Nataša B. Odalović

Izvinjavam se unapred svim bukačima, huškačima i njihovim konzumentima zato što će ovo biti jedna tiha kolumna, u kojoj Mišković i Čeda neće biti podstrekivani na nastavak vatrenog obračuna svim sredstvima, pa koji preživi.

Šešeljevo uvodno izlaganje pred Tribunalom nije pokazalo ništa novo ni neočekivano o Šešelju, ali je, kako god okreneš, fama made in Srbija o ovom događaju pokazala nešto drugo, o čemu će se u narednih 15 godina uglavnom ćutati - mnogo toga je kazala o nama.

Poslednje dve godine, s akcentom na tekuću, tzv. ozbiljni mediji upadljivo forsiraju čelnu grupicu vodećih "čedista bez Čede" u istoj onoj meri u kojoj Čedomira Jovanovića marginalizuju i prepuštaju zaboravu.

Danas ćemo o motivima javnog angažovanja, uglavnom onog putem napisane ili izgovorene reči, kojoj je imanentan određeni politički stav. Jednako bismo mogli o muškatlama u bešamel sosu, sa dodatkom češnjaka. Ipak, biram traktat o motivima.

Odalović Jeste li videli onu vest koja nam je posredstvom agencija stigla iz Moskve, o krokodilu koji je ostao nepovređen nakon što je, zamislite, pao sa dvanaestog sprata zgrade u kojoj stanuje?

To što je Srbija lepa zemlja, nema nikakve veze sa time ko je na vlasti. Lepa je bila i pre Tita, lepa i za vreme Miloševića, lepa i danas.

Žao mi je što gospodin Polt odlazi, mada i sebi zvučim čudno kada to pišem. Već danima mislim kako će zatvoriti svoje kofere, u koje je prethodno pažljivo zapakovao albume, nekoliko suvenira iz Srbije, mrežicu za hvatanje leptira, nekoliko CD-ova s muzikom koju je ovde zavoleo, par sportskih dresova, grupne fotografije s nekom dečicom i svoj stari omiljeni kišobran, koji ne koristi odavno, ali ga svuda nosi sa sobom.

Iznenadni višesatni nestanak struje u noći između srede i četvrtka bio je u vaspitnom smislu i značajan i znakovit.

Tropske vrućine i nagla zahlađenja, pa mnogi ljudi baš i ne znaju šta im valja činiti, i onda umesto da poslušaju savete stručnjaka, čine baš nasuprot, svakakve gluposti koje im mogu naškoditi zdravlju, a, prema statistikama u "hitnoj" najveći broj "slučajeva", dešava se upravo zbog neadekvatnog ponašanja i prenebregavanja medicine.

Odalović Na kraju "Reči" Sartr zaključuje da svaki čovek vredi koliko i svaki drugi. Ništa epohalno, zar ne, ali hajde da zapamtimo ovu misao bar do kraja teksta.

Neki čitaoci zameraju to što se nisam osvrnula na humani gest predsednika Tadića koji je, kako vele, usvojio mače! Čak ga je, opet mi javljaju, za takav gest pohvalila i Biljana Srbljanović, a to bi već "valjalo čitati" kao vrlo značajnu stavku za dalji rasplet političko-dramaturško-zoofilijskih zbivanja u Srbiji.

Delu čitatelja zazvučaće bez sumnje paradoksalno, no isto tako procenjujem da će me većim delom čitaoci (oni "pravi"- na kraju teksta razrešenje navodnika) ne samo pravilno razumeti nego se i sasvim složiti u oceni, prema kojoj, i mada srpsku štampu zapljuskuje i potapa veliki talas "kolumnizma i kolumnista", politička kolumna i kolumnističko pisanje, ("političko" shvaćeno u širem značenju) - u fazi su umiranja.

Čujte, pa ako je svet globalno dofurao do samitovanja o tome kako da, pa bar najbogatiji i njihova potomčad, nekako preguraju pomor koji planeti Zemlja preti od posledica globalnog zagrevanja, i ako se, a fakat je, i na takvom samitovanju, prve svetske kravate međusobno plješću po zadnjicama i jedni drugima osmehuju onako humani, zabrinuti i iskreni kako ih je božji antipod već stvorio prema svojoj slici, te dok, praktično, raspravljaju o globalnom uništenju planete koje neumitno dolazi, ali ne niotkuda no glavom i bradom kao posledica forsiranja globalnog zatezanja i posledično tome ratova, uništavanja, proizvodnje oružja za masovno ubijanje, etc.

Evo kako, jednoj još relativno normalnoj kontemplirajućoj osobi, objektivno (bukvalno) gledano, nakon nedelju dana provedenih u pomnom proučavanju svega postojećeg na politsceni Srbije: od izjava političara i predstavnika nepostojećih državnih institucija, preko izjava i oporuka ostalih kontroverznih momčadi, izgleda politsit (politička situacija) Srbije. Napominjem da je osoba punoletne dobi, te da nije reč o malom Perici.

O srpski Kremu od principa: tzv. državnici, političari, opozicionari, savetnici, analitičari i ostali govnari! Da niste kupili javno mnenje, da niste urnisali medije i ljudsko poštenje, da niste ubili nadu mladim ljudima, da one koji ne pristaju ne smatrate zabludelima ili ludima, da se niste obračunavali hicima sa raznim licima pre nego što uzeste lica anđela, da umetnike, bivše muzičare buntovnike, i sve što bi moglo da izbegne dobrovoljnom leganju na astal za društvenu lobotomiju i civilnu samokastraciju niste već kupili da rade, tobože, za naciju, danas ne biste vi nas u zdrav mozak, umesto naroda vi biste konzumirali prozak, a samo jednu zapovest bi dobili, ali ne od boga, već od naroda, te niže rase, u odnosu na vas bede elitne, i džaba tad bi vam bili vaši računi i vile i skupa kola i osiguravajuće polise, o zemljo Srbijo, otvori se uz samo jedan poklič: Nosite se! (Da se koristi u pristojnim kućama, glagol bi bio uličarski.)