Safeta Biševac

Konačno se desilo. Sultan Sulejman je poljubio princezu Izabelu. Odmah po zatvaranju biračkih mesta, u nedelju, oko 20.30. Taman je Marko Blagojević iz Cesida saopštio procenu izlaznosti, bila je manja no što su istraživači javnog mnjenja očekivali. Nisam bila iznenađena. Zašto? Pa nisam ja izašla. A ni 90 odsto moje okoline.

Čudo se desilo. Mančester siti je, posle 44 godine, postao prvak Engleske u fudbalu. Godinama je u nezvaničnoj kolevci „najvažnije sporedne stvari na svetu“ suvereno vladao Mančester junajted. Jadni „građani“, ili mančesterski „svetlo plavi“, ništa nisu mogli da učine protiv komšija, „crvenih đavola“. Onda je, pre nekoliko godina, stigao kapital iz UAE. Mnogi se zgražavali, mudrovali da engleskom Premijer ligom neće vladati novobogataši ni tajkunsko-ruskog ni naftaško-arapskog roda, ali, strpljiv rad kombinovan sa puno novca dao je rezultat.

U jeku izbornih muka, Srbija tek minornu pažnju posvećuje najpoznatijem kontinentalnom takmičenju lakih nota Pesmi Evrovizije, koja se održava 22-26. maja u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana. Pojedini nemački mediji i političari se pitaju - da li je Baku pravo mesto za održavanje Pesme Evrovizije? Naravno, nemaju ništa protiv grada, već ih brine stanje ljudskih prava u Azerbejdžanu, čijeg predsednika Ilhama Alijeva mnogi optužuju da je diktator.

Oko 40.000 Norvežana okupilo se prošle nedelje na trgu u Oslu i otpevalo pesmu koju mrzi terorista Anders Brejvik Bering, kome se u obližnjoj zgradi suda sudi zbog prošlogodišnjeg ubistva 77 ljudi. Brejvik je priznao ubistva, ali ne i svoju krivicu, pošto je, kao i mnogi drugi zločinci, ubijao ne iz „niskih“ već „visokih“ pobuda. Ko o čemu, k... o poštenju, a zločinci o nacionalnim, verskim i rasnim interesima.

Kako piše kolega iz Bijelog Polja Kemal Musić, bjelopoljski Romi nisu 8. aprila slavili Svetski dan Roma. Nije im niko branio, štaviše premijer i vlada Crne Gore im čestitali, ali tamošnji Romi ne prihvataju „novokomponovane“ praznike već se drže Đurđevdana. „Za Đurđevdan, skupljamo se da budemo složni. Dan Roma je nova moda i ja to do sada nijesam čula, a imam 65 godina. Mi to u Bijelo Polje ne slavimo, samo ovi Romi i Egipćani u Podgoricu“, objašnjavala je Marija Božović.

„Istina o Srebrenici još uvek nije istražena, ali general Ratko Mladić je tragična figura koji je bio dobar srpski vojnik, samim tim i heroj“, rekla je Jorgovanka Tabaković, funkcionerka SNS. „Kada budu utvrdili i dokazali da je zločinac, pa me neko uveri, ja ću možda promeniti svoje mišljenje“, dodala je funkcionerka najveće opozicione stranke, koju neki vide i kao buduću premijerku Srbije. No, do izbora ima dosta, a kandidata za premijera-ku tušta i tma.

Zatekla sam se u Sarajevu 6. aprila, prošetala „Sarajevskom crvenom linijom“, odala poštu Sarajlijama stradalim tokom opsade grada koja je trajala 1.425 dana, ubijen 11.541 čovek, od čega 1.601 dete i ranjeno oko 50.000 građana. Nisam nikada bila posebno vezana za glavni grad BiH, niti sam u njemu bila pre rata, ali ono što su doživeli taj grad i njegovi stanovnici tokom 1992-1996.godine, večito će me vezati za Sarajevo i Sarajlije.

„Umro je Miodrag Petrović Čkalja, najveći komičar kog je Slovenija ikada imala“. Tom rečenicom slovenačka Mladina počela je tekst objavljen tri dana nakon smrti verovatno najvećeg komičara kog je rahmetli SFRJ imala. Istom rečenicom je nostalgična emisija „SFRJ za početnike“ podsetila na skoro zaboravljenog Čkalju. Rođen je, gle slučajnosti, 1. aprila 1924. godine u Kruševcu, umro u Beogradu 20. oktobra 2003. U rodnom gradu završio je gimnaziju i počeo da glumi u dramskoj sekciji. Tokom Drugog svetskog rata bio je u Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ. U partizanima, znači. Studirao je veterinu u Beogradu i glumio u KUD „Ivo Lola Ribar“.

Kao da nam je malo aktuelnih problema, bede i siromaštva, nastavak sudske rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, ponovo će nas vratiti koju deceniju nazad. Jesam odrasla uz Mirka, Slavka i „Otpisane“, ali odavno ne verujem u crno-belu sliku Drugog svetskog rata. Nisu svi partizani bili heroji ni svi četnici zločinci, ali da je Draža Mihailović bio zločinac i da ne zaslužuje rehabilitaciju, ubeđena sam taman ga i sudovi u Strazburu i Hagu proglasili za nevinog.

Mašala, konačno Boris Tadić, Slavica Đukić Dejanović i Šandor Egereši raspisaše parlamentarne, lokalne i pokrajinske „đurđevdanske“ izbore. „Nedostaju“ predsednički, za koje se ne zna da li će biti prevremeni, 6. maja, kad i raspisani, ili redovni, krajem godine. Navodno, predsednik Tadić još nije „prelomio“. Pre nekoliko dana, nezvanično je najavljivano da ćemo imati sve izbore u istom danu, što se činilo logičnim i praktičnim, ali izgleda da u vrhu DS ima i drugačijih ideja.

Verovali ili ne, nije Srbija jedina zemlja u kojoj građani nisu zadovoljni životom, standardom, političarima, uređenjem države... Nezadovoljnih ima na svim stranama sveta, pa i u uređenim, bogatim, demokratskim državama. Kukaju kukavički Britanci, Francuzi, Amerikanci... nemaju za koga da glasaju, svi političari lopovi, gledaju samo svoje fotelje, kupile ih korporacije...

Šefovi diplomatija članica EU, u vreme pisanja ovog teksta, još su zasedali, ali je izvesno da će podržati dodeljivanje Srbiji statusa kandidata. Biće to mali, ali značajan korak na putu do Brisela, a o tome šta nas sve još čeka, bolje da ne razmišljamo u ovim radosnim trenucima. Radosnim naravno za one koji su „za“ članstvo Srbije u EU i čiji je broj, mada u padu, ipak nešto veći od onih koji se tome protive. Dok čekamo dobre vesti iz Brisela, možda je bolje da ne gledamo napred, jer je pred Srbijom težak put pregovora i ispunjavanja standarda za članstvo, ali još je bolje da se ne osvrćemo nazad, pogotovo ne na bližu prošlost.

Vlasnik prodavnice slatkiša u mestu Asturies, na severu Španije, iznenadio se kada je u svojoj kasi pronašao kovanicu od jednog evra sa likom Homera Simpsona, junaka popularne američke televizijske crtane serije „Simpsonovi“, umesto lika kralja Huana Karlosa.

Nedavno istraživanje „Ipsos stratedžik marketinga“ pokazalo je da 56 odsto građana Srbije, zna raspored boja na državnoj zastavi. Isti je procenat onih koji znaju kog datuma se slavi Dan državnosti, a nešto manje ume da objasni šta se tačno tog dana, 15. februara, obeležava. „Bože pravde“ ne stoji toliko dobro, jer mnogim pripadnicima starijih i srednjih generacija (priznajem, među njima sam) i dalje srce kuca za himnom „Hej, Sloveni“. Grb je posebna priča. I ovaj Dan državnosti Srbija dočekuje sa dva grba pošto Vladina komisija još nije završila grafičko rešenje za vraćanje dvoglavog orla iz 1882. godine.

Da li se slegla prašina oko duela Milorad Dodik-Čedomir Jovanović? Utiske smo sredili, ko je bio za Dodika i dalje je za njega, ko je za Čedu odstupiti takođe neće. Pokušajmo za trenutak da učinimo nemoguće, zanemarimo čisto političku konotaciju izjava ova dva političara i osvrnemo se na „ljudski“ deo. Dodik je, tvrdi, spašavao muslimane tokom rata u BiH, ne sumnjam u to, tada nije bio zastupnik ratne politike i svaka mu čast na svakom spašenom čoveku. Ali, iz njegovih „mirnodopskih“ izjava može se zaključiti da nikakav zajednički život Srba i Bošnjaka u BiH nije moguć jer u Sarajevu na svakom ćošku grade džamije, vehabije šetaju i samo gledaju kog Srbina će da maltretiraju, a kad se neki hrabri Srbin odvaži da na trafici zatraži srpske novine, onda ga šikaniraju.