15.06.2012. 19:29
ASH: You still don’t understand what you’re dealing with, do you? Perfect organism. Its structural perfection is matched only by its hostility.LAMBERT: You admire it.ASH: I admire its purity. A survivor... unclouded by conscience, remorse, or delusions of morality.Alien (1979)scenario: Den O’Benon
29.05.2012. 16:48
Glavni junak u filmovima Saše Barona Koena uvek je zatucani autista (ne u medicinskom smislu, naravno), bačen u svet koji ne razume i primoran da preispita svoje čvrsto ušrafljene stavove o društvu. Međutim, tokom Boratovih ili Brunovih susreta sa pripadnicima političkih organizacija ili manjina, feministkinjama, američkim običnim ljudima, shvatamo da je ceo svet takav, da se svako nalazi u zatvoru svojih društvenih stavova i komedija dolazi upravo iz potpunih, gotovo apsurdnih kontrasta mišljenja, iz zla izazvanog neznanjem.
22.05.2012. 18:48
Kako vreme nastavlja svoje neumitno odmicanje, postaje sve teže uplašiti filmsku publiku već naviknutu na uobičajena rediteljska rešenja. Pri tome, ne misli se na momenat šoka koji će uvek biti moguće izazvati naglom primenom muzike (obično jedan akord odsviran gudačkim instrumentima) ili iznenadnom pojavom nečega pretećeg (mada, kada vidite da u kompoziciji kadra postoji suvišni prostor odmah znate šta sledi).
10.05.2012. 18:17
Ekvivalent „Osvetnika“ u srpskoj kinematografiji bio bi film u kome bi na jednom mestu bili sakupljeni Prle i Tihi, Nikoletina Bursać, Valter i, recimo, Ljubiša Samardžić iz „Partizanske eskadrile“. Jedna od zagonetki ovog, svu ideološku pogrešnost partizanskog filma na stranu, misteriozno zabavnog koncepta bilo bi teško pronalaženje ženskog lika adekvatne jačine i sličan problem imali su i autori „Osvetnika“ u kojima Skarlet Johanson na momente deluje kao jedina žena u društvu koje gleda prenos finala Lige šampiona. Fabula „Osvetnika“ je jednostavna mada na momente može da izmakne gledaocu koji nije upoznat sa likovima i pričama iz stripova kompanije „Marvel“.
26.04.2012. 19:09
Tamo negde 1996. godine imao sam sedamnaest godina i nisam baš znao koju muziku slušam mada su moji prijatelji voleli metal, Novi talas i Novi primitivizam a roditelji Otisa Redinga i jednom sam pušio travu sa čuvarem gimnazije i u određenom periodu sam čitao isključivo Hemingveja (otud, je l’, i konstrukcija ove rečenice) i nekako mi se svideo kraj knjige „Za kim zvono zvoni“ kada onaj tip za koga ne mogu da se setim kako se zvaše ali znam da ga je u filmu koji nikad nisam gledao igrao Gari Kuper umre onako besmisleno ali vredno i na žurkama mog odeljenja se slušalo
18.04.2012. 18:54
Razlozi zbog kojih triler jednostavno ne uspeva da pronađe svoje prirodno mesto u srpskoj kinematografiji najverovatnije se svode na višedecenijsku netrpeljivost komunističke ideologije prema žanru u književnosti i filmu. U „Grešnici bez greha“ Koste Novakovića iz 1927. godine, posmatrajući osnovnu fabulu, koliko god da je naivna, gledalac u dovoljnoj meri može da poveruje u bandu lopova i prevaranata koja se krije u praznim bogataškim kućama i predstavlja opasnost za čednu heroinu. Blesavo je, ali na nekom nivou dovoljno približno tadašnjoj kapitalističkoj realnosti.
05.04.2012. 21:15
Tema smrtonosne igre do istrebljenja stara je koliko i zvučni film i omogućava nam da prateći kroz decenije motive organizatora i profile učesnika analiziramo razvoj ljudskih strahova. U filmu „The Most Dangerous Game“ iz 1932. godine grof Zarof, aristokrata i gospodin sa kojim bi svakako bilo prijatno provesti sofisticiranu večeru (naročito iz ugla gledaoca kojeg po izlasku iz bioskopa očekuje borba na život i smrt u okviru ekonomske krize tridesetih), nedovoljno ispunjen lovom na krupnu divljač, koristi brodolomnike na svom privatnom ostrvu kao ljudsku lovinu.
05.03.2012. 19:31
Već planetarni uspeh nemog filma „Glumac“ („The Artist“ u daljem tekstu), u vremenu sve većeg razvoja 3D tehnologije koja polako ali neumoljivo putem televizora osvaja i dnevne sobe, može se posmatrati kao kratkotrajna potreba publike za predahom od dehumanizujuće digitalizacije ili, šire, kao sasvim zabrinjavajući pokazatelj pogrešnosti vremena u kome živimo. Francuz litvansko-jevrejskog porekla Mišel Azanavisjus očigledno je osoba koja voli da gleda u prevashodno filmsku prošlost.
02.03.2012. 18:43
Razlozi koji nateraju reditelja da napravi višegodišnju, ponekad višedecenijsku pauzu između dva filma različiti su od čoveka do čoveka ili ponekad od jedne političke situacije do druge. Već smo apsolvirali dvadesetogodišnju pauzu Terensa Malika između „Dana raja“ i „Tanke crvene linije“ kao rezultat sa jedne strane opsesivnog ponašanja kada je u pitanju kontrola nad sopstvenim delom, sa druge ličnog izbora života fizički dalekog od mesta na kome se prave filmovi kakve je on navikao da stvara.
01.03.2012. 20:00
„Džejn Ejr“ američkog Japanca Karija Fukunage (mlad momak, rođen 1977.) već na samom početku donosi ekstremnu dramaturšku promenu započinjući od Džejninog bekstva iz Tornfilda, što celu priču pretvara u ogromni flešbek. Takvi postupci mogu biti diskutabilni, naročito kada je nova verzija zapravo i dalje klasična po svim drugim osnovama.
28.02.2012. 20:36
Pisanje scenarija za biografski film u principu ne bi trebalo da se razlikuje od bilo kog drugog. Prvo bi trebalo odgovoriti na pitanje o čemu je priča, zatim na koji način će da bude ispričana i kada se ti početni problemi reše, kasnije bi sve trebalo da ide bez većih nedoumica, naročito ukoliko je glavni lik filma neko čiji život obiluje dramski zanimljivim događajima. Klint Istvud je tokom svoje karijere tri puta pre „Dž. Edgara“ bio u prilici da pokuša da reši problem biografskog filma.
27.02.2012. 19:19
Pre dve godine na Festu je prikazan film Nikolasa Vindinga Refna „Valhalla Rising“, inicijalno fascinantan rad koji negde oko polovine počinje opasno da luta u pravcu teritorije koja se nalazi iza granice besmisla. Da se razumemo, sasvim je u redu kada film pretpostavi filozofsku igru logičnom sledu događaja, kao što je i sasvim moguće da vam u isto vreme prija „Prošle godine u Marijenbadu“ a „Valhalla“ vam u svojoj poslednjoj trećini izaziva bes zbog nemogućnosti komunikacije sa rediteljem.
26.02.2012. 18:30
Pre nekoliko meseci, što govori sa kolikim zakašnjenjem „Drvo života“ stiže u srpske bioskope, prijatelj mi je usput napomenuo kako je počeo da gleda nekakav film sa Bredom Pitom i odustao posle desetak minuta, potpuno zbunjen i odbijen ritmom, pristupom, kompletnim autentičnim filmskim jezikom na koji nije bio spreman. Kada je vaskrsnuo iz samovoljne filmske smrti 1999. filmom „Tanka crvena linija“ , Malik je postao neka vrsta simbola rešenosti da se ne pristaje na kompromise i ostane veran sebi koja ga je dovela do toga da napravi kreativnu pauzu dugu dvadeset godina.
24.02.2012. 19:08
Kasno je leto 1992. godine. U neimenovanom gradu u Bosni slikarka Ajla, muslimanka, odlazi na prvi sastanak sa policajcem Danijelom, bosanskim Srbinom. Njihovo međusobno zavođenje koje se odvija bez reči, tokom laganog plesa u nekakvom kafić-klubu, grubo i šokantno prekida eksplozija koja ima više veze sa terorističkim napadima u Izraelu ili Severnoj Irskoj, nego sa realnošću bosanskog sukoba, što odmah nagoveštava da autorka filma Anđelina Džoli ne vlada u potpunosti detaljima priče koju želi da ispriča.
10.02.2012. 23:49
PričaAko se za trenutak fokusiramo samo na prvi film iz serijala „Ratovi zvezda“ (tj. četvrti po redosledu radnje) primetićemo da pred sobom imamo, iznad svega drugog, primer gotovo savršenog scenarija. Početak, sa slavnim kadrom svemirske potere sledi jedno od osnovnih pravila koja se valjaju pratiti prilikom pisanja literarnog bestselera a koje glasi: „započni akcijom, objasnićeš kasnije“.
