Natalija Dević

Kad je umro naš slavni pisac Momo Kapor, jedna novinarka dnevnog tabloida uzviknula je: "Joj, pa zar tako mlad!" Kolege su stale, malo zatečene. Svakako, to nisu godine za umiranje. Naprotiv lično smatram da bi pisci trebalo da dobiju od Boga beneficirani životni vek, koliko god pušili, pili, bdili noću i spavali ujutru do kasno - jer daju višestruk doprinos kulturi. Ali ipak mlad... "Znaš li ti o kome pričamo?", priupitali su. "Pa naravno! O onom pevaču!" "Ti ne znaš ko je Momo Kapor? Nikad nisi čula za jednog od naših najčitanijih pisaca?", zgranuli su se prisutni. Oduševljena što je onaj Kapor, pevač, ipak živ, novinarka se brecnula: "Što moram da znam i pisce? Ja pratim estradu!"

Cele prethodne nedelje nagađanja o ubici Luke Jovanovića na Brankovom mostu uznemiravaju javnost. Jer, vest u Tabloidu da je za volanom bila Snežana Divac odjeknula je kao bomba. Potom je, negirajući bilo kakvu umešanost u ceo slučaj, Snežana Divac postavila logično pitanje: hoće li neko sada kazniti potpisnika ovakve optužbe? Odgovora nadležnih još nema.

Smrt dva deteta i tragedije dve porodice, potresli su Srbiju. O nesreći devojčice Tijane Jurić javnost je saznala sve. Saznala je mnogo više nego što i red i pristojnost nalažu. Previše je bilo, i za dostojanstvo jednog deteta, zverski ubijenog na pragu života, i za njenu porodicu.

Jeste li primetili da će Srbija, uglavnom, biti? Srbija će biti moderna država... Srbija će biti stabilna država... Srbija će biti van krize. Bilo je pokušaja, jednom, kad se pisao modernizovani srpsko-engleski rečnik da se prevede ona divna srpska narodna "Ne lipši magarče, do zelene trave". Nije uspelo. Civilizovani narodi i stanovnici uređenih država slabo poznaju tu pojavu. Tako u svojim jezicima nemaju ni srodnu poslovicu.

"Poluintelektualac je čovek koji je možda i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled svoje urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On duhovne vrednosti ne razume i ne ceni.

"Aleksandar je vlasnik najveće kolekcije kaktusa. Porodično nasledstvo zaliva svakog dana u 10 časova ujutro. On takođe koristi stik za usne sa ukusom jagode." Ovo je, do pre par dana, stajalo na engleskoj stranici Vikipedije premijera Srbije. Uzimajući u obzir da Vikipediju uređuju volonteri, moguće da je neko napravio štos? Kaktusi i stik za usne u međuvremenu su nestali iz Vučićeve biografije. Istina je čudna stvar...

Leto je obično vreme kad mediji nemaju o čemu mnogo da pišu. Narod se opušteno rashlađuje po izletištima i baštama, dok im ne stigne vreme za godišnje odmore. Zvezde besomučno šalju fotografije iz letovališta, a političari se razbeže što dalje mogu, željni, valjda, da im bar na kratko ne izlaze face po novinama. U julu i avgustu događaja toliko nema da i najgledanije emisije prave letnju pauzu, a u novine se provuče i pokoji autentični kulturni radnik. Ne i s A. Vučićem na vlasti. S sadašnjim premijerom, čak je i toj maloj šansi za druga lica u vestima došao kraj.

Upravo sam se vratila iz Mađarske. Šta će tamo čovek leti, kad Mađarska nema more? Umetnički pres karavan organizovao je kulturnu turu. Dovoljan razlog, za mene.

"Dr" Janković, predsednik Privredne komore Beograda uhapšen je zbog sumnji da je nezakonito stekao stan od 102 kvadrata. S njim, uhapšena je i generalna sekretarka koja mu je omogućila otkup stana od 26 miliona dinara za 4,2 miliona dinara, javljaju mediji. Koji dan ranije, isti Janković dodelio je u ime Komore nagradu Dragici Nikolić za humanitarni rad tokom poplava, a ona nagradu primila iz ruku Jankovića, ranije prvostepeno osuđenog na osam meseci zatvora i tri godine uslovno zbog falsifikovanja diplome.

"Kupujem staro gvožđe, stari lift, staru zgradu, staro stepenište, stari grad, stari Dunavski kej - pozovite odmah", kaže jedan oglas na društvenim mrežama ovih dana. Bilo bi dobro da na oglas mogu da se nađu i bolja država, bezbrižnost, mir.

Cirkus koji je pokrenuo kompromitovani bivši rektor Megatrenda i raščinjeni vlasnik bar jednog doktorata, ne jenjava. Polazeći od pretpostavke o opštoj medijskoj harangi protiv njega, u televizijskom nastupu koji je sam odabrao, sam se i urušio, do kraja.

Slušam premijera ovih dana. Kao i svi, uostalom. Osvojio je pravo da daje izjave i vodi politiku koja će odrediti budućnost nas i naše dece. I pitam se priliči li, zaista, lideru i muškarcu koji iole drži do sebe da uporno lebdi između zavera i ekstatičnih jadikovki? Za aktuelnog premijera to je modus vivendi, reklo bi se.

Komedija u Srbiji nikad ne uspeva bolje, nego u cenzorska vremena. Kao, na primer, sada. Zabrani Srbima da kažu ono što ih tišti najviše, i dobićeš što si najmanje želeo: javno kritičko mišljenje. Ovo "najmanje želeo" odnosi se, naravno, na vlast. Sad, pošto je u nas nastojanje da zauzda kritičko mišljenje obavezan program svih vlasti, Srbi tvrdoglavo opstaju i kao jedan od najduhovitijih naroda.

Na jednoj naslovnoj strani osvanula je fotografija lepog srpskog glumca koji se, pokisle kose što mu se romantično lepi uz lice, go do pojasa a odlično je građen, po onom potopu probija vodeći psa. Žene su se zaljubile odmah. Prva asocijacija na ovu lepu sliku? Spasilac!

U danima poput ovih, vidimo šta dobrota može. Kad dođu teška vremena, žene, deca, gradovi staju u srca ljudi. Za ovih nekoli strašnih dana, u srca onih koji su ustali iz svojih domova, mirnih, bezbednih i toplih, i krenuli da spasavaju ljude koji su se našli u nevolji, stala je cela Srbija.