Nataša B. Odalović

Je li ovo finiš? Ima li dalje od ove apsolutne pometnje u Srbiji, otimačine i laži-maži politikanstva u kojem svi kojima je zakon bezakonja to omogućio, neovlašćeno koriste ili rasprodaju ono što je još preostalo od Srbije, a siromašne građane koje su još jednom prevarili, za to vreme opšteg drpisanja, zaluđuju kojekakvim, s jedne strane kvazipatriotskim a sa druge strane kvazimoralnim, tj. moralizatorskim pričama. U suštini i jedne i druge boli uvo.

Baš kada htedoh da pišem o novonastalim problemima u vezi sa (ne)sastavljanjem nove vlade, sasvim slučajno nabasah na vlastiti tekst, takođe iz februara meseca, one godine kada je sastavljana ova, sad odlazeća vlada. Neverovatno, ali, uz male razlike, gotovo, ista meta - isto odstojanje.

Nedovoljno precizirana dijagnoza onog šizoidnog sindroma koji našu državu nagriza od dana kada je počela da se uvišestručuje, najpre u prve dve, a kasnije i mnogo više Srbija, oduvek je imala i svoje propratne simptome. Jedan od najupečatljivijih svakako je i jedno takmičenje naših državljana, koje bi po svojoj bizarnosti zasluživalo da se nađe kod Ginisa, ako već nije opisano u nekoj luiskerolovskoj literaturi, gde je dostići vrhunski apsurd - cilj koji vodi raspadu sistema.

Odalović Ovaj tekst ima za cilj da ukaže na to koliko je, u simboličkom ali i doslovnom smislu, značajno ko će u Srbiji biti ministar policije. Da bi to bilo jasno, od ogromne važnosti je shvatiti da i pored gomile velikih i malih gafova, istinitih i lažnih optužbi na račun sadašnjeg ministra policije Dragana Jočića, svako onaj ko pretenduje na njegov portfelj, a teško ga kvalifikuje po medijima, mora, pre nego li se i usudi da sebe ozbiljno kandiduje za ministra policije, pokazati i dokazati naciji svoje čiste ruke, i osvrnuti se iza sebe, dobro odmerivši koliki je eventualni rep koji eventualno za sobom vuče.

Sposobnost izbora nema drugi zadatak do li da izabere životna načela ili pravila po kojima se čovek upravlja. Tako definisana sposobnost izbora podrazumevala bi da se daljim promišljanjem upuštamo u sferu govora o moralnosti (nemoralnosti). To ovom zgodom, međutim, nećemo činiti.