Miloš Mitrović

Zbog toga što je iz dana u dan govorio na samozadatu temu, bez da ga išta o njoj bilo ko pita, hrvatskog premijera Andreja Plenkovića počeli su da upoređuju sa Aleksandrom Vučićem.

Društvenomrežne i medijske pokolje koji su se rasplamsali povodom filma "Dara iz Jasenovca" nisam preterano pratio jer su ti pokolji već postali rutina kad god se u javnosti pojavi bilo šta oko čega mogu postojati najmanje dva mišljenja i jer se ti pokolji odvijaju po istom, odbojnom i ispraznom šablonu.

Sveti Trifun je bio juče, a na Svetog Trifuna se bude priroda i ljubav, što sam saznao od javnog servisa, kao što sam, takođe od javnog servisa, saznao da su dva dana ranije bila Sveta tri jerarha i da vetrovi koji duvaju na taj dan pokazuju kakva će biti godina.

Neki "mladi ljudi" 4. februara u Novom Sadu palili su sveće za Milana Nedića, šefa vlade koju su 1941. postavili nacisti u onome što su nazvali Srbija.

Srpska napredna stranka je maher za navlačenje bede svojim građanima i, ako hoćete, Srbima, bilo da žive u Srbiji ili u nekim drugim državama.

Ja izgleda nisam Srbija. Možda stvarno i nisam. Što bih pa bio Srbija? Ili neka druga zemlja? Nijedan čovek nije ostrvo, ali nijedan čovek nije ni država.

Atentat na Kona, državni udar protiv Vučića, Soraja i ostale na naslovnim stranama uz Duška Kovačevića na nekolikim, to jest naslovnim stranama, da po ko zna koji put kaže koju o srpskim podelama, eto - to nam je "obeležilo" odlazak stare i dolazak nove godine.

Dok već danima centrom Beograda odjekuju trube, dok se postavljaju kiosci sa novogodišnjim kičerajem i izmišljenim "beogradskim kolačima", dok se kafane i tržni centri pune, potpukovnik epidemiolog Predrag Kon trubi da bi doček "Nove godine bio velika greška", da "nema kompromisa" i da je "medicinski deo kriznog štaba strogo protiv ublažavanja mera". I? Kako to "nema kompromisa"?

Kako stoje stvari, kada Srpska pravoslavna crkva sledeće godine bude izabrala novog patrijarha, mogli bismo se suočiti sa tužnom istinom da počivši patrijarh Irinej i nije bio toliki "naprednjak" kako nam se činilo zbog odanosti koju je ispoljavao prema predsedniku Srbije, a koja se sažima u njegovoj čuvenoj rečenici da se Vučić "kao lav bori za Kosovo".

Kad se onomad Srbija svrstala uz zemlje Evropske unije u osudi Lukašenka i uz "nepriznavanje" avgustovskih izbora u Belorusiji, mnogi su ovde, počev od ambasadora Amerike i EU, bezmalo povikali - "Srećna Nova 1948!".

Kada se, po svetu i kod nas, na kraju ove mučne godine bude birala njena najružnija reč skromno doprinosim predlogom da to bude - vebinar (webinar).

Istorija ume da se ponavlja, ne uvek i ne srećom na isti način.

Pod tim su naslovom Noje cirher cajtung, Tajms, Figaro i Njujork tajms objavili nekrologe Brunu Gancu, najširoj svetskoj javnosti najpoznatijem po ulozi nemačkog diktatora u filmu kod nas prevedenom kao "Hitler, poslednji dani", kada je glumac preminuo prošle godine.

I, je li Džozef Bajden pobedio na izborima u Americi ili nije? U to izgleda ne veruju samo oni koji to ne žele, Trampovi jurodivi u Americi i širom sveta, pošto je i on sam počeo stidljivo da priznaje poraz kada je izgovorio rečenicu da "ko zna ko će biti predsednik" 20. januara, kada se polaže zakletva.

Godina 2016. je za Sjedinjene Države bila otprilike kao 2012. za Srbiju.