Miloš Vasić

Tema je, da vas odmah upozorim, nelagodna, mučna, štaviše tugaljiva. To je jedan od razloga što je ova država sistematski ignoriše, uostalom.

Priznajem, kriv sam. Vojska o skraćenju, kurva o poštenju, baba o uštipcima, a Vasić o sudskim procesima protiv novinara.

Građanin Boljkovac Josip (90 ili 92 godine, nije jasno) lišen je slobode prošle nedelje u svom domu u Karlovcu i odveden u Zagreb istražnom sudiji koji mu je odredio pritvor do 30 dana. Trenutno je Boljkovac u zatvorskoj bolnici u Šimunskoj, zbog zdravstvenih problema povezanim sa poodmaklom starošću. Krivičnom prijavom MUP Hrvatske Boljkovac se sumnjiči za likvidacije civila u rejonu Duge Rese kod Karlovca u maju mesecu 1945, dok je bio načelnik OZN za grad Karlovac. Ekshumacije su otkrile sedam tela od oko 20 za čiju se smrt Boljkovca sumnjiči. Boljkovac je inače bio partizan, prvoborac od 1941, dugogodišnji funkcioner organa unutrašnjih poslova SR Hrvatske i politički radnik.

Čujem ovih dana da je nekakav nadležni sud po ko zna koji put uskratio zemunskoj porodici Barbalić stanarsko pravo. Ako se sećate, to je ona porodica koju je još 1992. valjda Voja Šešelj proterao iz Zemuna jer su bili Hrvati, pa je tada to bilo dovoljno. Lišeni su bili prava da naslede svoje stanarsko pravo, tj. zakup društvenog stana od pokojne mame, svakom zakonu i pravdi usprkos, a i stan se bio dopao nekakvoj radikalskoj sojki iz zemunske lokalne vlasti. Bili su uredno deložirani još za maminog života (umrla je nedavno) i nisu mogli da se izbore na sudu ni za šta. Sada im je uskraćeno stanarsko pravo, pa i pravo otkupa društvenog stana; toliko ravnopravnosti građana pred Ustavom i zakonom.

Što je brzo - to je kuso. A zna da bude i nepristojno. Te dve tužne istine redovno izlaze na videlo u predizbornim kampanjama.Evo, u Hrvata će izbori 4. decembra, a veseli HDZ pao je u paniku od koje koristi imati neće. Štetu već ima, jer je svakome jasno da su manevri koje izvodi ovih dana slaboumni, štaviše bezobrazni i jevtino demagoški. Za te manevre iz nekog razloga gospa Jadra Kosoruša i njeni veseljaci koriste Sabor kroz koji na silu Boga guraju kojekakve blesave zakone i deklaracije od kojih koristi nema, ali će buduća šteta biti velika. Da se podsetimo: Sabor se raspušta 28. oktobra. HDZ, dakle, pokušava u poslednjem trenutku sebe da izvlači iz blata za perčin, kao dobri baron Minhauzen.

Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam, ali nije mala neprijatnost kad čovek u inostranstvu mora pristojnim, dakle dobronamernim, ljudima da objašnjava ko su Filaret i Pahomije i šta potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova ima da traži u njihovom društvu. Pretpostavljam da će Ivica Dačić to objasniti time što se tada i tamo ukazao u svojstvu predsednika izvesne političke stranke, pak je slobodan da sebe i stranku kompromituje i blamira gde god smatra za shodno, pod izgovorom da dolaze izbori i da mu je svaki glas dragocen. Nekako mi se javlja da svakoj kompromitaciji i blamaži ima kraja i granice, pa sve i da se ne dobije koji glas više; uzgred, čini mi se takođe da revnitelji, klerofašisti i ostali talibani nisu neko važno izborno telo...

Izbori za Hrvatski sabor iznuđeni su za 4. decembar, mada se moglo još malo produžiti čak i legitimnim tumačenjima Ustava i zakona. Izgleda da je HDZ, našavši se u neprilici zbog korupcijskih afera (najviše oko bivšeg premijera Ive Sanadera), došao do zaključka da je bolje ići na izbore što pre jer vreme radi protiv njih. Opozicija je, pak, zaključila da im je svejedno.

Dobro, manje-više sve znamo. Sastao se sveti arhijerejski savet za nacionalnu bezbednost i doneo bezbednosnu procenu: nije bezbedno oglušiti se o naredbu patrijarha; nije bezbedno zamerati se „Dverima“ (postaće stranka, valjaće nam za skupštinsku većinu); nije bezbedno ljutiti navijače, „Njihove 1389“, „Nacionalni stroj“, „Obraz“ i ostale „subjektivne snage“, kako se to nekada zvalo. Pa su tako zabranili sve „rizične“ skupove u subotu i u nedelju. Palma je otkazao svoj porodični skup u Jagodini; pao mu je kamen sa srca i uštedeo je malo na budžetu. Aleksandri Janković je laknulo posle onakvih reči koje je izgovorila u Skupštini u četvrtak.

Proteklih dana pažljivo sam pratio u živom TV prenosu sednice Narode skupštine. Upravo se donose veoma važni, ali i veoma zanimljivi zakoni. Bez ikakve sumnje najvažniji su oni sistemski - Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku - dva akta od kojih je jedino Ustav bez preambule važniji. Ti zakoni, naime, imaju za sve nas životni značaj; naročito onaj o parničnom postupku, pa je razumljivo da nas i te kako zanimaju. Ostavimo sada po strani moguće primedbe na njihov sadržaj; o tome je bilo reči na drugim mestima.

Taman sam u nekim novinama pročitao da, eto, JAT niko neće da kupi, kad iste večeri na Fox Crime imam šta da vidim. Ima ona serija „Aerodrom“ (LAX) o aerodromu u Los Anđelesu, znate već. Glumi i ona iz „Dinastije“ Heder Loklir, ako je se neko seća; odlično očuvana, uzgred. E, sad: u tom nastavku na koji sam naleteo odmarajući mozgić pojavljuje se vazduhoplovna kompanija „Serb Air“; ima i neki logo, boje su zelena i žuta, avion je stari Boeing 727, prljav i ofucan. Ajde dobro, neka je to tako, ali piloti su čudo. Kasne pola sata, putnici već gađaju kabinsko osoblje kikirikijem (zašto me to podseća na JAT?), ne umeju da nađu ni terminal, a kamo li gejt (ulaz). „Kako uspevaju da pronađu Srbiju?“ pita neki aerodromski menadžer.

Čuveni majstori iz Objedinjene naplate Infostana (ili kako se taj entitet već zove) opet su se razmahali. Prvo je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, službeno skrenuo pažnju majstorima da bazu podataka grada Beograda ne smeju da ustupaju svojim poslovnim partnerima koji onda uz uplatnicu Infostana u koverat guraju i kojekakve svoje reklame. Ja, recimo, neću da primam nikakve reklame uz račun; ionako je račun velik, još mi samo njihove reklame trebaju. Da bi bili što pouzdaniji partner (i dobili što više para), majstori iz Infostana smislili su - protivzakonito i bezobrazno - da im treba podneti skrušenu i poniznu molbu ako nećete da primate reklame. Ako molbu ne podnesete, oni smatraju da ste dali prećutni pristanak.

Onaj neki g. Đorđević, iz Prokuplja li beše, bivši radikal, a "trenutno član SPS“, kako se sam izrazio, došao je na ideju da podigne spomenik Slobodanu Miloševiću u svom gradu. Taj Milošević je, znate, onaj što se vazda vucarao pored Sente Milenkovića, onaj klempavi.

Pre puštanja jezika u pogon, treba uključiti pamet, kaže stara mudrost. Uzmimo dva primera: Tomislava Karamarka, ministra unutrašnjih poslova Hrvatske i Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova Srbije; kukala im majka. Znate, to sa uključivanjem pameti nekako više važi za ministre nego za obične civile.

Tačno pre dvadeset godina propao je pokušaj državnog udara u Moskvi, što je izazvalo veoma važne posledice i kod nas. Štaviše, reklo bi se da je taj operetski puč izmenio našu istoriju. Još gore bi je izmenio da je uspeo, čemu su se Slobodan Milošević i njegova klika toliko nadali.

Uspeo sam nekako da bacim pogled na tu knjigu onog krvoloka Milana Lukića; poslao mi jedan dobri čovek elektronsku verziju. Valjda i zbog toga deluje nestvarno. Volim da knjigu držim i premećem po rukama, pravu knjigu, to jest. Da savijam ćoškove, da podvlačim i već to što neke ljude užasava. Međutim, osećanje nestvarnosti u ovom slučaju potiče ne od PDF formata, nego od nečeg mnogo većeg. Od Zla.