Miloš Mitrović

Mora da su socijalisti, u vreme kada su bili neprikosnovena sila, a ne "samo" nečiji privezak, u leto 1999. godine, bili duboko u pravu kada su hvalili državnički mudru odluku Slobodana Miloševića da potpiše Kumanovski sporazum i time - pobedi NATO.

Kad ih prozivaš zbog basnoslovnog budžetskog novca koji bacaju na novogodišnju rasvetu, oni ponovo zagrabe iz budžeta i bace još - jer nije sve u novcu, puno toga je čista arogancija i ludilo.

Još dok je bio takozvani prvi potpredsednik vlade, pre nego što se preselio prvo u Nemanjinu, pa na Andrićev venac, šef Srbije navikao je javnost lažima koje izgovara bilo lično, bilo preko svojih ortaka različitih rangova ili preko medija, da sve što se saopštava prima sa rezervom, kao spin, ili na srpskom podmetačina, sa kratkim rokom trajanja.

Pisma koja su Hašim Tači i Aleksandar Vučić dobili od Donalda Trampa su gotovo istovetna, ali za američku administraciju jedan od dvojice pregovarača je malo više nego jednakiji od drugog.

Teška je demagogija, koja ne dolazi samo iz kuhinje vlasti, da protivnici Vučića "nemaju ideje" i da im je program to što su protiv njega, pa ih to diskvalifikuje.

Kad pomenu Srbiju u međunarodnim medijima, imamo razloga da se uplašimo jer ne očekujemo da ćemo čuti nešto lepo.

Smrt DŽordža H. V. Buša, koji je bio poslednji veliki američki predsednik u XX veku, koincidirala je sa dva okrugla datuma: 75. godišnjicom Drugog zasedanja AVNOJ-a, što je ovaj put među običnim svetom, čini se, propraćeno, uz veću dozu nostalgije nego ranijih 29. novembara, i sa 100 godina od stvaranja Kraljevine SHS.

Prebijanje Borka Stefanovića i još dvojice opozicionih aktivista bila je plastična, zgusnuta slika patologije koja vlada Srbijom.

Da je sada za Evropsku uniju neko srećno vreme demonstrirana sloga predsednika Emanuela Makrona i kancelarke Angele Merkel u vezi sa idejom stvaranja evropske armije bila bi slavljena kao dokaz čvrste osovine Pariz-Berlin i samim tim snažne EU.

Politički zemljotres, tipičan merkelovski potez, odustajanje od sopstvenih principa...

Koja je razlika između priznanja Kosova de jure, što je ideja zbog koje se ovdašnja vlast teatralno onesvešćuje, i pravno obavezujućeg sporazuma na koji je pristala još pre više od pet godina?

Makedonija je odlukom poslanika Sobranja napravila novi veliki korak ka integraciji u evroatlantski svet.

Ličnost Klausa fon Štaufenberga, nemačkog oficira koji je u leto 1944. predvodio zaveru s namerom da ubije Hitlera, svetu je pre ravno deset godina dočarao Tom Kruz, koji ga je glumio u filmu Operacija Valkira.

Što nije došao kod nas - pita me šaljivo kolega kada mu pomenuh da se "Soros" preselio iz Budimpešte u Berlin. Stvarno, zašto nije, kad je uvek bio dobrodošao? Valjda ga pretekla Nacionalna avangarda.

Vladavini prava i demokratiji privrženi poslanici SNS zgražavali su se kobajagi u Skupštini zbog toga što je Zoran Živković, odgovarajući na njihovo ruganje da stranka koju vodi može da stane u kombi, rekao da je "i Hitler imao odlične rezultate u Nemačkoj pre početka Drugog svetskog rata".