Safeta Biševac

Amerika je obeležila 11-godišnjicu terorističkih napada Al Kaide u kojima je poginulo skoro tri hiljade ljudi. Predsednik Barak Obama je tim povodom izjavio da su SAD danas snažnije nego 2001. godine, „kad su se zanosili da će nas uzdrmati“.

Iz pisanja dela beogradske štampe i izjava novootkrivenih „svedoka“, lako je zaključiti da se Bris Taton, francuski navijač Tuluza, 17. septembra 2009. godine „samoubio“, tako što je skočio sa stepenica na Obilićevom vencu.

Srbija može da odahne. Predsednik Nikolić se vratio. Radoznaloj javnosti nije saopšteno gde se predsednik nalazio ovih dana, ali izgleda da je bio na odmoru. Kratkom, tek desetak dana. Iskreno, nisam ni primetila da ga nema. Inače sam pristalica teorije da u svemu treba naći meru, pa i u medijskim nastupima političara, te mi je Nikolićevo odsustvo baš prijalo.

Koliko li smo puta mi, građani Srbije, gledajući preko plota u dvorište Republike Hrvatske, pomislili „e, da mi imamo ovako finog predsednika“. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović zaista deluje smireno, umereno, pristojno, pravi gospodin čovek. Šta mu bi da izgubi živce i krene u ovakvu svađu sa nedeljnikom Novosti i Miloradom Pupovcem, poslanikom SDSS u Hrvatskom saboru i predsednikom tamošnjeg Srpskog narodnog vijeća?

Megalomanije ovim narodima i državama nikada nije nedostajalo, pa je tako Beograd dva puta bio kandidat za organizaciju Olimpijskih igara. Bio bi i tri puta da nije bilo Drugog svetskog rata. Beograd i Jugoslovenski olimpijski komitet su 1936. godine najavili kandidaturu za organizaciju Igara 1948. godine. Kandidaturu potpisali članovi MOK (Međunarodnog olimpijskog komiteta) ispred JOK (Jugoslovenskog olimpijskog komiteta) Svetomir Đukić i dr Franjo Bučar, ali zbog Drugog svetskog rata bi zaista „jok“. Od kandidature se odustalo.

Vlada je faktički tek formirana, a sivi oblak se već nadvio nad Nemanjinom 11. Do nesuglasice u momčadi Ivice Dačića došlo je između potpredsednika Aleksandra Vučića i ministra Sulejmana Ugljanina i to zbog Aćifa Hadžiahmetovića, Aćif efendije.

Šta je trebalo Milu Kadiji da postane glavni negativni „junak“ ovdašnjih medija? Vlasnik etno-sela „Kadmi“ na Njegušima u Crnoj Gori, umesto da gleda kako da što bolje dočeka goste ne bi li ga ponovo posetili, a on zaradio, dao je, izgleda, sebi za pravo da bira podobne i nepodobne i to ne po dubini novčanika, što bi možda i bilo razumljivo, već po nacionalnoj pripadnosti.

Amerika danas slavi svoj najveći praznik - Dan nezavisnosti. Na današnji dan 1776. Američki kongres usvojio je Deklaraciju nezavisnosti Tomasa Džefersona, kojom je proglašeno otcepljenje od Engleske. Amerikanci, koji obožavaju proslave, druženja i okupljanja, pompezno obeležavaju svoj najveći državni praznik, najradije u samoj domovini. Izgleda da će Filip Riker, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, Dan nezavisnosti provesti u Beogradu. Mora da su ga teška muka i ozbiljan posao naterali na to. Posle njega, očekuje se poseta Filipa Gordona, pomoćnika američke državne sekretarke Hilari Klinton.

Prošle nedelje, 21. juna, navršilo se šest godina od smrti Šefka Alomerovića, nevladinog aktiviste, borca za ljudska prava, predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava u Sandžaku, jednog od osnivača Evropskog pokreta u Srbiji.

Na osnovu dugogodišnjeg novinarskog iskustva, pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću tvrdim da su političari u ovoj zemlji najfiniji kad odu s vlasti. Što tad postanu ljubazni i predusretljivi. Dok vladaju, svi su nešto arogantni, nadmeni, bahati, onda dođu izbori pa tokom kampanje počnu da dobijaju ljudski lik, a ako izgube vlast, postaju nekako čovečni. Uzmimo Ivicu Dačića, na primer. Na političkoj sceni se pojavio kao „mladi lav“ SPS, pao u nemilost tadašnje „prve dame“, bio u drugom ešalonu funkcionera. Došao 5. oktobar, nije ga nigde bilo, tih dana se bukvalno povukao u ilegalu.

Britanska kraljica Elizabeta Druga i njeni podanici maestralno su proslavili dijamantski jubilej, 60 godina njene vladavine. Samo Britanci tako nešto mogu da prirede. Naravno, razdragani građani dali su upečatljiv doprinos.

Tomislav Nikolić baš nema sreće. Još se nije ni navikao na toliko željenu funkciju predsednika Republike Srbije, a već mu stižu packe iz inostranstva. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić (kako to gordo zvuči), uspeo je da u samo dva intervjua, ustalasa ne toliko ovdašnje koliko javno mnjenje u susedstvu i Evropi.

Na prvi pogled, selektor fudbalske reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović je u pravu. U dogovoru sa FSS, uveo je nova pravila i potpisivanje Sporazuma o ponašanju, koji podrazumeva da reprezentativci pevaju državnu himnu uoči meča. Reprezentativac Adem Ljajić je potpisao Sporazum. Na utakmici sa Španijom, himnu nije pevao, prekršio je potpisano i udaljen je iz reprezentacije.

Konačno se desilo. Sultan Sulejman je poljubio princezu Izabelu. Odmah po zatvaranju biračkih mesta, u nedelju, oko 20.30. Taman je Marko Blagojević iz Cesida saopštio procenu izlaznosti, bila je manja no što su istraživači javnog mnjenja očekivali. Nisam bila iznenađena. Zašto? Pa nisam ja izašla. A ni 90 odsto moje okoline.

Čudo se desilo. Mančester siti je, posle 44 godine, postao prvak Engleske u fudbalu. Godinama je u nezvaničnoj kolevci „najvažnije sporedne stvari na svetu“ suvereno vladao Mančester junajted. Jadni „građani“, ili mančesterski „svetlo plavi“, ništa nisu mogli da učine protiv komšija, „crvenih đavola“. Onda je, pre nekoliko godina, stigao kapital iz UAE. Mnogi se zgražavali, mudrovali da engleskom Premijer ligom neće vladati novobogataši ni tajkunsko-ruskog ni naftaško-arapskog roda, ali, strpljiv rad kombinovan sa puno novca dao je rezultat.