Nina Savčić

Nema veze s politikom, tema je potpuno ljubavna. Jer, o čemu drugom pred Dan zaljubljenih.

Kada sam jednom prilikom pisala o seriji Seks i grad, stavila sam je u kategoriju sitkoma. Stručna javnost, bar onaj njen deo koji se pita, vratila je tekst sa napomenom da je u pitanju sapunska opera. Ne vredi objašnjavati, ostavila sam neku neodređenu formulaciju i nisam se bavila žanrovskim određenjem. Naime, ova poznata serija sa mnogo sezona i sa neumornim reprizama, ima elemente i jednog i drugog žanra. Ali ima i dodataka. Pošto se oslanja na ikonografiju modnih časopisa, ona uz žanrovsku mešavinu nosi i zanimljive kombinacije medija. Pripada nekom hibridnom ostvarenju. Zato je veoma zanimljiva.

Od 15. januara naovamo, glavni problem novoizabranog UO RTS-a je učešće gospođe Šujuice u rijelitiju. Mene to ne šokira, svi imaju pomalo putera na glavi. Ali... da li je neko, iko, video njene slike? Slično se pitam i za A. Komnenovića, svežeg člana UO RTV-a. Našla sam njegovu prijavu u PDF-u. Tu čitko piše da je on "jedan od najpoznatijih i najpriznatijih audiovizuelnih umetnika sa ovih prostora". Nije precizirano koji je prostor u pitanju, ali ako se proteže čak do Beograda, biće da sam prespavala celokupnu njegovu bogatu umetničku karijeru. A prespavao je i Gugl.

Ne bih volela da zvučim sentimentalno, ali... zvučaću upravo tako. Mučno mi je bilo da gledam Bouvijeve nove spotove, posebno otkako su objavili da preminuo.

Godina se završava zanimljivo, bar likovno obojena suprotnostima. Ruski konstruktivisti i hiperrealista. Svaki put kad se primaknem Kalemegdanu, mali prostor Salona zatvorenog muzeja me vuče, ne mogu da se oduprem. Monumentalne i suptilne, Helnvajnove fotografije prikazuju realnost bogatiju od same realnosti. Njihova emotivna snaga ispunjava umetnikovu nameru da provocira. Ne možete pogledati i otići svojim poslom, ostajete ganuti zadugo. U Beču su plakali pred njegovim radovima, ja svoja osećanja ponovo i ponovo istražujem kad gledam fotografije i slike. Tolika brutalnost i tolika nežnost u istom trenutku.

Virusi se motaju oko nas, nemoguće je ostati nezaražen. A kad već s vremena na vrema morate da padnete u krevet, najpogodniji trenutak da se to desi je tokom svetskog prvenstva u snukeru. Tek da niko ne šizi što satima gledate kako se uglačane kugle šetaju po zelenoj čoji. S druge strane, najgore vreme da se razbolite je dan-dva pred slavu, kada je na vas došao red da mešate sastojke i opijate goste. Ali... i to prođe. Gosti odu, zapitate se hoće li vas neko optužiti da je zbog vas uzeo bolovanje, onda se setite da život daje i uzima, narušena prijateljstva se rasturaju, kvalitetna opstaju i krivica se smiri. Zatim rasklonite sve, navalite na kolače ako grlo nije previše nadraženo pa ne trpi šećer, legnete pod ćebe i zgrabite tablet da čitate tvitove i druge gluposti koje ne opterećuju.

Mislila sam da izbegnem ovu temu, dosta se vrtela. Ali, kad sam pre dva dana otvorila Jutjub, kao prvi predložen, izdvojen, namestio se prilog "Dvadeset šest sekundi sa Gašićem". Postoji dodatni motiv: ako nam svako čudo ne bude samo tri dana možda ćemo postati pametniji. Glavni akter događaja (da nismo u Srbiji, nazvala bih ga incidentom), kao što znamo, udara na više nivoa - rodnom, profesionalnom, društvenom, opštem. Pogledala sam snimak nekoliko puta i iznenadila se koliko je ministar (aktuelni) meko, spontano ispustio iz sebe spornu uzvičnu rečenicu. Lako kao da izgovara: "Baš volim ovaj decembar kad ovako fino zahladni!" (s neusiljenom radošću Perinog lovca što pevuši: "Ala volim pitu od detlića!").

Određene oblike savremene zabave ne mogu da razumem. Tu pre svega mislim na besomučno igranje kompjuterskih igrica i na sate i dane provedene u ređanju Lego kockica. Iako možda pomažu u fazama razvoja nekih sistema kod dece, kad postanu opsesija odraslih izgledaju mi kao teško dangubljenje i ozbiljan izlazak iz realnosti.

Pre nedelju-dve čitala sam o značaju kompeticije za opstanak, u tekstu skupine miševa, ali zapravo bilo koje grupe. Ako članovima neke zajednice oduzmete razloge za takmičenje, jačaju vrlo destruktivne sile i grupa polako nestaje: gubi se potreba za napredovanjem, gubi se seksualni nagon, potreba za potomstvom.

Danas (25. novembar) je Dan borbe protiv nasilja nad ženama. To znači da se izlazi sa jezivim statistikama, da se pokazuju slike pretučenih žena, da od sutra ponovo počinju da se skupljaju podaci za sledeću godinu.

Skoro sam pročitala, dizajneru je kod dizajna najznačajniji potencijal predmeta da inspiriše. OK. To je kruženje kreativnosti u umetnosti. Zato me je novi Bond namučio.

Verovatno je tako u svakoj školi. Postoji ekipa A i ekipa B. Jedni za druge misle da su seljaci, a ko je seljak, u tom dobu se ne zna. Da bi se to shvatilo, potrebno je da prođe mnogo vremena, da se odraste. Onaj ko odraste na taj specifičan period u životu može da gleda malo drugačije. Onaj ko ne odraste... Ništa, ostaje sa starim odgovorima na nadražaje iz okoline: durenje, adolescentsko ubeđenje da je on centar svemira i da je uvek u pravu, mlataranje rukama, razbijanje svega po kući, učionici... Onaj ko ne odraste (zadrži, dakle, tinejdžersko ponašanje), a domogne se PRESS kartice, isto može da radi i pred kamerama.

Neke reči se od upotrebe ne izližu, neke se isprazne ili im značenje prokliza, neke počnu da označavaju druge pojave, predmete... pojmove. Recimo "komšija". Pekabeta je imala slogan "Dobro jutro, komšija". Bio je to vrlo dobro osmišljen poziv u kupovinu u vreme kad se industrija slogana kod nas tek formirala. Možda mi je tada komšiluk bio mnogo prijatniji nego sada pa je ton kojim je zračio pozdrav odštampan na kesama bio topliji.

Pre nekoliko godina, na Sajmu sam našla knjigu Vudija Alena äKratak, ali koristan, vodič kroz građansku neposlušnostô. Pročitala sam je tek sad, naslov mi nije dozvolio da je u čišćenju starih, zaboravljenih knjiga poklonim. Razočarenje. Mnogo je bolji u filmovima. O neposlušnom građaninu ništa vredno pomena. Ostala sam da se pitam kako bi izgledao neposlušni građanin Srbije sad. Recimo, onaj ko pljuje po ulici nije neposlušan već nepristojan. Onaj ko ne plaća infostan je autodestruktivan jer Organi neće da ga zaobiđu već će mu naslagati nule za kamatu, a onda će da ga isključe. A nastaviće da mu obračunavaju kamatu. I RTS. Onaj ko tuče ženu je nasilan, onaj ko se drogira je omamljen.

Ne zavisi od mene hoće li se naplaćivati TV pretplata, pa o tome niti razmišljam niti čitam. Ni to što je gospodin Premijer (nije previd lektora) uveravao nas, ako ne gledaoce, ono korisnike električne energije, da će se RTS plaćati iz fondova koje ne punimo direktno već indirektno nije neka tema.