Safeta Biševac

Mašala. „Prvo pa muško“, rekli bi narodi i narodnosti, građani i građanke ovih prostora, a ne neki „belosvetski“ Dizraeli, Kenedi, Čerčil ili, daleko bilo, Toni Bler. Mada navedene mnogi rado citiraju ovih dana i meseci, nekad s pravom, ali nekad ga baš preteraše. Da se vratimo „narodnim mudrostima“, politički krajnje nekorektna izreka „prvo pa muško“ mogla bi da se primeni na novu Vladu Srbije.

Vreme: Dan posle prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji i gradskih u Beogradu, dakle 17. mart ove godine. Mesto: Beograd, prilično pun autobus GSP na liniji iz centra grada do Zemuna. Glavne uloge: odlučni kontrolori Bus plusa, umoran vozač autobusa i putnici koji su ne samo tradicionalno nervozni već i pomalo iznenađeni. Kontrolora Bus plusa, naime, nedeljama nije bilo, što su mnogi povezivali sa predizbornom kampanjom. Nebrojeno puta se dešavalo da se „susreti“ kontrolora i putnika bez karte završe verbalnim i fizičkim incidentima, a tokom predizborne kampanje tako nešto nije poželjno.

Generacije koje su osnovnu školu pohađale u vreme rahmetli SFRJ, u koje spadam, učile su da je naša tadašnja zemlja ne samo najlepša i najbolja na svetu, već i najbogatija. Naše Jadransko more bilo je najplavlje, Triglav nam se činio visok kao Mont Everest, a jezera i reke kao nepresušno vodeno bogatstvo. Najbolja jer je bila „nešto između“ Istoka i Zapada, zalagala se za jednakost, pravdu, život dostojan čoveka. Najbogatija jer smo imali pšenicu, ugalj, voće, povrće... U mnogim drugim državama životni standard bio je mnogo bolji, ali mi, sistemom uravnilovke, imali dovoljno za pristojan život, besplatno školstvo, zdravstvo, sindikalno letovanje...

Spremila sam kokice i ostale grickalice, udobno se zavalila u fotelju i nestrpljivo čekala danima najavljivan TV duel u „Utisku nedelje“ između trenera KK i predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan Duška Vujoševića i predsednika KK Crvena zvezda i poznatog političko-sportsko-poslovnog delatnika Nebojše Čovića.

„Dragi moj Zijo,Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluho doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.

Nisam čitala Kremansko proročanstvo. Priča o Tarabićima uvek mi je bila sumnjiva. Kad god se nešto desi, ispostavi se da su Tarabići to predvideli, a njihova predviđanja su, po pravilu, politički zloupotrebljivana, od Broza, preko Slobe do Koštunice. „Čuvari“ kremanskog mita tvrde da su i Tomu „doveli“ na vlast. Jeste da je većina 2012. izglasala Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, ali džabe bi mu bilo da njegovu fotografiju pred izbore u „mistično bure“ nije ubacio samozvani čuvar mita o Tarabićima. Da li je pred izbore 16. marta dotični ubacio sliku Aleksandra Vučića, nije poznato, ali zato su Tarabići predvideli treći svetski rat.

„Grlom u jagode“ spada u legendarne TV serije snimljene u vreme bivše SFRJ. Serija je premijerno prikazivana sredinom sedamdesetih, prati život i sazrevanje Branislava Živkovića, ili „Baneta Bumbara“, njegove porodice, prijatelja, svakodnevne probleme, srećne i nesrećne događaje... Režirao je Srđan Karanović, koji je bio i koscenarista sa Rajkom Grlićem. Glavnu ulogu je tumačio Branko Cvejić, koji je ostao zapamćen kao Bane Bumbar. Kad god bi mu se nešto loše desilo Bane Bumbar bi se prisećao uzrečice starije tete (rođake njegove životne ljubavi Goce): „Ko zna zašto je to dobro“.

„Ljudi, da li je to moguće?!“, rekao bi pokojni Mladen Delić. „Ikea“ stiže, ali u Hrvatsku, ne u Srbiju.

Nikola Nidža Todorović, novinar Foneta, i Dragoljub Draža Petrović iz Danasa bili su možda i najbolji tandem izveštača Naše Borbe sa protesta zbog izborne krađe 96-97. godine. Radili smo zajedno, bilo nas je više mladih izveštača, ali Nidža i Draža su odudarali.

- Nisam došao da vam pričam bajke, već istinu. Dolaziće i oni koji će vam obećavati med i mleko i da će nam nešto pasti s neba. Ako njih budemo slušali, ako dobiju većinu, Srbiju za manje od godinu dana čeka grčki, bosanski ili argentinski scenario, jer to je scenario neodgovornosti, rekao je lider SNS Aleksandar Vučić, pre desetak dana u Doljevcu.

Šta ti je moć navike. Može neko da pljuje B92 i Olju Bećković, kritikujem ih i ja, ali nedeljom uveče volim da gledam "Utisak". Navikla na to, kao i na dnevnik B92. Znala sam da je prvi potpredsednik vlade u ostavci Aleksandar Vučić uživo gostovao na TV "Pink", ali ostala sam verna svojoj navici. Tako vam ja gledam "Utisak nedelje", ministar privrede u ostavci Saša Radulović, kolega Milan Ćulibrk i predsednik raspuštene Skupštine Nebojša Stefanović raspravljaju da li i ko zaustavlja reforme u Srbiji, kad zazvoniše mi skoro istovremeno mobilni i fiksni telefon: "Pomenuo te Vučić". Priznajem, mislila sam da se sestričina, koja me prva nazvala, šali. Ko sam ja da me pomene PPV?

„Konjuh planinom, vjetar šumi, bruji,lišće pjeva žalovite pjesme,borovi i jele, javori i breze,svijaju se jedno do drugoga...“

Fejsbuk je juče proslavio 10. rođendan. Nisam neki ljubitelj društvenih mreža, ali čestitam. Koliki je značaj društvenih mreža, pokazalo se i poslednjih dana povodom „slučaja Feketić“. Imali smo višednevno olujno nevreme, zavejane puteve po Vojvodini, akciju spasavanja u kojoj je, pored MUP i vojske, učestvovao i predsednik SNS Aleksandar Vučić.

U pravu su oni koji tvrde da Srbija ne treba da se oslanja samo na EU, već da sarađuje sa svima. „I na istok, i na zapad, na sever i jug“, govorio je aktuelni predsednik Republike Tomislav Nikolić tokom predizborne kampanje. Dežurni cinici su, po inerciji, ismevali i tu Nikolićevu izjavu, čak je pogrešno poredeći sa tekstom hita Džeja Ramadanovskog „Gde ću sad, moja ružo“. Džej je, naime, pevao: „Ni na istok, ni na zapad, na sever, ni jug, nigde, nigde bez tebe se, vrtim još u krug...“ No, Nikolić je postao predsednik, a dežurni cinici mogu slobodno da ga i dalje kritikuju. I pevaju. Ili plaču.

Iskreno, pomalo mi je žao ministra privrede Saše Radulovića. Puno je hteo, želeo, najavljivao reforme, ali okolnosti, objektivne i subjektivne. Kad se sad javi njegov prethodnik Mlađan Dinkić i slavodobitno „zaguguče“: „Jesam vam govorio da Saša pojma nema?“