Safeta Biševac

U nekadašnjoj Jugoslaviji deca su u školama učila da žive u najlepšoj i najbogatijoj zemlji na svetu, a godinama je nezvanična parola bila "nema problema".

Čudo se desilo. Kuba i SAD obnovili diplomatske odnose za života Fidela Kastra. Zbog Kube umalo nije došlo do trećeg svetskog rata pre oko pola veka, SAD im sankcije uvele još 1960. godine, a prema Ginisovoj knjizi rekorda Amerikanci su čak 638 puta planirali ili pokušali da ubiju Kastra.

Da li će premijer Aleksandar Vučić ići u Potočare povodom 20-godišnjice genocida nad Bošnjacima Srebrenice, danima je bilo najvažnije pitanje. Otišao je, desio se incident koji je, nažalost, zasenio komemoraciju i dženazu. Ranije sam napisala da Vučić ne treba da se obazire na pritiske Zapada, već da posluša "Majke Srebrenice", jer su njihovi najbliži stradali i da ne ide ukoliko nije iskreno postao svestan zla koje se u Srebrenici desilo i svoje uloge u ratovima.

Antička Grčka je kolevka evropske civilizacije i demokratije, ali na oblikovanje kontinenta uticali su i drugi narodi, zajednice, države. Rimsko carstvo, na primer. Od 73. do 71. godine pre nove ere Rim, tada republiku, potresao je Treći ili Spartakov ustanak robova. Predvodio ga je gladijator Spartak, poreklom Tračanin, koji je, od prvobitnih 70-ak, okupio 120.000 pristalica.

“Zakuvalo” se ovih dana i nedelja između Srbije i BiH. Godišnjica genocida u Srebrenici, rezolucije predložene tim povodom, Naser Orić, izjave raznih političara, medijski izveštaji... daleko bilo, kao da je 1992. godina. I to nije dovoljno. Sad će, izgleda, u Savetu bezbednosti UN da “zarate” Britanija i Rusija, čija rezolucija će da “prođe” –britanska “sa genocidom u Srebrenici” ili ruska “bez”.

Opet mi se obratio premijer Srbije Aleksandar Vučić. Za razliku od prošlog puta kada je obraćanje, zbog kolumne koja mu se nije dopala, bilo lično, sada je bilo nacionalno. Ipak sam se osetila prozvanom. Osetile su to i kolege u Danasu koje su pažljivo gledale nedavno obraćanje premijera. Ja sam pokušavala da ignorišem. Ne mogu da "svarim" Vučićevu dramatiku, a i imala sam posla. U Danasu mora nekad i da se radi, ne može samo da se kafeniše u "Lovcu". "Posebno se obraćam Bošnjacima", izgovori Vučić, a kolege zavapiše: "Safeta, dođi, obraća ti se premijer". A kad premijer zove, ja se odazivam.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije juče otišao u Sarajevo, ni prošetao Baščaršijom. Šteta. Kao lokalpatriota, više volim pazarske nego sarajevske ćevape, ali Baščaršija je jedna. Šteta što je Nikolić nije obišao, pogotovo što se, kako podseća novinarka Danasa Snežana Čongradin, "pretpostavlja da je poslednji put boravio u Sarajevu tokom rata u Bosni, u svojstvu potpredsednika SRS, nosivši titulu četničkog vojvode".

Premijer Srbije Aleksandar Vučić vratio se iz, jedni kažu, uspešne i istorijske, drugi tvrde promašene i propagandne, posete Americi. Istina je verovatno negde na sredini. Jeste da, zbog porodične tragedije, domaćin, potpredsednik SAD Džozef Bajden nije mogao da se sastane sa premijerom Srbije i da je Vučića u Vašingtonu, realno, primio "niži" ešalon državnih službenika, ali svaka poseta i kontakti sa vodećom svetskom silom su važni. Mada bi verovatno bilo pametnije da je Vučićev put u Vašington odložen zbog smrti Bajdenovog sina, ali i ovako će valjda biti neke koristi. Ili bar neće biti štete.

Čuvena jugoslovenska glumica Milena Dravić obratila se Danasu povodom senzacionalističkih napisa u pojedinim medijima o bolesti svog supruga, takođe poznatog glumca Dragana Nikolića. Apel Milene Dravić objavili smo u vikend izdanju, ali vredi ga ponoviti. "Medijski linč koji se dogodio u danima koji su iza nas, a događa se i u ovim trenucima, primorao me da kao supruga Dragana Nikolića, umetnika, glumca, da kao Beograđanka i kao umetnik, postavim pitanje vlasnicima, urednicima, novinarima listova i internet portalima.

U vreme protesta zbog krađe na lokalnim izborima 1996-97. godine, demonstracije su u glavnom gradu održavane pod parolom "Beograd je svet". Parola je bila široko prihvaćena i tada se zaista činilo ne samo da je Beograd svet već i da energiju i optimizam tada uglavnom mlađih demonstranata ništa ne može da pobedi. Davno su prošla ta vremena. Mladi koji su 96-97. šetali beogradskim i ulicama drugih gradova Srbije, porasli, mnogi završili fakultete, magistrirali, doktorirali, sabrali "dva i dva", shvatili da se od parola ne živi i pobegli u beli svet.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić u sredu, 13. maja, u Sarajevu je izjavio da je interes Srbije dogovor i najbolji odnosi sa Bošnjacima. "Srbi i Bošnjaci žive zajedno, ako to neko ne vidi, kupiću mu naočare", poručio je Vučić.

U subotu uveče zapucalo se u švajcarskom gradu Virelingenu. Policija je pronašla tela petoro mrtvih u porodičnoj kući. Strahovanje da je teroristički napad odmah je demantovano. "Nema govora o terorizmu, u pitanju je porodična tragedija", izjavio je predstavnik lokalne policije i to britanskom BBC. Istovremeno, oko hiljadu kilometara dalje, u Kumanovu, u Makedoniji, odvijala se drama.

Viši sud u Beogradu mogao bi 14. maja da objavi odluku o rehabilitaciji komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića. Ovaj sudski proces odužio se kao zidanje Skadra, a ukoliko uskoro bude okončan, malo je verovatno da će Srbiji doneti išta dobro.

Svakom može da se desi da ima loš dan. Plata kasni, računi stižu - eto razloga za neraspoloženje. Može da bude i gore. Plate uopšte nema, računi svakako stižu. Dešava se i da sve bude potaman. Stignu i plata i računi, vreme lepo, sunčano, okolina, porodica, prijatelji, posao, sve bude uobičajeno, ali nešto ne štima. Pukne vam film. Ukoliko ste N. N. lice, obično nema značajnijih posledica. Malo se iznervirate, eventualno izvičete ili ubedačite, ali prođe.

Sećate li se Danila Ž. Markovića? Bio je ministar prosvete u Slobino vreme, od 1989 do 1993. godine, potpredsednik Vlade Srbije, ambasador u Moskvi. Smatralo se da je bio porodični prijatelj bračnog para Milošević-Marković, da je "pogurao" akademsku karijeru Mire Marković, što mu je navodno pomoglo da napreduje u politici. On se ipak najviše ponosio time što je još 1990. dobio počasni doktorat moskovskog Univerziteta Lomonosov.