Nemanja Rujević

Institucije su rekle svoje! Niko nije kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije, štaviše, treba proveriti da li je naš kolega ubijen na Uskrs pre četvrt veka, da li mu je neko pucao u glavu i srce u beogradskom haustoru ili je sve plod kolektivne uobrazilje, a Ćuruvija i danas pije mohito po kiparskim plažama i smeje se vestima o sebi.

Kolektivni um poznat kao Kolegijum RTS-a ovih dana se dao u pijačnu raspravu sa predsednikom jedne opozicione stranke, sve pršti od otvorenih pisama.

Poštovana čitateljko i čitaoče, pred tobom je stota Vaservaga. Znam, jer numerišem kolumne kad ih šaljem mudrom uredništvu Danasa.

Moja generacija novinara verovatno će imati neslavnu obavezu da sahrani novine. Da ih poslednji put pažljivo presavije, položi u grob i održi im opelo. Jer, kažu, štampa umire.

Kažu kakav ti je Božić, takva ti je cela godina. Naš predsednik je, da se ne urekne, na Božić pohodio studio televizije Pink i Jovanu Jeremić, koja je iz nekog razloga bila u crnini.

Ah, opet je ono doba godine kad se gledaju bečki muzikanti i skijaški letači u Garmiš-Partenkirhenu, kad se okrajcima omazuju ostaci ruske salate i krajnjim naporima vari previše sarme - mada šta je uopšte previše ako je kupus dobro kiseo, a sarma dovoljno masna?

Ima onaj vic kad vladika dolazi u posetu seoskoj crkvi pa kritikuje lokalnog popa: „Zašto zvona ne zvone da objave moj dolazak?“ A ovaj mu kaže: „Vladiko, ima barem hiljadu razloga, ali prvi je što nemamo zvono.“

Platio bih da sam mogao da budem muva na zidu dok su čelni ljudi „Srbije protiv nasilja“ većali šta da rade pred kraj izbornog dana. Da čujem tok misli koji je doveo do fijaska.

Kako li izgleda to kad partija pozove? Hej, pravimo spisak podrške predsedniku, „knjigu kulturnih i pristojnih ljudi“, hoćeš li da te metnemo tamo?

Zamena teza je retorički trik u kojem se ne odgovara na argument sagovornika, već na sličan argument koji niko nije izneo. Ti kažeš: „Ovce su uglavnom bele.“ Sagovornik bi da te potuče, pa kaže: „Ne, ima i crnih ovaca.“

Šta radi Stanko? Kaže, pre je bio u pošti, a sada šlepa, cepa drva, svašta radi da preživi. I da, ima neke organizacije koje dobijaju silne pare na državnim konkursima, ali toga jedva da se seća.

Dosetka kaže da je demokratija najgori oblik vladavine, ako se ne računaju svi ostali. Možda je ta dosetka još uvek tačna, mada nisam siguran. 

Ovih se dana Ivica Dačić požalio Ljiljani Smajlović na crna vremena. Na vremena kad je opozicija bila progonjena i gažena, a na vlasti bile kabadahije spremne da skidaju glave političkim protivnicima samo da bi se kandžama držali za vlast i narodne pare.

Ursula fon der Lajen nam je svratila u backyard Evropske unije, to stražnje dvorište kojeg se Brisel seti kad je neki belaj. Šefica Evropske komisije je stigla natapirana, vitka i u žaketu, i ista takva otišla posle turneje tzv. regionom.

Neki ljudi su blaženi kratkim pamćenjem, što im valjda štedi gomilu živaca. Neki smo prokleti memorijom. Recimo, moj mozak ima posebnu particiju u koju smešta bizarne novinarske bravure čija je jedina upotrebna vrednost da mogu biti zgodan početak kolumne.