Marko Vidojković

Prema Reformskoj agendi, strateškom dokumentu koji je gangsterska Vlada Srbije usvojila da bi se uskladila sa evropskim standardima, naša banana-država se obavezala da na svet donese novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Znate već, posrao sam se po ovoj seriji već nakon prvog minuta. Redovno sam zato čitao Basarine ocene svake epizode, od početka do kraja. Nisam bio impresioniran. Nisu ni mnogi drugi. Neki su mi, doduše, rekli da ovo nije serija za nas koji smo je živeli, već za one koji 2003. još nisu bili ni rođeni ili jedva da jesu.

Juče prepodne kada sam pisao ovaj tekst i dalje je kao udarna vest na medijskom đubrištu "Informer" stajala špekulacija o tome kako će Žvalo da kaže svega mi je dosta i podneću ostavku iako to niko ne traži od mene, pa ni onih 0.5 posto studenata Srbije, plaćenih stranim novcem, ali ne smemo da kažemo iz koje zemlje, da se sutradan ne bi pojavili naši transkripti sa Skaja.

Plamen studentskog bunta se širi takvom brzinom da moram da se držim za stolicu dok ovo pišem da me ne bi oduvao. Kako li je tek Žvali i Čeli, dok im svakog dana po jedan deo zemlje koju su uništili otkazuje poslušnost. Vidimo da im nije lako.

Vratimo se Aleksandru Vučiću, koji je, kada je uspostavljena vlada naprednjaka, socijalista i dinkićevaca, ustoličen za ministra odbrane, a uz tu funkciju dobio je fantomsko zvanje prvog potpredsednika Dačićeve vlade, što mu je omogućilo da se, uz velikodušni pristanak premijera, natrti na sve televizije i u sve novine, i od tada se odande nije skinuo.

Vozim kola pospan posle gostovanja u jutarnjem programu Nova S, kod Marka Novičića, kad vidim propušten poziv od Ćute. Pošto sam se u toj emisiji ovlaš dotakao trenutnog statusa opozicije, a prethodnog dana u emisiji "Bez pardona" na KTV bio daleko rečitiji po istom pitanju, upitao sam se "Neće ovaj valjda sad nešto da mi sere."

Vanrednu, istorijsku, čudotvornu konferenciju za medije glavnog srpskog krvoloka, u sredu u 18 sati, odgledao sam sa uživanjem. Bio je to prvi put da gledam njegovu amatersku monodramu u celosti, sa osmehom na licu. Sa osmehom zbog studentkinja i studenata, koji su se okupili ispred predsedništva i urlali, zviždali i vikali svih četrdeset pet minuta.

Izlazak "Povreda na radu" poklopio se neplanirano i savršeno sa istorijskim trenutkom opšte pobune protiv bande. Zna se da su moji čitaoci najbolji na svetu, pa su već prošlog četvrtka i petka poslali desetine fotografija našeg novog papirnatog saborca, koje sam odmah objavio na društvenim mrežama.

Okej, totalno sam odlepio usled euforije zbog studentskog protesta, da sam možda malo preterao u nekim stavovima, pre svega stavovima s kraja prošlog teksta, gde zaključujem kako u ovolikom broju studenti mogu da traže bilo čiju ostavku ili hapšenje.

Bradata godzila se vratila uništenju Beograda. Nakon jednomesečnog boravka u mišijoj rupi, što će verovatno naknadno tumačiti kao tihovanje u pomen poginulima, ovaj stvor se opet pojavio u vidu reklama koje predstavljaju hvalospeve njemu samom.

Malopre (nedelja, 12.30) sam stigao kući sa blokade studenata i građana kod tehničkih fakulteta u Beogradu. To je moja prva blokada, a na ovom mestu treća u tri dana i do kraja teksta ćete naići samo na moje ogromno ushićenje, radost i entuzijazam, jer mi se ostvarila želja da Srbija treba da zastane na petnaest minuta svakog dana, a ne samo jednom nedeljno.

Za novi album Ajs Nigrutina, "Ti si Ajs Nigrutin", saznao sam na dan objavljivanja, četvrtog decembra, tako što mi je Jutjub preporučio pesmu "Marčelo me traži". U njoj Ajs Nigrutin i Marčelo repuju o tome kako potpisnik Proglasa, književnik i čovek koji prezire nasilje, hoće da ubije Nigrutina, jer ga je ovaj prozivao.

Za ovu tužnu smotru Emanuel je obukao skupoceno odelo izrazito tamne boje i vezao toliko mračnu kravatu da je imala sopstvenu gravitaciju. Seo je u avion i odleteo ka mrtvom Beogradu. "Hm, zanimljivo", primeti Makron dok su preletali preko leša nekada divnog grada, "izgraditi zgradu u obliku ustaškog simbola preko puta nekadašnjeg nacističkog logora!?" "Zapatili su se paraziti na lešu, znate i sami, jednostavno ne obraćajte pažnju, mesje predsedniče."

Definicija kaže da se "skrnavljenja vezuje za religiju, te da se kao predmet skrnavljenja najčešće pojavljuju crkve, džamije, hramovi ili drugi verski objekti, koji su predmet vandalizma ili dela kao što su ubistva, silovanja i sličnih, koja bi trebalo da im oduzmu 'posvećeni' karakter."

Kao i uvek kad zamiriše "rat" na Kosovu, naši mediji o tome stidljivo izveštavaju. Upadljivo je ili ćutanje (režimskih medija) ili oprezno šaputanje o eksploziji koja je oštetila kanal Ibar - Lepenac, ugrozivši snabdevanje Kosova strujom i vodom.