko da on lično ne prođe kao Slobodan Milošević i Boris Tadić, već kao Milo Đukanović. Ako se bude moglo, još i bolje od Đukanovića, koji vlast mora da deli u Crnoj Gori sa više drugih faktora, mada se na kraju ipak o svemu što mu je važno, on pita.

Svako malo pa naša opoziciona javnost razglašava i širi dalje vest da je Srbija pala na ovoj ili onoj skali neke od svetskih organizacija ili institucija koje prave liste o demokratiji, slobodi medija, ljudskim pravima...

Tvrdi se da je Vučić nedavno sazvao sastanak sa poslanicima liste AV ZND i da im je preneo da "Zapad želi drugog predsednika" Srbije. Isti medijski izvor tvrdi i da traje zapadna potraga za odgovarajućim protivkandidatom Vučiću, da se ispituju šanse izvesne ličnosti van političke opozicije, koja poseduje "doktorat iz ekonomskih nauka".

Kad sociolog Jovo Bakić kaže da su nam vlast i opozicija baš takvi kakvi su većinski deo naroda, red bi bio da doda da je tome saobrazna i intelektualna elita i da je to trojstvo okvir Srbije.

Jedini način da Vučić posle deset godina vladavine dobije još jedan predsednički mandat jeste održavanje opčinjenosti javnog mnjenja da je on možda loš, ali su opozicionari nedvosmisleno mnogo gori.

Kad već moramo da imamo vladarsku porodicu, možda je najbolje da vratimo Karađorđeviće na presto.

Ukoliko protiv Dragana Đilasa, nevoljnog i nevoljenog lidera srpske opozicije, ali svakako najjačeg i najozbiljnijeg Vučićevog javnog protivnika, bude poveden neki sudski postupak, to neće biti slučaj Nikole Sarkozija nego Alekseja Navaljnog.

"Čak ni teoretska mogućnost da se pojavi neki Vladimir Cvijan i pređe na stranu opozicije, sada ne postoji".

Na primeru lokalnih izbora u Nikšiću videli smo prepakovanje političke moći na Balkanu.

Nije primećeno možda, ali predsednik Vučić je ostao sam. Možda i usamljeniji nego Šešelj pre pre deset godina u zatvoru u Hagu, dok su Vučić i Nikolić bili u zaletu za pobedničku kampanju. S tom razlikom što je Vučić izgleda svestan šta se dešava, dok se Šešelj i dalje nečemu nadao.

Zašto je uhapšena kriminalna grupa Veljka Belivuka i dovedena u vezu sa Dijanom Hrkalović, a to znači i sa određenim ljudima iz vrha policije i SNS?

Spomenikom Nemanji i filmom o Dari iz Jasenovca Vučićeva vlast sprovodi opsežnu kulturnu ofanzivu, nezamislivih razmera do pre deset godina.