Marko Vidojković

Vuk Jeremić suočen je sa lošim ličnim rejtingom još otkako je, neobično mlad, postao ministar spoljnih poslova u Vladi Mirka Cvetkovića.

Najbitniji rezultat izbora iz 2020. jeste Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine. Dačićeva nova funkcija ishitreno je tumačena kao politički poraz, pošto više nije ministar.

Ozbiljan sam, ali čekajte, imam određene argumente.

Misterija je kako će Aleksandar Vučić odgovoriti na američke sankcije njegovim najbližim saradnicima, te Rezoluciju o Srbiji Evropskog parlamenta, kojom je njegova vlast okarakterisana kao opasnost za evropsku demokratiju.

Otkako su se pojavili prvi nacrti pakla na zemlji, zvanog "Beograd na vodi", posebno me plašila "Kula Beograd".

Otkako znam za sebe, imam rupu na bradi, poprečnu, santimetar široku, santimetar duboku. Sva deca su me zezala u vrtiću. U osnovnoj je bilo još gore, za Novu godinu su mi gurali upaljene prskalice u rupu i smejali se.

Piše mi jedan (i biva blokiran): "Koja ti je fora da ismevaš ratne veterane i to ni manje ni više nego obespravljene heroje sa Košara? Zar nisi mogao da kažeš: 'Evo, neki moron od novinara došao da provocira heroje ove zemlje" i da skineš kapu ljudima koji su ginuli za nju.'"

Prema novom zakonu, predviđeno je da nastava u školama počinje intoniranjem državne himne "Bože, pravde".

Pre skoro jedne godine za ove novine izjavio sam da u 2021. želim da nam administracija novog američkog predsednika Džoa Bajdena pomogne u rušenju Vučićevog mafijaškog režima, pošto sami to ne umemo.

U inboks na Instagramu stiže mi: "Mare, podeli, molim te, već pet dana ne znamo gde je Ares!" Dešavalo se. Pobegao mačor, vratio se mačor. Odleteo papagaj Kića, puno psuje. Nestalo kuče, beli maltezer, poslednji put viđen u tržnom centru, kako čeka gazdaricu ispred prodavnice donjeg veša.

I nije me sramota da to priznam. Mogla je ovo biti i kolumna o BakaPrasetu, ali taj fenomen je toliko jasan, toliko uobičajen i toliko nezanimljiv, za razliku od snega.

U sredu, u šest posle podne, Aleksandar Vučić kakvog nikada ranije nismo videli, menjajući boju lica iz tamno crvene u ljubičastu, a pod izgovorom da se brine o svakom prigovoru svakog građanina na svaku sitnicu u svakom zakonu, prihvatio je sve zahteve protestanata u vezi sa Zakonom o eksproprijaciji i Zakonom o referendumu, zarekao se da mu je ekologija od tog jutra životni prioritet i rekao "baj baj" Rio Tintu.

Mali je zajeb što mi je rok za kolumnu bio juče u 14 časova, a ovaj je držao konferenciju za novinare u 18, tako da pomalo rizikujem dok ovo pišem.

Kuda idu ekološke blokade?

Tolika je neverica zavladala u slaboumnim režimskim redovima kada je Novak Đoković podržao ekološki ustanak u Srbiji da su prve reakcije bile kako je reč o fotomontaži.