Milena Bogavac

Idu praznici i ja se pitam da li postoji nešto kao lista generacijskih želja?... Po jedna želja, za svaku generaciju, ali takva da sa njom mogu da se slože svi pripadnici te generacije. Hajde da pokušamo!

Podelila sam vrtićki virus sa malim sestrićem i još manjom sestričinom i verujte mi - za ovo đubre, kovid je bio čisti užitak u radu od kuće! Ležim u krevetu, nepomična... i sve što radim, to je da kukam i uništavam papirne maramice. Fazon: zovite notara, hitno, moram da overim testament!

Ovo bi trebalo da bude lepa kolumna. Koristim je da čestitam punoletstvo pokretu Novi Optimizam, rođendan Građanskim inicijativama, povelju "Dušan Mitrović" za Dobar primer Novog Optimizma drugaricama i drugovima sa (prognane, a slobodne!) Nušićijade, kao i Nagrade "Tri slobode" organizacijama civilnog društva, koje su ih zaslužile, svojim građanskim aktivizmom, u prethodnih godinu dana.

Fudbal i ja egzistiramo u paralelnim univerzumima i to je oduvek tako. Kada me pitaju za koga navijam, kažem da navijam za Zvezdu i sećam se dana kad se o tome odlučilo, u moje ime.

Šesnaest dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja često bude i 16 dana krindža na društvenim mrežama, kada se stranke, organizacije i trolovi-pojedinci, trigeruju na marketinško takmičenje: ko će poslati najpogrešniju poruku?! Ove godine brzo smo dobili pobednike!

Jesen u mom kraju, ukratko. U septembru, đaci se vraćaju u školske klupe. U boljim kućama, stavlja se zimnica. Počinju jesenji festivali: Bitef i Bemus (moja nastavnica srpskog u osnovnoj, mnogo je volela kad pomenemo festivale, pa mi je to ostalo - kao trauma iz detinjstva), a nevladine organizacije posvećene zaštiti ljudskih prava, pokušavaju da organizuju Nedelju ponosa. Nikada ne znamo da l' će im uspeti i to je ono što naše septembre čini dinamičnim. I dramatičnim. Napeto pratimo situaciju, iz dana u dan.

Vest o pretnjama upućenim redakciji Danasa zatekla me je u zanimljivom društvu: nekoliko minuta pred početak emisije "Utisak nedelje". Gledamo Dražu na vestima, čitamo lirsko pismo prikazano na ekranu. Ćutimo. Vrlo je neprijatno... A zatim, neko odluči da prekine tišinu: "To je zbog tvoje kolumne!"

U prethodnih šesnaest nedelja družim se sa devojkama. Zajedno smo pravile predstavu o ženskom odrastanju, zasnovanu na ličnim iskustvima.

Mladić je otišao na razgovor za posao. Ekipi kod poslodavca, tog dana je bilo do šege. Ubacili su ga u mašinu svojih glupavih fora, sve su to snimili kamerom i naravno - zakačili na net.

Finansijski PTSP. Dakle: posttraumatski stresni poremećaj, vezan za novac... Jeste, postoji i to!

Iako je #OKMillennial serijal zamišljen kao tetkasta kolumna, o generacijskim razlikama, do sada još nisam pisala o generaciji alfa: najmlađoj generaciji, koja naseljava našu planetu. Ova generacija je „obrnula aflabet“ i posle generacija X, Y, Z… vratila igricu na početak, na prvo slovo i „fabrička podešavanja“. Nezahvalno je pisati o generacijskim karakteristikama alfica, jer – još […]

Posle Parade ponosa, nedelju dana smo raspravljali o jednoj fotografiji i jednoj goloj zadnjici sa te fotografije. Organizatori Parade su se ograđivali i izvinjavali, zbog ove gole zadnjice - pa sam zbog nečeg stekla utisak da se od organizatora protesta, izgleda OČEKUJE da budu odgovorni, za svakog pojedinca na protestu... A to je NEMOGUĆE!!!

"Serijski silovatelj iz Beograda pušten na slobodu" - ama, ko je uopšte prvi objavio ovu vest?!

Moj sestrić Boris i najdraži predstavnik Generacije Z, u toku letnjeg raspusta, postao je humanista.

Juče, dok smo pokisli i nasmejani, kroz kordon, ulazili na Prajd, nekakva grupa besnih ljudi, stajala je na uglu i glasno psovala za nama: "Jebem vam mater, bolesničku!", urlikala je jedna gospođa, po sedoj kosi - rekla bih, nešto mlađa od moje majke, koju pominje.