Miloš Vasić

Exit tim, nakon višestruko nagrađivanih Exit i Sea Dance festivala, uz spektakularni koncert Robija Vilijamsa, s ponosom najavljuje još jedan Get Exited događaj - dvodnevni Revolution festival u Temišvaru održaće se u parku Village Museum, u subotu 30. i nedelju 31. maja. Program predvode britanski hitmejker DJ Fresh, holandska bass senzacija Noisia, švedski metal velikani Sabaton, britanski dubstep duo Modestep, brazilski drum'n'bass velemajstor DJ Marky uz MC Staminu, te regionalni velikani Dubioza kolektiv, Eyesburn, Partibrejkers i žestoki rumunski metal sastav Implant For Denial, te još oko 100 izvođača na šest bina. Pažljivo odabran program uz omiljene bine i zone sa Exita, predstaviće nesvakidašnju atmosferu velike Exit Avanture koju čine Exit i Sea Dance festivali.

Ova beleška koju čitate poslednja je. Bilo ih je za skoro sedam godina tačno 340; malo li je?

A sada nešto sasvim drugačije, što bi rekli oni iz letećeg cirkusa Montija Pajtona. Ostavićemo po strani Cvijana i Antića, Dačića i Vučića (mada mi nije jasno stidi li se on toga što se oženio; ja sam se ženio četiri puta i nije me stid).

Tužilac za ratne zločine Vukčević rekao je prošle nedelje nešto veoma neprijatno (takav mu je posao), nešto za šta i sam kaže da „nije simpatično“. Valjda zbog te neke neugodnosti i antipatičnosti, javnost i mediji oglušili su se i ćute; ako to nije od sramote, u šta sumnjam: ovde više nikoga nije sramota ni od čega.

Izborne i političke taktike menjaju se vremenom. Nekada, u „zlatno doba srpske demokratije“ glasovi su se kupovali pošteno: prvo levi, a posle desni opanak; polovina novčanice, pa druga polovina. Postojao i običaj zvani „vera za večeru“, kada se glas nagrađivao „zdelom sočiva“, „smrdljivim madžarskim perkeltom“ i ostalim gastronomskim specijalitetima. Drugovi komunisti su posle oslobođenja shvatili da je pretnja dovoljna: ubaci onu gumenu kuglicu u ćoravu kutiju, znaćemo mi, bato, jer Ozna sve dozna, kao što znamo.

Juče je u Hrvatskoj održan referendum na neuobičajenu temu: treba li Ustavom brak definisati kao "zajednicu muškarca i žene"? Ishod je neizvestan: portal Index.hr sproveo je anketu na koju se javilo preko 13.000 čitalaca; njih 57 odsto bilo je protiv izmene Ustava (u nedelju popodne), ali to ne znači mnogo. Šta su referendumi - to, hvala lepo, znamo: pitanje uvek glasi "jesi li patriota ili izdajnik?", na ovaj ili onaj način. Ovo pitanje Hrvatima glasi: "Jesi li pederčina ili nisi?"

Nekog ubiju na prečac, u haustoru; nekog zveknu štanglom, pa umre; nekog dave godinama kao udav svoj plen, polako i sa uživanjem. Pošto se, kako vidimo, ovih dana obeležava dan koji se zove "borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima" (jači opis), pridružujemo se.

Kad on progovori, „Srbija će biti na kolenima“, javile su prošle nedelje novine. Neko je pustio priču da bi Radomir Marković, načelnik Državne bezbednosti 1998 - 2001, sada imao da ispriča nešto od čega ćemo svi pasti, dobro, ako ne na kolena, ono na dupe. Ta priča, naravno, nije puštena tek tako; biće da je to neka ujdurma izvesnih krugova koje znamo, izvedena preko advokata-konsiljera i njihove medijske logistike. Nije, međutim, jasno šta se time želi postići - osim malo medijske senzacije i podsećanja da Radomir postoji, doduše u pritvoru od 2001, a kasnije pravosnažno osuđen na najvišu kaznu koju služi u zatvoru.

Ne treba se podsmevati Aleksandru Vučiću zbog one izjave da bi on ceo taj cirkus u Kosovskoj Mitrovici bio sredio „za 45 minuta“ – samo da su ga pustili tamo. Rečnikom Radio Jerevana, Vučić je „u principu“ u pravu. Naime, za 45 minuta svašta se može srediti, obaviti i svršiti; ali – ako se to uradi na vreme i ako u tih 45 minuta posao preuzme mnogo pametnih, organizovanih i ovlašćenih lica (ako može službenih).

Kad budete ovo čitali, znaćete kako su lokalni izbori na Kosovu prošli; ja ovo pišem u nedelju popodne, sve slušajući vesti i TV emisije koje se time bave.Kad se cela ta priča destiliše kako treba, šta ostaje kao zaključak? Prividni paradoks: srpski nacionalisti sa ekstremne desnice, DSS i kojekakvi obradovići, dakle „bojkotaška“ ekipa, našli su zajednički interes sa prištinskim vlastima, a na štetu Srba na Kosovu.

Ta, nadamo se metaforička, izjava turskog premijera Erdogana u Prizrenu („Dušanovom gradu“!) o Turskoj i Kosovu izazvala je neumerene, nervozne, čak histerične reakcije ovde. Kao prvo, mi ne znamo šta je tačno efendija rekao: javio se neki prevodilac sa turskog da na to upozori, ali sve je to sada prekasno. Turski ambasador (Crnjanski bi ironično rekao „kapućehaja“) pozvan je u MIP da ga prekonosiraju; Toma se zamrznuo (po drugi put) za buduće susrete, a Aca zahteva izvinjenje.

Taman smo sedeli sa drugarima južno od Ibra, iz Velike Hoče, konkretno, sve razmatrajući tužnu i neizbežnu političko-bezbednosnu situaciju, kad je javilo da je umrla Jovanka Broz, rođena Budisavljević. A ja se već bio nameračio da pišem o nečem drugom (o tome ću drugi put).

Usred priča o rezanju javne potrošnje, dok su nadležni brojali koliko ima državnih službenika i službenih automobila (broje i dalje, ne brinite), Aleksandar Vučić opet nije odoleo radikalskom iskušenju jevtine demagogije. Negde je izjavio da mu je dosta više i tih službenih vozila sa „rotacijom“, nego će samo deset ljudi imati pravo na „rotaciju“. Rotacija je inače štamparska mašina na kojoj se štampaju novine i roto-romani, kako sama reč kaže. Vučić je mislio na ona crvena i plava bljeskajuća ili rotirajuća svetla i prateću sirenu, kojima dato vozilo dobija prioritet u javnom saobraćaju. Zato se to nekada u policijskom službenom jeziku lepo zvalo „prioritetski uređaj“.

Procenjeno je na više nadležnih mesta da je stanje u srpskoj policiji postalo nepodnošljivo, ali i dalje niko ne preduzima ništa. Direktor Veljović, stari policijski lisac, čak će javno priznati da mu o glavi rade i „određene strukture iz policije“ (NIN), što je slučaj nezapamćen (i jedno i drugo).

Iznenađenjima nikad kraja. Dačić i Vučić prvo su se nedeljama skanjerali, izmotavali, kao fol jako razmišljali i kao čekali „bezbednosnu procenu“ za Paradu ponosa. U petak popodne svi su bili spremni: učesnici parade, Branko Ružić, Tanja Miščević, ta švedska ministarka, policija, BIA, Dveri, Obraz, Njihovi i navijači. Onda je Vučić u četiri popodne skupio svoj Biro za koordinaciju svega, pa su zasedali do pola osam. U međuvremenu su u javnost puštane buve (dresirane): te biće, te neće biti i tako nekoliko puta. Policija se ponašala kao da će biti, pa se došlo do zaključka da hoće.