03.02.2013. 17:22
Nekako je ovim stranicama izmakao film Bena Afleka „Argo“ u vreme njegovog prikazivanja na loše osmišljenoj i još gore posećenoj Sinemaniji prošlog oktobra. Deluje kao propust ali budući da sam u tom trenutku rešio da odgledam „Rđu i kost“ i „Poslednju stražu“, ne može se reći da je intuicija bila pogrešna pošto su i jedan i drugi na svim nivoima veći filmovi.
23.01.2013. 18:37
Kada bismo zamislili upitnik koji bi odredio prisustvo ili odsustvo elemenata koji čine jedan kompletan film i primenili ga na špageti vesterne, na prvom mestu bi morala da bude atmosfera, i tu bi se moralo štiklirati debelim markerom.
19.12.2012. 18:14
Negde je rečeno da priča čiji kvalitet zavisi od iznenađujućeg kraja verovatno za početak nije bila dovoljno vredna da bi bila ispričana. Možda je tako. U svakom slučaju, jako je teško govoriti o filmu Anga Lija „Pijev život“ a ne dotaći se njegovog razrešenja, ili barem puta koji dovodi skoro do samog razrešenja. Radnja filma započinje u Montrealu gde mladi britanski pisac prilazi Indijcu Paju (Irfan Kan i, većim delom, devetnaestogodišnji debitant Suradž Šarma), sa preporukom njegovog navodnog ujaka da će tu čuti odličnu priču koja će ga spasiti kreativne krize.
05.12.2012. 16:14
Kada sam imao četrnaest godina pala mi je na pamet genijalna ideja da napišem SF roman čija radnja počinje u Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata i tiče se nekakvog vremeplova koji KGB želi da iskoristi da eliminiše neprijatelje poretka (o da, kakav nerd, imao je i naočare nosio i bele New Balance patike...). Dalje bi se radnja nastavila tako što bi vremenski agent bio poslat u Jugoslaviju 1947. godine (ili možda Kumrovec 1892, ko bi ga znao).
02.12.2012. 16:47
Često korišćeni citat iz poslanice mog imenjaka Korinćanima govori o ljubavi, veri i nadi, izdvajajući ljubav kao najvažniju. Istina, neki prevodi umesto nade navode milosrđe, stavljajući ga ispred ljubavi, no, kako i austrijski reditelj Ulrih Zajdl termine koristi kako bi postavio tematski okvir (čak i ne navodeći njihovo poreklo, usput izbegavajući pretenciozne natpise pre špice) verovatno bi u začetku valjalo izbeći nekakvu teološku raspravu.
29.11.2012. 17:16
Filmski autori koji su pre toga godinama pisali filmske kritike, nedostatak želje da se kod gledaoca izazove empatija prema junacima, negiranje klasičnog narativa, teorijsko poigravanje formatom trake... aah, predivni svet festivalskog filma. Kada je u pitanju Leo Karaks, dilema koja je postojala nakon filma „Mauvais sang“ iz 1986. godine ostaje i gotovo tri decenije kasnije.
23.11.2012. 18:26
1849. godine, u južnopacifičkoj ostrvskoj, malo je reći, zabiti, mladi američki advokat (Džim Stardžes) sklapa (mada u početku nije toga svestan) prijateljstvo sa crnim robom koji kasnije postaje slepi putnik na jedrenjaku koji kreće ka San Francisku, dok u isto vreme advokata napada misteriozna tropska bolest koju bizarnim metodama leči brodski lekar (Tom Henks);
12.11.2012. 16:39
Bosanski film „Djeca“ Aide Begić na prvi pogled je naturalistička priča o tranzicionom beznađu. Recimo, dvadesetpetogodišnja Rahima (zovu je Mima), urbana ali tradicionalna muslimanka (kako u Bosni kažu, „pokrivena“) i njen petnaestogodišnji brat Nedim ratna su siročad koja se izdržavaju od njene plate koju dobija kao kuvarica u novokomponovanom noćnom klubu/restoranu za pobedničku klasu u novim okolnostima.
07.11.2012. 17:28
Za razliku od politički korektnih autora dokumentarnih filmova koji istražuju poziciju obespravljenih manjina ili, na direktan način, probleme unutar visoko razvijenih evropskih ili severnoameričkih društava, Danac Mads Bruger bavi se, na prvi pogled, apsurdom i ludilom koje se može naći u politički anahronim državama kao što je, u „Crvenoj kapeli“, Severna Koreja, ili, u filmu „Ambasador“, zemljama trećeg sveta. U srži Brugerovog agresivnog postupka nalazi se prevara.
06.11.2012. 17:24
Na početku romana „Kazino Rojal“, u rečenici kojom Džejms Bond započinje svoj put kroz istoriju popularne kulture, Ian Fleming nas obaveštava kako njegov junak „odjednom shvata da je umoran“. Uopšte, neka vrsta neizlečivog umora obavija literarnog Džejmsa Bonda, barem u prvoj knjizi. Moglo bi se čak reći da se oko njega širi zadah smrti. Kada na kraju prvog poglavlja Bond konačno zaspi, pomalo kao mašina, prvo, ležeći na jednoj strani, razmislivši o onome šta je tog dana uradio i šta ga sledećeg čeka, zatim kada se prebaci na drugu, brzo ugasivši svoj operativni sistem, pisac primećuje kako „kada su toplina i duhovitost njegovih očiju iščezli, njegove crte lica postaše ironične, brutalne i hladne“.
04.11.2012. 17:13
U zaostalom libanskom selu, u kojem valja popeti antenu na obližnje brdo da bi se uhvatio TV signal, mada je teško zamisliti da tu ne postoji neki lokalni heroj sa mercedesom i satelitskom antenom, tinja vekovni sukob hrišćana i muslimana.
01.11.2012. 17:07
Nakon što je kao scenarista učestvovao u bezobraznom prekrajanju istorije filmom „U-571“ (ispalo je da su Amerikanci a ne Englezi zaslužni za zaplenu mašine za kodiranje „Enigma“) za šta se kasnije izvinjavao ali tada je već bilo kasno, Dejvid Ajer se posvetio pisanju scenarija, kasnije i režiranju priča koje mnogo bolje poznaje, baveći se kriminalom na ulicama Južnog Los Anđelesa. Teško je, sada, kada je Džoe Karnahan („Narc“) prešao na druge, manje vredne teme, a Alan Korno nije više među živima, u svetu pronaći autora toliko okrenutog sveobuhvatnom prikazu policijskog posla u okviru žanrovskog filma.
29.10.2012. 17:30
Džejms MekTig je na, u njegovom slučaju posredan način, nepovratno uključen u popularnu kulturu i političku ikonografiju početka XXI veka, potpisujući film „V for Vendetta“ čiji su glavni lik i maska Gaja Foksa koju nosi postali simbol antiglobalističke i antikapitalističke borbe da se svet promeni u... nešto drugačije, šta god to bilo. No, „posredan“ je ključna reč jer MekTig je reditelj zanatlija, dugogodišnji saradnik braće Vahovski koji je tek egzekutor tuđih ideja i neko ko transformiše komplikovane, gotovo teorijske scenarije u dinamične, akcione filmove.
12.10.2012. 17:48
Iako, slično kao u slučaju serijala „Pritajeno zlo“, novi „Sudija Dred“ zapravo nije američki film, već novac dolazi od nekakve indijske medijske korporacije (dok je mesto snimanja Kejp Taun), mesto radnje jesu postapokaliptične SAD te nije neprikladno, u ilustraciji ljudske ideološke opredeljenosti upotrebiti jednu američku mudrost koja kaže kako je Demokrata zapravo Republikanac koga još uvek nisu opljačkali na ulici. Poenta je jasna, suočavanja sa surovošću sveta naše umerene stavove pune saosećajnosti prema ljudskom rodu bacaju u vodu i pretvaraju nas u crve koji traže da vlast primeni svaku moguću surovost prema izvorima opasnosti.
24.09.2012. 17:00
Prvi „Resident Evil“, snimljen pre deset godina, neobična je zverka po više osnova. Zasnovan na japanskim kompjuterskim igrama, produciran od strane nemačke kompanije „Konstantin Films“ (čiji je prvi rad bila „Beskrajna priča“), sniman u Berlinu u nekoj vrsti žanrovsko-produkcijske konstrukcije u kojoj, par godina ranije, ne bi bilo neobično zamisliti Kristofera Lambera.
