Nataša B. Odalović

Varljivo leto 2016, dragi moji, čas kiša, čas žarko sunašce, rečju omorina - smorina.

Velka Britanija izlazi iz EU. Ljude zaposlene u Ambasadi SAD napadaju što su se šetali s građanima u protestu "Ne da(vi)mo Beograd".

Na pretpremijeri predstave "Petar Pan" preminuo je Milorad Mandić Manda u ulozi Kapetana Kuke. Imao je 55 godina. Bio je odličan glumac, ali medije je u poslednje vreme "intrigiralo" baš njegovo voditeljstvo neke emisije u kojem mu je suvoditeljka poznata starleta. Čitala sam kako Manda upozorava medije da prestanu da ga ispituju o koleginici voditeljki, i da ako nemaju ništa pametnije, posle toliko uloga, najbolje da ga ne pitaju ništa.

Aleksandar Vučić konačno otkrio odgovorne za rušenje u Savamali. I šta? Čini se da je istog časa prestalo da bude važno rušenje, fantomke, misteriozna ili prirodna smrt noćnog čuvara koji je doživeo stres te večeri, pa čak i sami odgovorni (ako se dokaže da su odgovorni) na koje je Vučić ukazao. Sad je tema, ako uspevam da razumem, tajming saopštavanja, zašto tek sad kaže itd.

Smatram da posmrtni ostaci Nikole Tesle ne treba da budu sahranjeni u Muzeju već na nekom prikladnom za sahranjivanje mestu, sa svim počastima koje zaslužuje ovaj neponovljivi velikan. Neću se tući sa onima koji smatraju suprotno.

Vučiću, za ime Boga, pa pročitajte, čoveče, taj izveštaj ombudsmana, ništa vas ne košta! U međuvremenu je, da li su vas obavestili, preminuo nesrećni čuvar, Slobodan Tanasković, svedok trilera "Fantomka u Savamali".

Izvinjavam se što ću biti politički nekorektna, ali zaista ne mogu da se ne čudim ovolikim, već, potencijalnim predsedničkim kandidatima, i tolikoj medijskoj pažnji koju dobijaju, a izbori će biti 2017. Neka, valja se, reći će neko, ne treba gojiti prasad na Božić, nego od Uskrsa 2016, tj. na vreme.

Meni se čini da su način na koji pojedini mediji izveštavaju o tragičnim događajima, nesrećama ili bolestima ljudi, poznatih ili manje poznatih, poslednji u nizu je slučaj nesrećnog pada glumice Nede Arnerić, i način na koji pojedini predstavnici vlasti govore o slučaju rušenja nelegalnih objekata u Savamali - u simptomatičnoj korelaciji.

Neka svako tumači po svome, ali dozvolićete, mene situacija u kojoj, nakon što su pomoću DS (Pajtić), i ostalih demokratskih lidera, Dveri preskočile cenzus i ušli u Parlament, neodoljivo asocira na scenu iz filma "Mi nismo anđeli", ono kada svim porocima sklon glavni lik Nikola (Nikola Kojo) završi potpuno pijan u krevetu s baba serom (Eva Ras), a ujutro nema pojma kako je tu dospeo, i pita nju je li moguće da su nešto radili te noći, na šta baba Sera klima potvrdno i pokazujući prstima odgovori: Tri puta (skoro pa cenzus). Kojo beži glavom bez obzira od te situacije, od sebe, i valjda tu negde počinje njegovo preumljenje.

Neka svako tumači po svome, ali dozvolićete, mene situacija u kojoj, nakon što su pomoću DS (Pajtić), i ostalih demokratskih lidera, Dveri preskočile cenzus i ušli u Parlament, neodoljivo asocira na scenu iz filma "Mi nismo anđeli", ono kada svim porocima sklon glavni lik Nikola (Nikola Kojo) završi potpuno pijan u krevetu s baba serom (Eva Ras), a ujutro nema pojma kako je tu dospeo, i pita nju je li moguće da su nešto radili te noći, na šta baba Sera klima potvrdno i pokazujući prstima odgovori: Tri puta (skoro pa cenzus). Kojo beži glavom bez obzira od te situacije, od sebe, i valjda tu negde počinje njegovo preumljenje.

Znam da je nekima ključno brojanje glasova, cenzusi, i o tome ću. Znam da je drugima ključno kadrovanje, koalicije.. Ipak,ubeđena sam da bi za sve nas ključna tema morala biti ona od čijeg ishoda će za svakog normalnog čoveka u Srbiji zavisiti mišljenje o tome jesmo li uopšte imali izbore, ili smo sanjali, hoćemo li više ikada izaći na izbore, ili će nas sanjati (političke stranke i lideri) od sad pa nadalje. Zbog značaja ovog događaja prenosim deo vesti objavljene u Danasu, još jednom:

ilion pregleda nove pesme Beogradskog sindikata "Sistem te laže", objavila "Politika". U "online" izdanju Politike okačen je spot ove pesme. Slično se dešava u još nekoliko ozbiljnih štampanih medija, nisam proveravala sve TV stanice, videla sam da ih "lajkuje" TV N1, možda i mnoge druge, nebitno. Hoću da kažem ova stvar koja je protiv sistema, protiv MMF, evropskih, američkih i domaćih zvaničnika, dobila je širok sistemski publicitet. To je fenomen redak, i zato zaslužuje pažnju.

Ovako: Novinarku Svetlanu Božić Krainčanić smesta, bez daljeg mešanja politike, vratiti na posao. Kako objašnjavati ono što i dete razume? Ovako, na primer...

Ne, nije me obradovalo, naprotiv, ali, priznajem, gotovo sam sigurna da je istraživanje koje je agencija ProPozitiv napravila za Danas - nažalost, plus minus nekoliko procenata, tačno. Još manje me je obradovao način na koji je Bojan (Pajtić) reagovao na ovo istraživanje.

I nakon što je Haški tribunal u četvrtak presudio da Šešelj nije kriv ni po jednoj tački optužnice velika licemerna predstava, svojevrsni bal pod maskama, gde svako lice krije lica još, i gde niko više niti misli to što govori, niti uopšte pretenduje da iznosi mišljenje ako nema sigurnu računicu za to, u Srbiji i delomice u regionu, nastavlja se. Mrzeli ga ili voleli, užasavali ga se, gadili i odricali ili nekritički obožavali, Šešelju se jedno mora priznati: Jedini je i pre odlaska u Hag, i u vreme boravka tamo i nakon povratka, o sebi i Hagu imao petlju da kaže u svakom trenutku samo ono što apsolutno i misli. Sve ostalo što gledamo je manje više otužno pretvaranje i mimikrija.