Nataša B. Odalović

Moj utisak meseca: U emisiji "Jedan na jedan", Ivica Dačić, srpski šef diplomatije, nije smogao snage, a da ja nikako ne razumem zašto (očito je da mi fale informacije) da preko usana prevali reč "skandal", za već poznati događaj objavljivanja pornografskih fotografija Kolinde Grabar Kitanović. Koliko god Danica Vučinić insistirala na toj reči, Ivica, koji se po svemu sudeći ne slaže sa takvim medijskim pristupom, ipak, relativizirajući celu priču rečima: "mediji to rade svima", u očiglednoj neprilici, nije imenovao šta je to, ako nije skandal.

Poslednjih dana kupovala sam, redovno, u znak solidarnosti s Mojom Francuskom, „Le Monde“. Na pultu gde stoji šareniš užasnih, frivolnih tabloidnih naslova, domaćih i stranih, crno-bela naslovnica „Le Monde“, gde piše „Marcher contre la terreur“, činila je da za trenutak zadrhti srce i ispuni oči suzama ponosa, na samu pomisao da se ceo svet, sve religije, svi ljudi solidarišu protiv ubijanja drugih ljudi u ime ma čega.

Hrvatski mediji pomno prate dešavanja na kumovskim relacijama u Srbiji, dočim se mediji u Srbiji bave skupštinskom farmom, na kojoj su jedni kukavice, drugi stoka i ostalo što na farmama životari. Hrvatski mediji prenose i daju veliki publicitet izjavama Tome Predsednika, Šešelja Povratnika i Vučića Okovratnika s kravatom.

To što Aleksandar Vučić poslednjih dana „odvaljuje“ pas s maslom pojeo ne bi. Ali kada Državu vode vlast i opozicija čiji su najbliži saradnici, savetnici i kompanjoni tabloidne glavešine, onda se ničemu nije čuditi.

Ovdašnji „američko-politički patuljci“, nikad ozbiljno shvaćeni i dovoljno prihvaćeni od SAD, rekli su odmah za Šešelja: „Američki čovek“. Idioti su rekli: „Korisni idiot za rušenje Vučića“. Kanibali: „Šešelj je ludi Hanibal Lektor“.

Prelepi i nepromišljeni mladi ljudi Anastasija, Miloš i Nemanja poginuli su. Prelepi i nepromišljeni mladi ljudi Milica, Dušan i Luka preživeli su. „Derlad“, rekao bi Kokto, zaljubljen u takve nekakve mlade somnambule koji ne znaju šta će sami sa sobom, pa ginu, piju, mesečare, zavijaju na mesec, tako mladi i tako na ivici razuma, ko zna zašto, a divna deca, reći će vam svaki komšija, itd, itd.

Neka me ne pita nijedan Gotovina zašto mu vraćam Veresijom, odgovorila bih da sam Haški tribunal, i da me voljena Al Jazeera onako istražiteljski ispituje, kao da 12 godina nije stigla da se domisli tih „ekskluzivnih nikad izrečenih pitanja“, sve do časa kada se dočepala smušenog i konfuznog ministra Ljajića, prema kome se novinarka voljene A. J. ponašala kao tužiteljica na Nirnberškom procesu, gde je Ljajić prvooptuženi.

Jedan ministar se umalo nije udavio u živom blatu. Kad su ga nekako izvukli, na nogama nije imao ni cipele ni čarape. Znači, malo je falilo da ga blato proguta. Reč je, nije tajna, o nesretnom Velji Iliću. Taj živopisni Srbin imao je do sada mnogo nezgoda, objašnjivih i neobjašnjivih. Samo ga još vanzemaljci nisu kidnapovali, ali ima vremena. A, eto da dodam, da se V. Ilić nikad nije počeo baviti politikom, bio bi to običan, pitom čovek, ovako - sačuvaj bože šta se sve s njim desilo. Međutim, ovo nije tekst o ministru Iliću. Ali jeste o živom blatu u koji tone Srbija, a niko je ne spašava. Bez čarapa je davno ostala. Sad je blato došlo do gaća. Srbija, kao što primećujete, spašava guzicu. Ali, slaba vajda. Ni guzica se ovako kako se radi ne da spasiti.

„Moram pomenuti i to da su slobodni mediji jedan od glavnih uslova za fer i poštene izbore. Kod nas su mediji totalno zatvoreni, potpuno kontrolisani. Šanse nema da se povede bilo kakva ozbiljna rasprava o bilo kom problemu u našem društvu, a kamoli o aktuelnim izbornim neregularnostima.“ (Vesna Pešić, 14.5.2012. RSE)

Koliko god se ja sklanjala, ne mogu a da svako malo ne naletim na kakvog „slučajno“ radoznalog taksistu, trafikanta, preprodavca voća, i slično, koji vreba moj dolazak ili prolazak, ne bi li me zaustavio sa jednim od sledećih pitanja: „Sve hoću da vas pitam šta vi mislite o ovome s Oljom Bećković?“. Ili, „Baš me zanima šta vi mislite šta se to desilo s B92, jesu ukinuti“. Ili: „Da niste slučajno bili na paradi Putinu u čast i videste li onu silnu vojsku“. Ili: „Šta kažete za ovo sa albanskim bratom što pušta one igračke sa zastavom?“.

Ljudi koji su Vučića instalirali polako počinju da mu pokazuju kako se piletu zavrće šija ako odbije da pozoblje baš svako hibridno zrno koje je gazdama garant da će porasti u dobitnu genetski modifikovanu političku ćurku.

I, šta sad ljubav ima s tim?

„Imam problem sa činjenicom da je 28 novinara dobilo cipele od Palme. Ali šta traži 28 novinara na otvaranju tržnog centra? Zato - licence“, sažeo je ugledni novinar na svom Tviter nalogu „brigu“ dela elitnog novinarluka. Zaključujem da je svako ko ima takav problem srećan čovek. Ili, bar, čovek bez novčanih problema.

„Svaka revolucija ispari i iza sebe ostavi samo šljam nove birokratije“.

Vest: Članice Pussy Riot u američkoj TV seriji! Ako se ko seti, valjda je kolumna moje malenkosti 2012. bio jedini tekst u ovim novinama koji je apsolutno solidarisao sa članicama Pussy Riot, nakon što su uhapšene zbog antiputinovske pesme koju su gromopucatelno pokušale da izvedu u jednoj od najvećih moskovskih crkvi, nakon čega su robijale oko dve godine.