Nataša B. Odalović

„Dnevno“, hrvatski portal, ovih dana: „Srbi o Doris Dragović pišu: „Božanska pušačica! Dimi sve: karu („bubamaru“?!), bocu, drvo, hašiš! Za ubojstvo četnika tražila medalju!“

Vučić me zabrinuo izjavom: Dve hiljade četrnaeste godine živećete bolje! Mislim, to se podrazumeva, sve što se dešava ide u prilog toj tvrdnji, nego: Zašto „mi jadni“? Zar neće i on, siroma Transformer, živeti bolje, kad nas sve usreći?

Postoji li bojazan, pitaju se modni analitičari, da Ivica Dačić postane srpski Viktor Janukovič, a Alexandar Aca Vučić srpski fejk Luj Viton? Ko je u tom slučaju srpska Julija Timošenko: Bačević, Zoka Mihajlović, Dara Bubamara ili Seka Aleksić?

„Kakvi crni orgazmi?“, zagrmeo je (na Tviteru L. K.) Đilas u prepoznatljivom nervoznom stilu, tek čuvši o susretima Čede i Transformera, i Tadićevom nabacivanju obojici. „Svi bi oni da, kako bih rekao a da ne ispadnem Velja, imaju koitus inter ruptus, a takav koitus, čist je prokreacijski čin (tj. „je.ba.e“ - kako je doslovno napisao dr David Kuper u svom antologijskom antipsihijatrijskom udžbeniku „Jezik ludila“), i ja, kao konzervativan čovek, smatram ga nemoralnim, jer se iz takvog odnosa ne rađaju deca, nego se zadovoljavaju puki nagoni. Nagoni su pretnja kulturi“. (Ivica nije lajkovao to o nagonima). „Prezirem odglumljene orgazme, i briga me When Harry met Sally“, glasio je Đilasov tvit.

Lepa Brena („Poslednja Jugoslovenka nakon smrti Jovanke Broz“, prema oceni nedeljnika kome je dala politički intervju) kaže: „Želim da Vučić uspe jer je naciji potreban snažan lider.“ To treba da zvuči kao glas razuma? Da nas opameti?

„Kad Bog ne bi postojao, sve bi bilo dozvoljeno“, napisao je Dostojevski. „Bog ne egzistira, sve je dozvoljeno“, smatrali su egzistencijalisti. Sartr je zagovarao ideju autonomije volje, prema kojoj moral potiče od naše mogućnosti da sami biramo u stvarnosti, jer čovek je ono što od sebe načini, čovek je odgovoran za ono što jeste.

I bi „Arena SNS“ kao znakoviti i zabrinjavajući spektakl: „Über alles in der Welt“, sa svim konotatima na koje asocira stih. Falilo je samo da ga kao afišu budućnosti Srbije okače iznad govornice, gde su se smenjivali opskurni govornici, opskurni u meri u kojoj je neobjašnjivo u čemu počiva, na šta se oslanja i odakle je proistekla njihova moć.

Mišković izjavio nedavno da ima prijatelje u vrhu SNS. Pola Srbije uzviknulo je: To je Toma. Druga polovina uzviknula je: To je Vučić. Meni svejedno. Samo da malo povuku ručnu u ponižavanju inteligencije građana Srbije.

Kao da je juče Dejan Mijač otvorio 47. Bitef, a već je završen. „Mira Trailović“ pripala je predstavi „Zoran Đinđić“ Olivera Frljića u produkciji „Ateljea 212“.

Događaji na političkoj i medijskoj sceni Srbije sve više su dokaz da Transformer, alijas Alek Vučić, uistinu - ne postoji. Tačnije, postoji kao veš u cvatu sa reklame za deterdžent. Opereš nečistu prošlost s veša, prostreš ga da se suši za budućnost, a u sadašnjosti, gaće, krpe, čarape rascvetaju se u magnolije, kao u bajci. I mi više od magnolija ne vidimo gaće.

Američki ambasador Majkl Kirbi nedavno je koliko-toliko umirio šaku jada onih (nas) koji su od „preumljenja“ Transformera Aleka ili njegovog preobražaja iz Savla u Pavla neproduktivno urlali o tome kako je ova burleska sa Vučićem ili uvod u diktaturu - ovde ne spadaju Borko i DS jer su do pre sedam dana ćutali na sve to - ili (daj bože u poređenju sa diktaturom Transformisanog) samo završetak procesa stavljanja ostataka Srbije pod starateljstvo, protektorat, neke moćne svetske političke hraniteljske porodice, što nam je još jedini spas.

Baka Mica Trofrtaljka, čedna i u 77. u poređenju s guča-mega-u-trendu šesnaestogodišnjim starletama, za jedan dan je sastavila farminu vladu.

Ne menjaju se ljudi i prilike, vrednosni sistemi i političke korektnosti samo u našoj isturenoj enklavi-koloniji "Planete majmuna" (nekadašnjoj Srbiji), ne! Nepravedno je i ala i vrana udarila na mladog Transformera i članove njegove uže vladajuće porodice, koja je tek u fazi transformacije (rekonstrukcije koja traje oko 180 dana, tek).

Sadašnji se bave bivšima. Sadašnjima kad postanu bivši baviće se novi budući sadašnji, i tako već 100 i kusur godina. Da vidimo šta je aktuelno ovih dana prema redosledu važnosti: Zašto je Dačić bio Leki na parastosu; Laza Kostić ili Krstić kao ministar ekspert, svetski a naš; Vučićevi savetnici; poziv predsednika Tome Srbima na Kosovu da izađu malo, svađa "fudbalskih" velemajstora itd.

Kada je krenula pomama za Vučićem, nakon što je „manje zlo“ (DS i sateliti) pobeđeno od većeg (SNS, doskorašnja SRS i sateliti), bilo je zaista teško naći sagovornika koji bi neuvijeno, jasno i glasno (naizgled jednostavno, zar ne?) govorio o novom zaokretu na političkoj tezgi Srbije. Ako izuzmemo Koraksa. Danas se stvari menjaju. Pojava jeretičkih tekstova, najviše po portalima, gde je nova religija Mesije Alexandra najpre i promovisana, sve je učestalija. Stvari idu od vrlo ozbiljnih i referentnih antialexandrijskih tekstova na koje se, uglavnom, uopšte ne obraća pažnja, do krajnje ličnih i besmislenih razglabanja, oko kojih, ko po dogovoru, zabruji apostolijat alexandrijski. Ukazaću vam na dva primera, ukoliko mi ih uredništvo Danasa ne otcepi od ostatka teksta.