Marko Vidojković

Primetili ste da sam vas prethodnih dana častio sa dve prozne priče. Obe priče bile su rezultat višesatnog buljenja u ekran lap topa, koje nije izrodilo nikakvu temu za pisanu obradu. Kada počne da ističe i zaustavno vreme za slanje teksta, ja vam napišem priču i sto prvi put se pokajem što to ne radim češće.

Dojavljeno je u subotu da je došlo do nemira kraj jezera, u delu sa patkama. Ne u prošlu subotu, nego jedne aprilske subote, nije bitno koje.

Bilo je to prošlog petka, u jednom evropskom gradu, nije važno kom. Poslepodnevno sunce zračilo je na horde turista koje su tumarale unaokolo, jedući sladolede i slikajući zidine, kada je stigla dojava o golubu koji se čudno ponaša.

Dragi stranci, mislili ste da ne postoji letnja destinacija bez mora, koja će vam privući pažnju? Mislili ste da su Austrija, Češka i Mađarska nešto što eventualno može odgovarati tom opisu? Niste u pravu. Najsjajniji svetski turistički biser nalazi se u srcu Balkanskog poluostrva.

Draga deco, danas istovremeno učimo novu reč i novi kul bend!

Imao sam tu nesreću da "bustujem" objavu na Fejsbuku, u kojoj sam, pozivajući ljude na već pominjani kurs pisanja, govorio o ružnim rečima, odnosno psovkama u književnosti. Ukratko, objasnio sam da ružne reči ne postoje, već samo ružno sklapanje reči u rečenicama.

...ali mene nemojte. Njih dvojica zaista predstavljaju ozbiljnu opasnost po državno uređenje, a naročito za članove vladajuće familije.

Svakog leta, zna se, u ovoj kolumni posvetim dužnu pažnju nenormalnim vrućinčinama koje napadaju Srbiju.

Lekcija "Ispravljanje istorijskih nepravdi": "U jesen 1944, komunjare su navalile na Srbiju iz svih pravaca. Iz pravca Raške, Crne Gore i Hercegovine, domaće komunjare, a iz Bugarske i Rumunije, ruske komunjare.

Lekcija "Srbija u ranom dvadeset prvom veku": Početak prošlog veka bio je za Srbiju turbulentan, što je i logično, jer ta zemlja kraj veka nije dočekala. Na samom početku, 2000, građani Srbije zbacili su sa vlasti opasnog autokratu Slobodana Miloševića, poznatog kao "balkanski kasapin".

Čuvajte se ovakve skupštine, naročito preko leta, kada posrnuloj apatičnoj javnosti može štošta da promakne. Glavno zakonodavno telo, koje je u kandžama autokratske bande kriminalaca, spremno čeka predloge zakona, kojima će se režim konačno obračunati sa kritičarima i neistomišljenicima.

Oglas sa LinedIna prenosim u celosti:

Nešto ste mi se čudili kada smo na radiju čuli vest kako su veliki maturanti pohrlili na Bogoslovski fakultet. Prijavilo ih se, kaže radio, skoro duplo više nego što Bog dozvoljava, što znači da će oni koji se ne upišu imati pred sobom godinu biblijskih iskušenja, dok ne probaju ponovo. Ili će jednostavno upisati biologiju.

U delu Evrope gde vlada kontinentalna i umereno kontinentalna klima, letnja kiša pada uglavnom na sledeći način: sija sunce, naiđu oblaci, padne kiša, udari poneki grom, kiša stane, sunce sine. U retkim slučajevima, recimo jednom u deset letnjih kiša, naiđu i udari vetra, koji slome poneko drvo ili odnesu poneki krov.

Davnih dana, dok mi je još bio dozvoljen pristup u biblioteke i kulturne centre, a u zemlji vladala kakva-takva demokratija, imao sam čast da učestvujem na drugom izdanju Kikinda Short festivala, 2007. Kikinda Short je tada smelo stupao na regionalnu festivalsku scenu, a narednih četrnaest godina čvrsto se držao i pored sve manjih budžetskih izdataka za kulturu, te odlaska demokratije iz naše zemlje u neku paralelnu dimenziju.