Ime autora poznato redakciji

Očekivao sam da će među prioritetnim strukturnim reformama do 2021. godine biti državni sektor privrede. Po onome što je saopštio ministar finansija Siniša Mali izgleda da sam se prevario.

Svedočimo novoj praksi u odnosima vlasti i biznisa.

Nije mala, nije mala...

Aman ljudi, manite se ćorava posla, ratne retorike i zveckanja oružjem. Ubijate nam biznis, a od našeg biznisa građani treba da imaju posao i Srbija treba da živi.

Krupne reči, bombastične izjave ali, nažalost, sve pogrešno.

Pre neki dan kompanija Baby Food Factory otvorila je novu fabriku dečje hrane u Dobanovcima u koju je investirala 34 miliona evra.

Čudna je politika vlasti za beogradsko podzemlje.

Primetio sam da već izvesno vreme razni važni "međunarodni činioci" nekad pohvalno, a ponekad i veoma pohvalno, govore o ekonomskim reformama kod nas i o zaslugama Vlade i, obavezno, predsednika države u tom poslu.

Uz sav trud naših zvaničnika da otvaranje bude glamurozno, ipak je izgledalo mučno. Neprijatno je bilo posmatrati taj stampedo glasača vladajuće partije na piletinu i banane.

Dobar je predlog Fiskalnog saveta da se poresko opterećenje zarada u idućoj godini smanji sa 63 odsto na 60 odsto.

Za razliku od nekih drugih međunarodnih rang lista kojima volimo da se hvalimo, Izveštaj o ekonomskim slobodama Instituta Frejzer prošao je gotovo nezapaženo.

(Podstakao me kolega koji je na ovom mestu u prošlom broju napisao tekst posvećen percepciji pojma tajkun u našem društvu. Ja sam primetio još jedan zanimljiv detalj na pomenutom skupu srpskog poslovnog kluba Privrednik, pa je to bio povod da napišem ovaj tekst).

"Zamolio bih novinare da nas ne nazivaju tajkunima, nismo mi tajkuni. A i to da smo mi tajkuni više nije vest. Bez nas Srbija ne može, boljih nema. Mi srpski privrednici i stotine malih privrednika, koji se bore na tržištima, smo budućnost Srbije".