Miloš Vasić

Hrvatska ima ove godine dosta burno političko leto: te su svi graknuli na potpredsednika vlade Radimira Čačića, jer da je arogantan i bezobrazan (fakat jeste) i da bi se morao povući iz puke pristojnosti, jer je u Mađarskoj uslovno osuđen zbog saobraćajne nesreće sa dvoje mrtvih (jedan mađarski ministar to je već učinio, iako je vozio službeni vozač; tu se setimo Dragana Veselinova); te se sindikati javnih službi cenjkaju sa vladom koja im ukida regres, trinaestu platu (koja se ovde zove „božićnica“), smanjuje dnevnice na svega 150 kuna i ograničava putne troškove. Seća li se neko šta to beše regres za odmor? A trinaesta plata? A?

Već izvesno vreme muči me ta jedna slutnja, za koju sam mislio da je samo odraz loše prošlosti; koga su zmije ujedale i znate već...

Tužilaštvo za ratne zločine slavodobitno je objavilo početkom prošle nedelje da je rasvetlilo slučaj jataka-pomagača begunaca optuženih za ratne zločine, pa da će sledom događaja imena osumnjičenih i objaviti na konferenciji za novinare koliko ubrzo. Dopunski začin koji je javnost narajcao bila je napomena da je reč o „visokopozicioniranim“ lokalnim i drugim funkcionerima.

Svi znamo šta je letnja šema u novinama. Treba napuniti strane u vreme praznog provoda, pa se izvode razne burgije i besne gliste: miš u pivu, žilet u hlebu i obrnuto - miš u hlebu, žilet u pivu.

Čujem da se opet održava neko fudbalsko prvenstvo. Vidim da se neki kreteni makljaju masovno zbog nečega, a policija pritom strada i to mi je odnekud poznato. Isti kreteni na rasnoj osnovi vređaju neke ljude koji fudbal igraju mnogo bolje od njih i od belaca; valjda upravo stoga.

„Ide Mile lajkovačkom prugom,Ide Mile sa još jednim drugom“.

Više nisam zabrinut za Tomu Nikolića. Sad se brinem za Borisa Tadića. Naime, previše vremena protiče sad, kad treba donositi brze odluke. Dačić čak svako malo ponavlja da je veran prvobitnom dogovoru i preklinje Tadića da se požuri. Demokrati, međutim, mrljave i oklevaju. Zašto? U ovoj situaciji tajming je važan; oseća se nervoza. Blic nas teši: Boris premijer, Đido gradonačelnik! Boris, pak, daje uopštene izjave okružen tužnim zborom svojih ljudi; svi izgledaju kao popišane kokoši. Sad kad treba učiniti nešto.

Uživanje u predizbornoj tišini, ćutnji, mučanju i uzdržavanju od budalaština pokvareno je pre neki dan: neko se nepromišljeno setio da predloži skraćenje tog rahata na 24 sata ili čak samo na dan izbora. Znamo da ima raznog sveta i raznih ukusa; ovo je slobodna zemlja i svako može da voli predizborne kampanje, šta mu ja mogu.

Počeo sam da se brinem za Tomu Nikolića.Nije da ga inače volim i cenim, nego je sasvim racionalno: on i njegova stranka političke su činjenice od povelikog značaja u ovoj zemlji.

U okviru afere „Azotara“ pao je i Dušan Stupar (lični podaci kao na zapisniku). To hapšenje probudilo je izvesna sećanja. Recimo, sećam ga se sa studija, iz dvorišta Kapetan-Mišinog zdanja: tamo su se po lepom vremenu igrale krajcarice pod lipama.

Misli se na Đoku Vukadinovića, da ne bude zabune.

Zašto, za ime Božje, svakoga Uskrsa i Božića neki ljudi smatraju da treba da me nerviraju? Evo, koliko od Velikog petka počinje serija SMS poruka i elektronskih pisama sa ponekad nezamislivo blesavim sadržajem. Jedan mi je čestitao Veliki petak, onako usput, u telefonskom razgovoru! Pobesneo sam: od vas Srba nikad hrišćani! Veliki petak je najtužniji dan u vascelom hrišćanluku, zaboga! Čestita se Uskrs, u nedelju! Njima govoriti...

Više ne mogu da se razaberem u svim tim blesavim i plitkim predizbornim „spotovima“, je li, to je zato što televiziju izbegavam, pa to đubre slušam preko radija. Oni, naime, misle da mi tačno znamo za koga je ta blesava reklama, da dešifrujemo sublimnu poruku iz njihove parole: za koga treba glasati na taj nesretni Đurđevdan. Sve su te poruke, pak, iste: mi ćemo, svi ćemo, mi ćemo, sve ćemo. Nemate most? Sramota, napravićemo vam most čim oteramo ove lopove ili sprečimo one druge lopove da dođu na vlast. Nemate potok? Će ga iskopamo! Nemate školu? Dobićete. Nemate dece? Napravićemo vam i decu (to obećanje jedino zvuči koliko-toliko realno).

Na pamet mi, dakle, ne pada da uveče od pola devet do devet ugasim elektriku u kući samo zato jer se neko, poučen australijskim primerom, setio da to od mene zatraži. Nisam se zavukao u mišju rupu ni kada su ono pretili pomračenjem sunca - za razliku od nekih.

Hrvatska policija pohapsila je prošle nedelje desetak državnih i diplomatskih činovnika, a očekuje se još hapšenja, zbog prodaje krivotvorenih pasoša raznim licima odranije poznatim organima. To je nama ovde veoma zanimljivo, jer je reč o praksi koja traje već dugo. Uredne hrvatske pasoše sa svojom slikom i tuđim imenom imali su: Semjon Mogiljevič, ruski mafijaš, Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Sretko Kalinić, Miloš Simović, Luka Bojović, Vlada Budala Milisavljević i čitava galerija sličnih bezbednosno interesantnih lica različitih nacionalnosti i državljanstava.