Nataša B. Odalović

Ove nedelje najviše su me se dojmila medijska dešavanja u kojima su akteri bili: dva Aleksandra (Vučić i Karađorđević), dva Marka (Vešović i Karadžić), dve Mire (Marković i Bobić Mojsilović). Osim njih, od medija koji su nam na raspolaganju najjači utisak ostavili su mi: E-novine, Danas i Alo.

Udruženje „Vini Pu“ koje štiti fizička i metafizička prava medveda, bavi se negovanjem i unapređivanjem prijateljstva između medveda i ljudi, s posebnim osvrtom na razvoj empatije prema životinjama kod dece - najoštrije protestuje zbog zoofobne izjave lidera LDP Čedomira Jovanovića, kojom se širi mržnja i prezir prema životinjama, a medvedi stavljaju u kontekst nečuvene diskriminacije.

Ono biva i to da se pedofil na sudu brani predstavljajući se kao čovek koji mnogo voli decu i vaspitava ih tako da se u poniznosti Gospodu mole u klečećem stavu, biva, ne kažem. Svega smo se nagledali i na sve oguglali. Tako biva i da istih dvadesetak medijskih lica više od 20 godina drže banku i uče slobodi i nezavisnosti one koji su slobodni i nezavisni. Biva da najbogatiji u medijskoj sferi uče socijalnoj pravdi najsiromašnije novinare, koji godinama opstojavaju u profesiji bez tajkuna, bez krimosa, bez ijednog moćnika iza sebe.

Da li ste već rešavali psiho test: Pred dolazak NATO u Beograd, da li vas više nervira: a) Fon Rasmunsen, b) Fon Koštunica? c) nijedan, d) obojica i to veoma, veoma.

Zašto niko, sem Čede Jovanovića, nije oduševljeno i bez ograda čestitao vlastima hapšenje generala Mladića?

Novi modni detalj ove političke sezone jesu pokušaji privatizacije Novaka Đokovića. Ne, naravno, nije mladi vitez svetlosti pokušao da privatizuje nijedno državno preduzeće za sebe, nego su politički rivali unutar Srbije počeli ozbiljno, ali u nelagodi da merkaju Novaka. Idu izbori, ne usuđuju se da ponude cenu, momak je suviše svoj i drčan, a opet, licitiraju uveliko šta li košta taj stasiti svetski as, i šta s njim takvim - našim, a ničijim?

Izjavom o podeli Kosova Ivica Dačić nije učinio ništa što ne čine i svi drugi. Nije rekao ništa strašno. Od toga se ne suši kičma. Naprotiv. I Dačić je samo demonstrirao to da je sofisticiranija, genetski modifikovana verzija Slobodana Miloševića. A pri tom naveo ljubomorne protivnike da ga optuže da je novi Čeda. Super! Ta „dva u jednom“ ne bi smislila ni „Nestle“.

Mrtvo telo sedamdesetogodišnje žene, koja je u nekoj ubogoj udžerici kod Požarevca ili gde već, preživljavala sa svojom majkom hraneći se mahom iz kontejnera, inače staricom od 90 godina, pri tom slepom, oglodali su psi u krevetu u kojem je umrla. Slepa starica je šest dana čekala mrtvu kćer sedeći u toj istoj sobi i ne shvatajući zašto psi mljackaju i šta zvaću kada u kući nije bilo ni korice hleba. Šestog dana mučena glađu i žeđu počela je da doziva mrtvu kćerku, da kuka, vrišti dok komšije konačno nisu čule i zatekle prizor iz pakla. Ovo nije scenario novog REKOM spota. Mada po umetničkom dojmu - neodoljivo podseća.

Uskršnji, a potom i prvomajski praznici protekli su uobičajeno predapokaliptički, bez većih iznenađenja. Dok je zli tornado (onaj isti koji je jednom davno odneo malu Doroti iz Kanzasa u avanturu traganja za vrednostima na putu do čarobnjaka iz Oza) pustošio delove Amerike, NATO je, gađajući, jakako „legitimne vojne ciljeve“ ubio troje unučadi libijskog predsednika Gadafija, sve troje mlađe od male Doroti iz Kanzasa.

„Tajni pregovori - to je pleonazam. Nađite mi pregovore koji nisu tajni i ja ću vam uputiti javno priznanje“, reče Borko Stefanović odgovarajući Vjerici Radeti. „Javno priznanje, kolega, takođe je pleonazam, idemo dalje“, replicirala mu je briljantna Vjerica Radeta. Bio je to jedini reprezentativni detalj „dijaloga“ predstavnika Vlade i poslanika na pretprvomajskoj sednici, gde se nije znalo ko pije a ko Šarcu daje.

Boris Tadić nije Gadafi. Time nisam rekla ništa loše o Gadafiju. Ne poznajem “velikog srpskog prijatelja” Muamera, al’ vidim da Boris neće fasovati njegovu sudbinu. Jasno je da ovog proleća ni Evropa ni NATO neće bombardovati Srbiju zarad toga što opozicija štrajkuje, što je lider opozicije na aparatima zarad štrajka žeđu i glađu, a što većinski narod opasno biva uskraćen za hranu, ali ne svojom odlukom.

A, šta smo očekivali da će se desiti sa Cecom nacionale? Spaljivanje na lomači? Sve i da je Tomo Zorić, umesto ove pravne lakrdije, pristao da bude vrhovni Papa Inocent, koji bi predsedavajući turbo inkvizitorskim sudom sastavljenim od grešnika i fariseja, pa i organizovao neko suđenje od kojih ne bi ovoliko crveneli obrazi građana, probajmo da zamislimo ko bi sve trebalo da gori na takvoj lomači ako ne skupa sa, a ono, čak i pre Veličković-Ražnatović Svetlane?

U četvrtak ujutro, u Narodnoj skupštini Srbije, poslani(ca)k Vjerica Radeta rekla je pred celokupnom javnošću da se izvesnoj političkoj aktivistkinji, u nekom mestu u Srbiji, preti, citiram, „da će joj polomiti i ruke i noge ako ne napusti SRS“. Pre analize ovog citata podsetiću da je Danijel Defo, čuveni pisac i teoretičar književnosti, 1726. godine napisao i delo pod nazivom „Politička istorija đavola“.

Najpre je LDP kritikovala politiku DS „i Evropa i Kosovo“. Onda su manje više svi, osim poslovično anatemisanju sklonih radikala, otćutali SNP politiku „i Evropa i Kosovo“. Pokušao je Čeda. Ali, kakav promašaj, Jovanovićev dribling politikom „ni Gadafi ni Obama“, završio se autogolom plus do guše zaglibljenim kapitenom LDP među „kanibalima, klovnovima, i izvinjenjima, uprkos oduševljenjem Putinom“. Na sve to Vesna Pešić, nezvanični trener ekipe LDP, podnela je ostavku.

„Putine, Putine, ti si Zvezdin četnik, Putine“, orilo se Marakanom kada je sredinom prvog poluvremena harizmatični i moćni čovečuljak ušetao na stadion. Srpski mediji izveštavaju da se na tribinama Zvezdinog stadiona klicalo Putinu i Rusiji, a pogrdno skandiralo srpskom predsedniku. Ako je to istina, čije su to patriote dočekale Vladimira Vladimiroviča? Postoji li u Srbiji uopšte normalan srpski patriotizam? Sede li po tribinama babuške, ili cvet srpske omladine?