Marko Vidojković

Pre skoro jedne godine za ove novine izjavio sam da u 2021. želim da nam administracija novog američkog predsednika Džoa Bajdena pomogne u rušenju Vučićevog mafijaškog režima, pošto sami to ne umemo.

U inboks na Instagramu stiže mi: "Mare, podeli, molim te, već pet dana ne znamo gde je Ares!" Dešavalo se. Pobegao mačor, vratio se mačor. Odleteo papagaj Kića, puno psuje. Nestalo kuče, beli maltezer, poslednji put viđen u tržnom centru, kako čeka gazdaricu ispred prodavnice donjeg veša.

I nije me sramota da to priznam. Mogla je ovo biti i kolumna o BakaPrasetu, ali taj fenomen je toliko jasan, toliko uobičajen i toliko nezanimljiv, za razliku od snega.

U sredu, u šest posle podne, Aleksandar Vučić kakvog nikada ranije nismo videli, menjajući boju lica iz tamno crvene u ljubičastu, a pod izgovorom da se brine o svakom prigovoru svakog građanina na svaku sitnicu u svakom zakonu, prihvatio je sve zahteve protestanata u vezi sa Zakonom o eksproprijaciji i Zakonom o referendumu, zarekao se da mu je ekologija od tog jutra životni prioritet i rekao "baj baj" Rio Tintu.

Mali je zajeb što mi je rok za kolumnu bio juče u 14 časova, a ovaj je držao konferenciju za novinare u 18, tako da pomalo rizikujem dok ovo pišem.

Kuda idu ekološke blokade?

Tolika je neverica zavladala u slaboumnim režimskim redovima kada je Novak Đoković podržao ekološki ustanak u Srbiji da su prve reakcije bile kako je reč o fotomontaži.

Nenad Kulačin i ja odavno smo planirali da izvedemo DLZ na „teren“. Javljanje uživo sa prekjučerašnje blokade „Gazele“ i Brankovog mosta bio je pun pogodak. Gledanost je probijala internet plafone, a kolega i ja bili smo obeleženi fluorescentnim prslucima, na kojima je ogromnim slovima pisalo PRESS.

Aleksandar Vulin jedno je od najmisterioznijih bića na našoj političkoj sceni.

Poznato je da Aleksandar Vučić ume da pravi decu.

Teško je biti Vučićev režim u predizbornoj kampanji. Nasrnuo bi na narod motornim testerama, a moraš motkama i čekićima.

Prošla su četiri dana od subotnje blokade Srbije i konačno imamo odgovore na sva pitanja o maskiranim batinašima, koji su u Šapcu močugama i čekićima navalili na goloruk narod.

Pre neki dan videli smo kako je ekstremno desno lice zviznulo koleginicu Čongradin po šaci. Telefon je pao, dokumenta se rasula po trotoaru, prisutna policija napad u potpunosti iskulirala.

Juče se i poslednja predstava povukla iz takmičarskog dela 38. Susreta pozorišta/kazališta u Brčkom.

Otišli Dule i ja u oktobru 2002. na Zlatibor da mu renoviramo terasu na vikendici.