Natalija Dević

Nipošto ne dozvolite da vam umre muž! Ili, ako već mora, nemojte da ode pre vaše navršene četrdeset pete! Najbolje da ne umire uopšte. Jasno. Ali, ako sve bolesti nataložene radom u Srbiji ne popuštaju ni pred tako valjanim razlozima kao što je želja za životom s najmilijima, makar i ovde, i ovako, neka izdrži bar do vaše pedeset druge. Neka se potrudi, kako zna i ume.

Odavno ništa nije uvredilo srpski narod kao izveštaj o pogibiji pilota-herojau kom se, posredno, krivica svaljuje na njih. Njime kao da se obesmišljava ne samo život poginulih koji su svoju čovečnost dokazali mnogo puta, već i sva nastojanja profesionalna i lična, sve školovanje za dužnost koja se ispunjava bez obzira na težinu i na dobrobit svih, dečački snovi o časti, herojstvu, služenju otadžbini, obesmišljavaju se čak i roditelji koji su ih rodili u Srbiji. Izveštaj obesmišljava sve nas.

Svojevremeno su Srbijom kružile fotografije bugarskih maturantkinja odevenih po sirotinjskom ukusu, prešminkanih lica punih nade u noć koja može promeniti sve. Skoro pa gole, u čipkanim poliester haljinicama nategnutim preko tek raspupelih grudi i nadignutih guza, izgledale su kao na audiciji za najstariji zanat. Sve bi dale, videlo se, da ih zapazi neko bogat.

Šesnaestogodišnjica od najgoreg presedana u modernoj istoriji državnosti i međunarodnog prava, bombardovanje suverene Srbije 24. marta 1999. godine, obeležena je na naslovnim stranama srpske štampe ovako: starleta Maca Diskrecija, na slici gola do pola, izjavljuje kako se drogirala zbog nečega već. Predsednička rakija Tomovača postala je internacionalni, a biće i of-šor brend. Mira Marković može da se vrati, ne preti joj robija. Komunalci davili putnika sa linije 48 jer je bio bez karte. I dok su starlete u lezbo akciji bile vest toga dana, naciji su barem delimično obraz osvetlali naš Danas, Naše novine i Večernje Novosti.

Upala sam u štrajk prosvetnih radnika u utorak. Pažnju mi je privukao čovek obučen kao strašilo. "Ja sam zamorče lošeg prosvetnog sistema", pisalo mu je na kartonu okačenom oko vrata. Krenula sam da hodam pored njega. Da, svi smo mi danas u Srbiji zamorčići lošeg sistema. I svi koji još osvićemo u Srbiji pomalo smo strašila.

Ponovo je počela ona sodoma i gomora od rijalitija na Hepi televiziji. Kupleraj na nacionalnoj frekvenciji, uživo, toliki je da su ga osudili čak i tabloidi. Tek za njima, oglasio se i ministar kulture Tasovac. Vaistinu, reče. Pa dobro. Ipak, rijaliti tek uzima maha. Bogoljub Karić namerava da se vrati u zemlju i obećava radna mesta. Gospodar Vučić na svom tviter nalogu šampionku Ivanu Španović, čije će ime zauvek ostati u zlatnoj knjizi ponosa naše zemlje, nazvao je Nevena. Na Belom dvoru srpska zastava visila je naopako dva dana. Tek trećeg primetio je Aleksandar Karađorđević. I obznanio svekolikoj javnosti da je radnik što čisti krov zeznuo stvar.

Pre neki dan, napisala sam na svom profilu ono što sam priznala kćerki kroz smeh: 'Da, bila sam klaberka, samo mi to ne piše u biografiji.' 'Dodaj obavezno', rekla je ona, 'jer će za deset godina biti važnije od fakulteta!'

Otkud toliko idiota na vlasti? Otkud toliko nekompetentnih, neznalica, samonabeđenih, a ipak trajno ustoličenih tamo odakle nam se kroji sudbina? I kako nisu svesni da ne znaju šta rade? Konačno, ovo složeno pitanje dobilo je naučno objašnjenje. Neće nam mnogo olakšati, ali, evo: sindrom onih koji pate od iluzije superiornosti, manjka znanja a viška samopouzdanja, zove se Daning-Krugerov efekat.

Drugarica mi je za rođendan poklonila putovanje. Grand Plaza, Crveno more, sedam dana u mom omiljenom egipatskom raju. Već sam pakovala kofere. Trebalo je da otputujemo početkom marta.

Bez obzira na ovu čudnu stvarnost koja je kulturu gurnula u zapećak kao nikad pre, rađanje dobre knjige ostaje praznik. Ljudima možeš uzeti mnogo toga, ali potrebu da im vredne reči napoje dušu, ipak ne.

U Srbiji stvarno nije pametno biti normalan. Dvoličan, prevrtljiv, priglup, neobrazovan, nepouzdan i diletant, to je u redu. Takva nam je, uostalom, vlast. Ali vlasnici zdravog razuma su ozbiljno ugrožena kategorija.

Uprošlom veku, kad sam ja bila student, u gradskom prevozu samo se švercovala studentarija. Ja sam, recimo, celih trideset dana za tih pet godina fakulteta imala mesečnu kartu. Kupio mi je dečko, budući pravnik, da me izleči od švercovanja. Nije mi se dalo da mu objašnjavam kako sa džeparcem imam preča posla: na primer, da kupujem karte za sve predstave i koncerte na koje sam redovno išla. Posle sam se opet vozila kao i većina mojih vršnjaka: s kartom spremnom u džepu koju trčiš da poništiš na brzinu kad ugledaš kontrolu.

Nova susedna predsednica Kolinda Grabar-Kitarović postala je predmet pažnje. Njene izjave da su svi Srbi u Hrvatskoj Hrvati a Vojvodina država, kod nas su doprineli tome značajno više od fotografije u plavom bikiniju kojom je zapalila globalne mreže. A kako nakon onih izjava iz Grabar-Kitarović kabineta ne osvanu ama baš nikakva revizija ili dodatno tumačenje, ovdašnja pažnja podigla se na "viši" nivo: ti imaš moć i telo, a mi hotelski film, glasila je poruka iz naslova. Kad ni ova "nota" nije dovela do reakcije u pogledu onih izjava, prešlo se s reči na dela. Taj film još nije pušten, neka ga, ima se vremena ako najavljena HR politika zaista ode u tom pravcu, čita se u podtekstu. Ali je u međuvremenu, čisto za primer, izvesna Dajmond X osvanula kao (ne)svesna predsednička dublerka.

Uzemljama tvrdog islama, žene se plaše muževa, a muškarci boga. Strah vlada. U strahu se ćuti. Cena za drugačije mišljenje i izgovorenu reč plaća se u krvi. U takvim zemljama, život se živi u prisili. Žena je vlasništvo oca ili muža, jednako kao i pas. Bez pogovora sluša, inače može biti okačena na zid o klin, pa tako visiti dok muškarac, njen gospodar, ne odluči drugačije. Žena može biti kamenovana i spaljena na trgu jer se pobunila što je muž maltretira i siluje u braku, pa hoće razvod, ali za ono silovanje i maltretiranje nema dva svedoka. Deca pripadaju mužu i njegovoj porodici, u slučaju da muž svojevoljno pusti, ili otera ženu.

Badnje veče. Počinje danom u kom moja majka, baka, tetka, mlađa sestra i ja, sve žene u kući, velike i male, spremaju bogatu trpezu. Doći će nam najvažniji ljudi: stric, strina i njihova deca, tetke, teče, braća, sestre. Dolazi porodica.