Jasmina Lukač

Za srpsku opoziciju pobeda Bajdena nad Trampom na izborima u Americi trebalo bi da bude dobra vest.

Glavni politički događaj u regionu - sahrana mitropolita Amfilohija Radovića - pokazala je da se suštinske političke činjenice još nisu promenile.

Smatra se da Vučić najviše zazire od makedonskog scenarija gubljenja vlasti.

U našoj opoziciji i dalje traje obračun grupa iz nekadašnje velike i vladajuće Demokratske stranke.

Kada Vučić proglasi novu vladu, dobićemo i novu, tačnije najnoviju, opoziciju.

U nedelju je voditelj jutarnjeg programa Televizije Pink prekinuo Anu Brnabić naglo na petnaest sekundi.

Veliko javno poniženje Vučićeve vlasti odigralo se u martu 2018. odmah posle velike pobede SNS na beogradskim izborima.

Jedan sasvim sićušan događaj u odnosu na crnogorske izbore i vašingtonske ugovore sve govori o našoj politici.

Zastrašujuće je kad "patriotske snage" pred masom okupljenih ljudi i crvenih zastava izgovaraju tvoje ime unapred te otpužujući za nacionalnu izdaju.

Milo Đukanović je potcenio srednjovekovlje. Možda uljuljkan Ipsos ili sličnim istraživanjima da će protestne litije protiv zakona o veroispovesti samo istaći njegovu superiornu modernost. Možda se rukovodio i procenom da mu je bezbednije da se sa trona Crne Gore povlači postepeno pred onima koji će se na srednjovekovni način držati date reči.

Predstoji nam navala izazivanja sećanja na "nultu godinu" devedesetih kada je Jugoslavija prestala da postoji.

Vreme srednjih političkih igrača je prošlo - to je poruka slučaja Nikole Jovanovića i "montiranih kafanskih razgovora".

Još uvek ne znamo pouzdano da li je Aleksandar Lukašenko pao s vlasti.

I Nebojša Krstić i Boris Tadić su delimično u pravu, prvi kad kaže da je intelektualna elita protiv Vučića, a drugi da opozicija pogrešno usmerava pažnju javnosti.

Naša Skupština je u opsadnom stanju od 13. aprila prošle godine, ali ne zbog velikog opozicionog skupa kojim su zapravo raspušteni dotadašnji subotnji protesti.