Miloš Mitrović

Simpatična je izložba „Živeo život“ postavljena u Knez Mihailovoj 14 u zgradi nekadašnje Elektrotehne - i simbolički dobro odabran prostor - posvećena, parafraziram po sećanju, „lepom životu“ od 1950. do 1990. Crveni kiosk u kojem možete da kupite kiflu s viršlom dočeka vas na ulazu. Mene je sećanjem vratio na niže razrede osnovne škole, dakle na sredinu i pozne osamdesete godine prošlog veka, kada sam u identičnom od džeparca kupovao viršle za užinu. Proizvodila ih je subotička fabrika „29. novembar“.

Ko je pucao u Kijevu? Dogovoreno je već ranije da su to bile snage pod kontrolom svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča. Onda se prošle nedelje pojavio na jutjubu snimak koji se ne uklapa u takvo viđenje.

Dok su devedesetih godina prošlog veka besneli ratovi na području bivše Jugoslavije, o njima se često u ovdašnjoj javnosti govorilo kao o besmislenim sukobima. Tako se govorilo i o ratu u Hrvatskoj. "Besmisleni rat". Kako da ne.

Diktatura u Ukrajini je pala, a umesto nje nastupio je revolucionarni teror. U onome što se ponegde smatra i narodnom pobunom, osim Viktora Janukoviča i njegove svite, napadnuta je i Kijevska lavra, a Srbe je njihov Javni servis obavestio da su srpski bogoslovi bezbedni.

Lukašenko bičuje nilske konje na temperaturama ispod nule. Nije baš tako glasila prošlonedeljna globalna vest, ali kao da je ciljala na taj efekat. Već preko svake mere, jel tako, izopačeni beloruski diktator - dakle pomahnitali, zastrašujući, okrutni i najgori od sve dece u međunarodnoj zajednici - taj se ruski saveznik u svojoj besomučnosti ostrvio na nedužne životinje.

Posle šest godina, prošle nedelje završen je proces koji je pred Međunarodnim sudom pravde pokrenuo Peru tražeći da mu Čile vrati „komad“ Tihog okeana koji mu je oteo u Ratu za Pacifik vođenom od 1879. do 1883. Šta je sve Peru tražio?

Uoči najave izbora i gotovo severnokorejske odluke Skupštine SNS da za predsednika izabere Aleksandra Vučića - "za" je glasalo tek 100 odsto delegata, da bi bilo dibidus kao u Pjongjangu morao je da dobije bar procenat više - sada već odlazeći predsednik vlade Ivica Dačić bio je sa obe noge na zemlji: rekao je da će na drugu međuvladinu konferenciju Srbija-Evropska unija u junu ići ako ostane premijer.

„Evo vidite, ništa mi ne fali“ izjavio je Boris Tadić u finišu medijske kampanje pred subotnji Glavni odbor Demokratske stranke nudeći na RTS-u svoj povratak. Ta rečenica trebalo je da znači kako je on, eto, izgubio izbore, potom „ustupio“ drugome mesto stranačkog lidera - ali to nije ništa strašno, neka i taj drugi zna da nije, i ništa mu neće faliti da se i on malo odmori.

Beograd je svet. Ta čuvena parola sa protesta 1996/1997. Zaista je Beograd bio svet, onakvo razmrdavanje učmalosti balkanske autokratije je bilo nešto. Jeste to frazetina, ali tako je - beogradski duh posle je bio uzor i drugima u svetu da protresu svoje čvrstorukaše.