Miloš Mitrović

Mala izlaznost na referendumu u Slovenijio uvođenju “gej brakova” i njihovog prava da usvajaju decu govori da građanima ta tema nije bila naročito zanimljiva. Izašli su da glasaju oni sa izraženijim stavovima bilo da su za ili protiv, a rezultat je pokazao da je potonjih bilo više. Moguće je da se većina većine koja se od glasanja uzdržala (više od 60 odsto) takođe protivi ovakvoj promeni u društvu.

"Istorija ima svoje pobjednike koji teško nalaze vremena za detalje ličnih i kolektivnih zabluda i pogrešnih odluka. I svaki pobjednik nastoji da uveća svoju pobjedu ritualima kažnjavanja zla ili personifikacija takvog vremena. Teško je naći punu istinu istorije u bilo kojoj sudskoj presudi. Istorija je više od toga i ne završava se ni sa jednom presudom", ovako je govorio Svetozar Marović, prvi i jedini predsednik bivše Državne zajednice Srbije i Crne Gore, u jednom od svojih poslednjih intervjua - na stranicama ovog lista jula 2015. - pre nego što će biti uhapšen pošto je osumnjičen da je "šef organizovane kriminalne grupe u Budvi".

Valjda nema medija u Srbiji koji bar malo nije bio fasciniran druženjem Emira Kusturice sa Vladimirom Putinom, na proslavi jubileja televizije Russia Today. Putin za svečanim stolom na slavlju RT-a, a Kusturica baš na počasnom mestu, tik kraj njega. Slika ostavlja snažan utisak iz više razloga.

Napad u San Bernardinu, Kalifornija, razbio je iluziju - ako je ponegde zaista i postojala - da je Amerika sigurnija od Evrope kada je reč o džihadističkoj pretnji. Četrnaestoro ubijenih čini ovaj masakr najvećim od 11. septembra 2001. Ovaj zločin zajedno sa obaranjem ruskog aviona nad Sinajem i terorističkim napadima u Parizu potvrđuje da radikalni islamisti imaju jednako "legitimne" ciljeve u SAD, Evropi i Rusiji.

U trenutku pisanja ovog teksta javnosti nije bilo poznato kako se premijer Srbije oseća, što je odavno postalo državno pitanje. S obzirom na to da je u to vreme bio na saslušanju u policiji to se može samo pretpostaviti. S Vučićem se sve vrti oko sirena: ako nije hitna pomoć, onda su vatrogasci, ako nisu vatrogasci, onda je policija. Mada, koliko je poznato, on juče nije priveden, već je u policiju sam otišao, pa nije bilo potrebe za sirenama. Samo je javnost alarmirana medijskim oznakama "hitno".

Meka moć, ono što NATO-u u Srbiji uglavnom nedostaje, malčice je nadomešćeno prošlonedeljnom posetom Jensa Stoltenberga. To je, međutim, više sticaj okolnosti zbog njegovih ličnih, iako više simboličnih, prijateljskih veza sa Srbijom. Otac Torvald je odnedavno počasni građanin Beograda, samom Jensu glavni grad Srbije ostao je u lepom sećanju, bar toliko da studentima FPN-a pomene "ringe, ringe raja", mada je pre toga već dočekan aplauzom.

Među teroristima u Parizu bilo je francuskih državljana, ali i jedan migrant koji je u Grčku ušao prošlog meseca, kako su obelodanile vlasti u Atini.

Komesar Johanes Han rekao je u Briselu prošle nedelje da će pregovori EU i sadašnjih kandidata za članstvo trajati duže od sedam godina. Pitanje je šta se uzima kao početak pregovora. Ako je formalan početak, u slučaju Srbije je to januar 2014. Ako je početak otvaranje prvih poglavlja to će, valjda, biti kraj 2015. Dakle, po Hanovoj računici, u gorem scenariju, Srbija će u EU najranije 2024.

Organizatori protesta u Podgorici najavljivali su crnogorski Peti oktobar. I zaista, u zahtevima, porukama i simbolima bilo je nečega što može podsetiti na Srbiju 2000. Ali neke činjenice i okolnosti su sasvim drugačije.

Ako je Evropska unija Republici Srbiji danas ono što je Kraljevini Srbiji pre sto godina bila Austrougarska, kako je nemačkim novinarima sugerisao predsednik Nikolić, onda je aktuelni pandan aneksiji Bosne i Hercegovine gubljenje Kosova (ili - "otimanje", što reče Nikolić).

Naš stariji sugrađanin - iliti čiča - vozi se tramvajem i čita šarene novine koje su izašle dan ranije. Na naslovnoj strani dominira naslov koji, otprilike, glasi: "Šiptari hteli da ubiju premijera". Prilazi mu mlađi sugrađanin, recimo da liči na Sina Dragana, na karaktera iz serije, ne na glumca, gledajući u pomenuti naslov s izvesnom dozom uzbuđenja. Savladala ga je radoznalost.

Ocena predsednika SAD Baraka Obame da je intervencija Moskve u Siriji u stvari borba Rusije, Irana i Asada protiv velike većine sirijskog naroda u skladu je sa američkim pristupom sirijskoj krizi. Od izbijanja rata 2011. za SAD nije bilo nikakve sumnje u to ko je kriv. Asad je, u ovakvom pojednostavljenom pristupu, i danas glavni i odgovorni za stanje u Siriji. Tek onda, Islamska država.

Ustaša. To je bila jedna od najčešće korišćenih reči u javnom životu u Srbiji proteklih dana. Bilo da se izgovara brutalno otvoreno, kao na naslovnim stranama tabloida koji važi za Ženmin žibao Srpske napredne stranke, ili suptilno, kao što to čine predstavnici vlasti. Kada ambasadoru Hrvatske pokušate da uručite diplomatsku notu u kojoj se pominje NDH, to je upravo to.

Kampanja u Srbiji u izbegličkoj krizi koja je imala za cilj da njene građane predstavi kao dobre Samarićane završena je, za sada, usled premeštanja fokusa stvari na nama najbliži Zapad. Medijski atraktivne scene se ponavljaju u Hrvatskoj sa policajcem koji drži bebu. Nacionalna pripadnost policajca nije poznata, pa je ostala tajna da li je, po nekoj ironičnoj logici stvari, to možda bio neki "Srboljub Popović" (u stvari, zove se Ivan Vidosavljević) kao pripadnik u Hrvatskoj najugroženije nacionalne manjine, a s obzirom na to da je policajac sa bebom u Srbiji bio pripadnik one nacionalne manjine prema kojoj većinsko stanovništvo gaji najveće nepoverenje.

Da li je Velika Britanija, pošto je Džeremi Korbin izabran za lidera Laburističke partije, na putu da donekle ode "ulevo"? U prvim reakcijama na Korbinovu pobedu podvlačila se sličnost njegovog programa - pre svega protivljenje štednji, odnosno rezovima u britanskom budžetu - sa Sirizom i Podemosom.