Marko Vidojković

Mnogi se pitaju šta je cilj niza diplomatskih poseta iz EU i SAD Srbiji. Formalno, to je pritisak da se uvedu sankcije Rusiji, ali suštinski oni dolaze da vide čudo neviđeno - predsednika Srbije. "Buraz, jesi svraćao do Srbije skoro?" "Tebra, hteo sam, ali je red neviđen, te Šolc, te Šalenberg, čak je i Lavrov hteo preko reda da upadne..." "Ko ne bi hteo da upadne preko reda i vidi ono. Ono je, buraz, neviđeno."

Bilo je to pre tačno trideset godina. Sam kraj druge godine u Pravno birotehničkoj. Sedeo sam s Anom iz Padinjaka na klupici u školskom dvorištu. Ćutali smo i žmirkali zbog popodnevnog sunca koje nam je upadalo pravo u oči iz prozorskog okna učionice broj dvadeset tri.

Žurka povodom dvadeset pet godina Danasa održana je sinoć u zgradi Predsedništva Srbije, koju nam je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, samoproklamovani najveći obožavalac našeg lista, ustupio za skromnu naknadu koju smo mu platili narodnim parama.

Dragi putnici, dobro došli u naš autobus sa šest miliona sedišta koji vozi lud čovek. Toliko je lud da ni on ne zna krajnju destinaciju, a pošto ste se našli u ovom autobusu, mora da ni sa vama nešto nije u redu, ili jednostavno niste imali sreće, pošto su ostali autobusi, koje voze normalni šoferi, ka precizno definisanim destinacijama, odavno napustili početnu stanicu.

Naslov nema veze sa životom, samo mi se zgodno rimovalo, pa nisam odoleo. Pre svega, Zoka nije "naša". Kao izumitelj kovanice "naša Zoka", odgovorno mogu da tvrdim da je prošlo previše vremena da bi ona ikada postala "naša", sve i da sutra postane "naša".

Svi imamo onog rođaka što samoga sebe pozove u goste, sa namerom da se napije i polomi nam kuhinjske aparate. Da ga odbijete ne možete, raspričaće kako ste vodili ljubav s transvestitom, a ukoliko ste to zaista i radili, pretiće puštanjem tajnog snimka tog odnosa.

Jel mi verujete da nemam pojma kada je bio pedeseti, veze nemam o čemu je bio stoti, siguran sam da se vi tek ne sećate mojih jubilarnih kolumni, ali prekjuče sam se sav naoštrio da juče napišem kolumnu o svojoj sto pedesetoj kolumni u "Danasu"!

Priča se uveliko da će premijerka biti Siniša Mali, zato je ovo verovatno poslednja prilika da pišem o Anči. Da li mislite da posle televizijskih nastupa ide u vilu zadovoljna?

U nekom trenutku, bila je to verovatno letnja pauza u snimanju DLZ za TV Šabac, zakasnio sam s jednim računom za struju. Od tad, plaćam mesec dana kasnije nego što bi trebalo, krajem aprila za obračunski period u martu, krajem maja za obračunski period u aprilu i tako dalje.

Mnogi iz opozicije vole da naglase kako Aleksandar Vučić, jedini od svih nosilaca državnih funkcija ima legitimitet, jer, zaboga, pogledajte kakvi su bili izbori za parlament 2020, kao da izbori za predsednika, 2017, nisu bili rezultat Vučićevog petogodišnjeg silovanja demokratije, gušenja slobode medija, uništenja opozicije, te pretvaranja SNS u banditsku hobotnicu, a Srbije u mafijašku perionicu novca.

Da li se sećate saslušanija Kulačinovog i mojeg u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, kojem je prisustvovao lik što nam je pretio metkom u čelenku, a zatim dobio zapisnike sa našim kućnim adresama?

Pobegao Rus, programer, sa porodicom iz Putinove Rusije u Beograd. Iznajmili dvosoban stan na Lionu za 500 evra i Rus prvi put odlazi u prodavnicu.

Juče, pre nego što ću početi sa pisanjem ovog teksta, prvi put sam u životu obišao sve režimske elektronske smećarnike i konclogore za vesti, izuzev "Novosti" i "Politike" (imam i ja dušu). Dakle, elektronski sam prelistao "Kurir", "Informer", "Republiku" (elektroverzija oblagača kanti za đubre "Srpski telegraf"), "Alo" i "Objektiv".

Rekao sam i napisao to možda i sto puta, ali vreme je očigledno i za sto prvi: kad muškarac ubije ženu, u čemu je ova usrana zemlja šampion, novinari, ne znam zašto, to uporno nazivaju "tragedijom". Kolege treba da prekinu s tom bednom praksom, jer to je, pre svega, zločin, tipičan za primitivne i zaostale sredine, u kojima muškarac smatra ženu vlasništvom, bez obzira na to da li joj je dečko, bivši dečko, muž ili bivši muž.

Danas je Dan mladosti, jedini praznik koji je nadživeo Jugoslaviju, ali samo u Srbiji. Četrdeset dve godine posle smrti druga Tita, na stadionu JNA biće priređen slet, a gosn Vučiću, Titu za maloumne i sirotinju, biće dodeljena štafeta mladosti.