07.02.2012. 19:01
Postavljanje ne-glumca u kontekst fiktivnog filma privlačan je koncept koji bi u teoriji trebalo da kao rezultat dobije odsustvo efekta laži. Iako je po Godarovom citatu (citati su često proizvoljni i izvađeni iz konteksta ali hajde da se za momenat zabavimo) film istina dvadeset četiri puta u sekundi a svaki rez predstavlja laž, činjenica je da je i sa i bez reza film, barem fiktivni, u kome se glumci pretvaraju da su neko drugi, ili naturščici igraju same sebe u kontrolisanom okruženju, skoro u potpunosti laž, koliko god bila predivna.
27.01.2012. 17:16
Može se pretpostaviti da su tokom prethodnih nekoliko decenija na temu likova iz serije „Mapet šou“ napisane desetine psiholoških studija. Na primer, sa ovom pameću (a vrlo verovatno da je uživanje bilo veće bez nje), Gonzo, sa njegovim samoubilačkim cirkuskim egzibicijama i serijskim napadajima na suprotni pol deluje kao personifikacija Erosa i Tanatosa, dok se Zverko može tumačiti kao čisti, neiskvareni Id. Ili je, ipak, samo u pitanju crvena spodoba koja pronalazi vrhunsko zadovoljstvo u jedenju predmeta od gvožđa... Film „Mapetovci“ proizvod je situacije u kojoj su ljudi rođeni negde između 1970. i 1980. godine došli u poziciju slobode donošenja visoko rizičnih odluka vezanih za realizaciju filmskih projekata.
18.01.2012. 16:26
Može se pretpostaviti da je Stig Lašon, pisac trilogije „Milenijum“, koji je ranih sedamdesetih bio u poznim tinejdžerskim godinama, kada se najviše ide u bioskop i gleda šta se stigne, na italijanskom krimiću tog perioda bazirao dobar deo svoje ljubavi prema žanru trilera u književnosti i filmu. Otuda možda stižu i koreni dugačkih i opisnih naslova njegovih knjiga, ne mnogo drugačiji od naslova (inače, pretežno mizoginih) „giallo“ čudesa kao što su „Četiri muve na sivom somotu“, „Tvoj porok je zaključana soba i samo ja imam ključ“ ili, moj omiljeni (naslov, ne film, mada je i film žestoko zabavan), „Ubica mora ubiti ponovo“.
08.01.2012. 18:29
Činjenica da „Stvor“ nije klasičan „rimejk“ već nešto što se na čistom srpskom jeziku naziva „prikvelom“ (prednastavkom?) dovoljna je da natera nekoga ko je proveo puno sati svog mladog života negde oko 1990. godine gledajući (ograničen postojanjem samo dva televizijska kanala) sa kasete remek-delo Džona Karpentera na desetine puta, da novom, istoimenom filmu nevoljno da šansu i sat i četrdeset pet minuta toliko dragocenog vremena.
05.12.2011. 17:32
Gotovo je nemoguće odupreti se napadu samoironije pa ne navesti nekoliko redova iz predigre Geteovog „Fausta“ u kojima upravnik pozorišta, u diskusiji sa komičarem i tragičarem, razmišlja na temu svoje publike:
02.12.2011. 18:16
Prateći film „Glad“ Stiva MekKvina, britanskog reditelja i konceptualnog umetnika sa imenom koje dekoncentriše svakoga ko je u mladosti hteo da bude nalik ciničnom Vinu Teneru iz „Sedam veličanstvenih“, gledalac lako može steći utisak da je deo hora iz grčke tragedije, zaštićen teatarskom maskom, nemoćni svedok nepojamnih užasa koji se odvijaju na sceni.
28.11.2011. 18:35
Ako je verovati jednom uvaženom profesoru, simptomatično je da se na studijama dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti ne tako često ali redovno pojavljuju filmski scenariji u kojima je glavni lik dramaturg (ili ekstremnije, student dramaturgije). Donekle se ne može previše zameriti za(b)ludeloj mladosti što do krajnje, iritantne granice insistira na korisnom principu koji kaže „piši o onome o čemu znaš„. Ono što se pri tome zanemaruje je činjenica da se glavni lik tog profesionalnog usmerenja tiče 0,0001 procenta potencijalne publike.
10.11.2011. 20:04
Nekoliko skorašnjih filmova koje neki zapadnoevropski kritičari već nazivaju „grčkim čudnim talasom“ (bolje zvuči na engleskom, naravno - „Greek weird wave“) zapravo je možda samo saradnja i međusobna pomoć dve ili tri sličnomisleće osobe. Naravno, šta su filmski talasi do neka vrsta, zlokobne li reči, klanovskog udruživanja? Tokom gledanja „Atenberga“ Atine Rahel Cangari imao sam utisak da bi ovaj film valjalo puštati u formi nekakvog art double bill-a sa prošlogodišnjim „Očnjakom“.
09.11.2011. 19:42
Teško je definisati kojoj publici, tj. da se izrazimo korporacijski, tržištu je namenjen „Dilan Dog: U tmini noći“. Film je američki, i, sa premijerom u Italiji, čini se da su producenti shvatili da je, u nemogućnosti da se takmiče sa domaćim superherojskim pričama, najbolje da se okrenu svetskim, ponajviše evropskim ljubiteljima bizarnog. Ipak, verovatno bi bilo pametno da su izbegli Italiju (ili bivše zemlje SFRJ, mada im ta lokacija premijere sigurno nije ni pala na pamet), jer njihov film skrnavi gotovo sve što bi vam moglo pasti na pamet kada je dilandogovski univerzum u pitanju.
08.11.2011. 18:38
Priča o Hariju Belafonteu ponajviše govori o čoveku koji je stavio politički aktivizam ispred svoje karijere, donekle i porodice. No opet, iako se broj filmova koje je snimio za pedeset godina karijere može izbrojati na prste dve ruke a intenzivno bavljenje muzikom proredilo nakon kalipso faze iz pedesetih godina prošlog veka, kao da drugačije nije ni moglo da bude, jer za neke ljude život je važniji od umetnosti (što zna da bude problem ukoliko ti ljudi upravo i jesu umetnici).
07.11.2011. 16:51
Da se odmah razumemo... po mom skromnom mišljenju Vudi Alen je filmom „Deconstructing Harry“, snimljenim pre 14 godina, završio proces započet filmom „Eni Hol“, neke dve decenije ranije. Na tom mestu on poslednji put tumači svima dobro poznati lik urbanog umetnika (ili ponekad poluintelektualca) prepunog svakovrsnih inhibicija i opsesija. Na planu, heh, konstrukcije, u tom trenutku Alen poslednji put čini i veliku posvetu nekom od svojih uzora („Harry“ je više nego inspirisan Bergmanovim „Divljim jagodama“). Karijeru potom osvežava kreativnim napuštanjem Amerike koja je, verovatno, nakon 11. septembra 2001. godine postala i suviše „right-wing“ za njegov ukus.
06.11.2011. 17:33
Hiljade puta uzviknuto „Allahu Akbar“ tokom linča Moamera Gadafija svelo je listu klasično, očigledno totalitarističkih zemalja na Iran, Severnu Koreju, Turkmenistan, eventualno Kubu i Venecuelu, ukoliko baš želimo da budemo na liniji zapadnih tajnih službi (mada bi ova poslednja pre potpala pod definiciju totalitarističke demokratije). Naravno, ako ste vešti kao predsednik Azerbejdžana, dizaće vam spomenike u zemljama koje bi da budu, ili već jesu članice Evropske zajednice a razvijene demokratske zemlje smatraće vas prihvatljivim diktatorom.
04.11.2011. 16:15
Godine 1956. poljski, recimo to tako, izbeglica u Velikoj Britaniji Slavomir Ravič je objavio knjigu „The Long Walk“ (moguće je da nikada nije prevedena na srpski a svakako ne bi mogla biti objavljena pre sredine osamdesetih godina) u kojoj je opisao svoj beg iz sibirskog gulaga tokom Drugog svetskog rata. Knjiga je prodata u pola miliona primeraka verovatno obezbedivši autoru miran ostatak života, neugrožen kasnijim otkrićem da se opisana dešavanja nikada nisu dogodila, svakako ne sa Ravičem kao njihovim učesnikom, uz konačni udarac u vidu činjenice da on nije lično ni nabacao slova na papir, već je umesto njega to učinio profesionalni britanski „ghost writer“.
26.09.2011. 18:17
Na prvi pogled, „Ta luda ljubav“ (usput, prebanalan prevod) film je kakav smo imali prilike da vidimo i previše puta. Sredovečni računovođa (Stiv Karel) biva ostavljen od strane svoje žene (koja mu je ujedno i prva ljubav i jedina osoba sa kojom je seksualno opštio). U fensi baru/noćnom klubu, nakon nekoliko samosažaljevajućih šank-sesija, upoznaje serijskog zavodnika (Rajan Gosling) koji uzima na sebe zadatak da svom novom prijatelju vrati odavno izgubljenu muškost, šta god to bilo...
05.08.2011. 19:00
Kako priča filma „Planeta majmuna: Početak“ objašnjava način na koji je zemlja postala bizarno obitavalište čovekolikih majmuna koji su evoluirali i ljudi svedenih na nivo ne tako razvijenih primata, čini se opravdano posvetiti se putu nastanka originalnog filma iz 1968. godine. Dakle, bilo jednom u jednoj velikoj prekookeanskoj zemlji... Majkl Vilson, uz Roda Serlinga („Zona sumraka“, naravno), autor scenarija „Planete majmuna“ bio je jedan od, tokom pedesetih godina XX veka, scenarista stavljenih na crnu listu tokom progona stvarnih i imaginarnih američkih komunista u svetu filmske industrije.
